|
U
prvom, evroatlantskom krugu, balkanske zemlje se
integrišu međusobno na posredan način, harmonizujući pod
okriljem ovih struktura svoje politike, institucije i
zakonodavstvo. Za zemlje tzv. Zapadnog Balkana (bivše
jugoslovenske republike, bez Slovenije, sa Albanijom),
uspostavljen je poseban Proces stabilizacije i
pridruživanja Evropskoj uniji, koji otvara, u
perspektivi, mogućnost punopravnog članstva (Hrvatska je
upravo tražila status kandidata za članstvo, što
najavljuje i Makedonija).
Državna zajednica Srbija i Crna Gora nije
uključena ni u jednu evroatlansku organizaciju i nema
potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Član je sve tri inicijative usmerene na balkanske zemlje
(trenutno predsedava Procesom saradnje u jugoistočnoj
Evropi) i, sem Crnomorske ekonomske saradnje i CEFTA,
učestvuje i u ostalim navedenim inicijativama vezanim za
centralnu Evropu, Dunav i Jadran.
2. Bilateralna institucionalna
saradnja obuhvata mnoštvo sporazuma i ugovora
iz oblasti ekonomije, infrastrukture, kulture, nauke,
obrazovanja, sporta itd. Samo u periodu nakon političkih
promena, SRJ (sadašnja Srbija i Crna Gora) zaključila je
preko 80 bilateralnih sporazuma i još je toliko u
različitim fazama pregovora. Posebno su značajni
sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o
uzajamnoj zaštiti investicija i o slobodnoj trgovini,
koji su parafirani ili potpisani sa svim susedima.
Susedi su za našu zemlju značajni privredni
partneri.
Funkcionalni integracioni tokovi
odvijaju se na sektorskom i horizontalnom
nivou. Njih karakteriše drugačiji tip povezivanja nego u
prva dva slučaja. Gradi se drugačija struktura odnosa
koji su ravnopravni deo ukupnih integracionih tokova u
regionu Jugoistočne Evrope.
3. Sektorsko povezivanje se
odvija u oblasti spoljne trgovine (ugovori o
liberalizaciji trgovine), kroz stvaranje zajedničkog
investicionog prostora (harmonizacija zakonodavstva i
primena najbolje prakse), kroz formiranje zajedničkog
tržišta električne energije, saradnju u oblasti razvoja
saobraćajne infrastrukture (npr. koridori X i VII),
zajedničku borbu protiv organizovanog kriminala (SECI
Centar za borbu protiv prekograničnog kriminala, u
Bukureštu) i dr. I ovde je reč o preuzimanju
međunarodnih obaveza i međudržavnim aranžmanima
multilateralnog (regionalnog) karaktera, ali su u
pitanju sektori koji predstavljaju funkcionalne veze
među državama.
4. Jedini tip odnosa koji se
zasnivaju odozdo naviše, formirajući svojevrsne
horizontalne mreže, su direktni odnosi
različitih aktera uspostavljeni oko rešavanja pojedinih
problema ili boljeg zadovoljavanja određenih interesa.
Da bi se stvorile i funkcionisale ove mreže nije
neophodna država. To su najčešće mreže lokalnih
zajednica koje obuhvataju prekograničnu saradnju,
uključujući stvaranje evroregiona, mreže trgovinskih
komora, poslovnih asocijacija, nevladinih organizacija,
medija, naučnih, sportskih organizacija i dr. Često su
to odnosi obrazovnih i kulturnih institucija koji se ne
zasnivaju na ugovorima, već na dobrovoljnom članstvu,
zajedničkim programima, planovima i projektima. Svi ovi
vidovi povezivanja zemalja jugoistočne Evrope stvaraju
novo privredno, socijalno i političko tkivo, koje se
konstituiše kao podregion Evrope (slično strukturama
centralnoevropskih, nordijskih ili baltičkih zemalja) u
kojem se grade posebni odnosi unutar glavnih tokova
evropske integracije. To je nova slika Balkana koji
sarađuje i međusobno se podržava, slika koju su
priželjkivali njegovi najbolji umovi i koja po prvi put
ima realne šanse za uspeh.
Autorka je pomoćnik ministra spoljnih
poslova Srbije i Crne
Gore |
