| Zaštita potrošača | |
Kupovina kao investicija
Piše: Edina Popov
U Asocijaciji potrošača Srbije mislimo da su evropski kriterijumi zaštite potrošača pravljeni baš po našoj meri. Posebno nam se sviđa politika koja smatra da je na pijaci (tržištu) i potrošač ravnopravan sa moćnim učesnicima (trgovcima, bankama, kompanijama) i što mu država svojom zaštitom to obezbeđuje. Štiti potrošače zakonima, obavezujućim standardima u korist potrošača, radom posebnih državnih organa, pomaganjem samoorganizovanja potrošača radi zaštite svojih interesa i uključivanjem njihovih predstavnika u institucije gde se donose i sprovode odluke bitne za potrošače.
Dobro bi nam u Srbiji došlo shvatanje da je i potrošač investitor, koji svakodnevno, kupujući, investira, a to najbolje ostvaruje ako ima mogućnosti da bira robu i usluge garantovanog kvaliteta. Tako, osim što kupovinom kvalitetne robe dobro investira svoj novac, on istovremeno investira i u kompanije koje proizvode kvalitetno i vode računa o zaštiti životne sredine.
Nadali smo se da će se nešto od ove dobre prakse za potrošače naći u Zakonu o zaštiti potrošača, koji je Skupština Srbije usvojila u septembru 2005. godine. Nažalost, zakon je napravljen u korist moćnih učesnika na tržištu Srbije, a ne potrošača.
Evo šta bismo još od evropske prakse zaštite potrošača voleli da imamo i u Srbiji:
1. Sistem RAPEX funkcioniše od 2004. godine i svake nedelje se objavljuje lista proizvoda (slike sa detaljnim opisom) za koje je nepobitno utvrđeno da predstavljaju opasnost za potrošače, te su stoga povučeni iz prodaje. U 2007. godini sa tržišta je povučen 1341 proizvod opšte upotrebe. U Srbiji još nisu doneti Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o hemikalijama....
Dok čekamo na zakone i formiranje institucija u Srbiji koje bi brinule o bezbednosti i zdravlju potrošača, mogle bi inspekcijske službe, pri uvozu robe, da obavezno provere da li je ta roba na listi RAPEX-a. To bi sigurno doprinelo da se smanji broj nekvalitetnih uvezenih proizvoda u Srbiju.
2. Veoma bi nam dobro došla i evropska direktiva koja definiše manji sadržaj ftalata u proizvodnji PVC-a. Ove opasne materije pored ostalog utiču na pojavu alergijskih reakcija, na plodnost, a nalaze se u plastičnim delovima. Da li bi država mogla da pomogne onim proizvođačima koji bi i u Srbiji koristili plastiku sa manje ftalata i to jasno istakli na deklaraciji?
3. Voleli bismo da i u Srbiji kesa određenih italijanskih špageta, koju smo pronašli u više prodavnica, košta jedan evro, kao što ih plaćaju potrošači u Nemačkoj. U Srbiji one koštaju od 147 do 161,90 dinara.
4. Ne znam kako je u Evropi, ali volela bih da i ja u Srbiji, kao što može moja ćerka koja živi u Njujorku, za pet dolara (oko 300 din.) razgovaram 40 minuta u fiksnoj i 20 minuta u mobilnoj mreži. Mene jedan minut razgovor sa ćerkom sa fiksnog telefona košta 37,13 din. (bez PDV-a). Fiksni telefon ne mogu da biram, Telekom je monopolista, a za mobilni imamo mogućnosti da biramo između tri kompanije kod kojih minut razgovora sa Amerikom košta od 30 do 80,19 din., bez PDV-a.
5. Voleli bismo da i deca u Srbiji (a imamo ih sve manje) nose đačke torbe izrađene po nemačkom standardu DIN 58124, koji pored ostalog propisuje materijal od kojeg torbe mogu biti napravljene, a posebno definiše dozvoljeno procentualno učešće štetnih materija u plastičnim delovima koje deca drže u rukama.
6. Voleli bismo da se u Srbiji makar mali deo vremena i pažnje koje smo posvetili novim pasošima posveti i deklaraciji koja je lična karta proizvoda. Ne bi smela da dovodi potrošača u zabunu, a pogotovu bi morala da sadrži kompletne podatke (adresa, telefon) uvoznika, distributera, proizvođača i po mogućstvu besplatan telefon gde se potrošač može obratiti, ako ima pitanja u vezi sa proizvodom. O sastavu, aditivima i upozorenjima da i ne govorimo.
7. Ne sviđa mi se godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku reformi u Srbiji u 2007. godine, u delu koji govori o stanju zaštite potrošača, jer bi mogao biti dopunjen lošim ličnim iskustvom velikog broja potrošača u Srbiji. Još nam se manje sviđa Nacionalni program zaštite potrošača za period 2007–2012. koji je 18. januara usvojila Vlada, što bi valjda trebalo da bude nacionalna strategija zaštite potrošača Srbije.
Autorka je predsednica Upravnog odbora
Asocijacije potrošača Srbije
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|