Pre nego što bilo koja zemlja Zapadnog Balkana (Srbija i Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, BiH i Albanija) zasluži status kandidata za člana Evropske unije i počne zvanične pregovore sa “petnaestorkom” (koja će tada već biti “dvadesetpetorka”), imaće priliku da postane deo nove zone slobodne trgovine na Balkanu. Osim pomenutih pet država, tom zajedničkom bescarinskom tržištu pripadale bi i Rumunija, Bugarska (dok ne postanu članice Evropske unije) i Moldavija. Prvi preduslov za ostvarenje ove davnašnje ideje, prestanak sukoba i početak političke i ekonomske saradnje među zemljama regiona već je ostvaren, a na putu je da se ostvari i drugi - sklapanje bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini.

Od ukupno 29 bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, koliko bi trebalo da međusobno sklope zemlje regiona, dosad je potpisan 21, ostali su pred zaključivanjem, pa se očekuje da će ceo posao biti uskoro završen, doduše, ne u predviđenom roku (kraj 2002. godine). Taj rok je bio utvrđen Memorandumom o razumevanju o liberalizaciji i trgovinskim olakšicama, koji su juna 2001. godine na ministarskom sastanku u Briselu potpisale SRJ, BiH, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Makedonija i Albanija (kasnije se pridružila i Moldavija) i koji je inicirao Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Preispitivanje u Srbiji i Crnoj Gori

Naša zemlja je prvi bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini potpisala sa Makedonijom još 1996. godine, kasnije sa BiH i Hrvatskom, dok su sa ostalim zemljama samo parafirani. U svetlu redefinisanja interesa nove državne zajednice Srbije i Crne Gore i izbora njenog Saveta ministara, predstoji, međutim, preispitivanje svih već sklopljenih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i onih koji su još u pregovorima. Glavna prepreka sklapanju i konačnoj primeni ovih sporazuma je, naravno, nepostojanje jedinstvenog trgovinskog i carinskog sistema u Srbiji i Crnoj Gori. Za našu zemlju to znači dodatno odlaganje uključivanja u zonu slobodne trgovine na Balkanu, s obzirom da ostale zemlje regiona već primenjuju sporazume, dakle, uveliko trguju bez plaćanja carine za većinu roba.

Krajem prošle godine potpisan je sporazum i sa Hrvatskom, a parafirani sa Albanijom, Rumunijom, Bugarskom i Moldavijom. I Rumunija i Bugarska, koje ne pripadaju Zapadnom Balkanu, takođe bi bile uključene u regionalnu zonu slobodne trgovine sve dok ne postanu ravnopravne članice Evropske unije (sada su u statusu kandidata). Prema parafiranom tekstu sporazuma sa Bugarskom, za osetljive industrijske proizvode (po 800 na obe strane) do kraja 2006. godine carina bi se smanjivala za 20 odsto godišnje, a pune carine i uvozne dažbine ostale bi za nekoliko najosetljivijih poljoprivrednih proizvoda (meso, mleko, šećer, duvan i cigarete). Parafirani sporazum sa Albanijom predviđa slobodnu razmenu najvećeg broja proizvoda, a za one najosetljivije, industrijske, carina bi se takođe fazno smanjivala za po 20 odsto svake godine do 2007.

Naša zemlja je, inače, sporazum o slobodnoj trgovini svojevremeno sklopila i sa Rusijom (postupno smanjenje carina za jugoslovensku robu na ruskom tržištu do 2005. godine), a bilateralni dogovor o slobodnoj trgovini postignut je i sa Mađarskom i Slovenijom, na asimetričnoj osnovi (u oba slučaja mi bismo imali veće pogodnosti, s obzirom da su ove zemlje privredno razvijenije), međutim, ovi potonji će morati da budu preispitani u skladu sa pravilima EU s obzirom da Mađarska i Slovenija iduće godine postaju članice Evropske unije. “Asimetričan” je i sporazum sa BiH, ali ovoga puta u njihovu korist, što podrazumeva povoljniji tretman za bosansku robu u Srbiji i Crnoj Gori. Naša zemlja je za proizvode iz BiH već ukinula sve carine, osim za naftu, naftne derivate i protektirane i neprotektirane pneumatike, za koje će carina biti postupno smanjivana i najzad sasvim ukinuta 2004.godine.

Svi sporazumi o slobodnoj trgovini predviđaju postupno, fazno smanjenje carina u roku od dve, četiri, šest ili osam godina (dinamika zavisi od zemlje i vrste proizvoda koji preovlađuju u razmeni), a najdalje do 2008. i njihovo konačno ukidanje. Bescarinski trgovinski režim će važiti za 90 odsto robne razmene, a biće praćen i ukidanjem drugih necarinskih barijera u trgovini. Sporazumi važe, naravno, samo za robu proizvedenu u zemljama ugovornicama. Svi ovi dokumenti će, naravno, biti usklađeni sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske unije.

Zajednička izjava o spremnosti na saradnju

Na sastanku ministara spoljne trgovine država članica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, održanom početkom oktobra prošle godine u Beogradu, usvojena je zajednička izjava kojom je potvrđena spremnost zemalja regiona da nastave započete aktivnosti na liberalizaciji trgovine i uspostavljanju političkih i pravnih uslova ne samo za lakše, brže i uspešnije međusobno poslovanje i trgovinsku razmenu bez ograničenja, već i za obimnija ulaganja stranih partnera iz celog sveta. Takođe, iako pregovori o učlanjenju ovih zemalja u Evropsku uniju nisu formalno uslovljeni sklapanjem međusobnih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u regionu, jasno je da EU upravo to prepopručuje i od nas očekuje da se što pre organizujemo kao čvršće povezan ekonomski prostor.

Bilateralni sporazumi o liberalizaciji trgovinskih režima, zasnovani na Memorandumu o razumevanju, prvi su korak ka formiranju zone slobodne trgovine u ovom delu Evrope (koji će za neku godinu jedini ostati izvan formalnog okrilja Evropske unije), a time i ka povezivanju Balkana u jedinstveni investicioni prostor, objedinjeno tržište sa skoro 60 miliona potrošača. Takvo tržište je svakako znatno zanimljivije stranim ulagačima nego rasparčana, sitna tržišta pojedinih zemalja ovog donedavno poslovno veoma riskantnog i neprivlačnog područja.

Naime, u proteklih desetak godina balkanske zemlje su, zbog specifičnih uslova u kojima su se našle, uvele čitav niz “pratećih” necarinskih ograničenja i koristile mnoge mere zaštite domaćeg tržišta, koje će sad morati da budu ukinute ne samo radi uspostavljanja zone slobodne trgovine na Balkanu, već i zbog prilagođavanja pravilima Svetske trgovinske organizacije. Države-potpisnice Memoranduma o razumevanju obavezale su se da, u cilju liberalizacije i pojednostavljenja trgovine, pored ostalog harmonizuju svoje zakone i propise, ujednače procedure i standarde i modernizuju infrastrukturu koja će to obezbediti. Najlepše je što su i veliki međunarodni finansijeri spremni da podrže takve projekte.

BeCEI