| Zaštita životne sredine | |
Ekološki razlozi za EU
Piše: Dr Dragoljub Todić
Za oblast zaštite životne sredine u Srbiji pridruživanje Evropskoj uniji i članstvo u njoj od presudnog su značaja iz više razloga. Svi oni bi se mogli sažeti u jednom stavu – da sistematsko rešavanje većine aktuelnih problema u ovoj oblasti nije moguće bez aktivne podrške Evropske unije.
Evo nekih konkretnijih “ekoloških” argumenata zašto je za Srbiju važno približavanje Uniji:
1. Investicije radi rešavanja ekoloških problema u pojedinim privrednim granama – najvećim zagađivačima životne sredine (energetika, industrija, poljoprivreda, vodoprivreda, saobraćaj itd.), bez podrške EU bile bi znatno usporene ili potpuno zaustavljene. Podsećam da se potrebna minimalna ulaganja i troškovi za primenu Programa zaštite životne sredine u Srbiji za sledeću deceniju procenjuju na preko četiri milijarde evra, zbog čega je jasno da bi građani, na primer Pančeva ili Bora, mogli ostati bez perspektive skorijeg rešavanja svojih ključnih problema u oblasti životne sredine.
2. Bez stranih investicija i podrške Unije Srbija bi još dugo ostala jedno veliko smetlište i ne bi uspela da reši problem upravljanja otpadom. Na području Srbije postoje 164 javne komunalne deponije (čitaj: obična smetlišta) i brojne divlje deponije koje predstavljaju izvor zagađenja i ugrožavanja zdravlja stanovništva. U EU se reciklira oko 60 odsto otpada, a u Srbiji trenutno oko 10 odsto. Procenjeno je da u Srbiji ukupna godišnja šteta prouzrokovana nepropisnim upravljanjem otpadom iznosi između 98 i 276 miliona evra, ili od 0,4 do 1,1 odsto BDP-a).
3. Poboljšanje stanja voda i povećanje procenta otpadnih voda koje se prečišćavaju nije moguće bez podrške EU. Od ukupnog broja stanovnika Srbije koji su priključeni na kanalizaciju, samo je oko osam odsto obuhvaćeno sistemima za prečišćavanje otpadnih voda, a najveći gradovi, Beograd i Novi Sad, nemaju postrojenja za prečišćavanje. U zemljama novijim članicama EU (Mađarska, Poljska, Estonija) taj procenat iznosi iznad 40 odsto, a u starim članicama Unije premašuje 80 odsto.
4. Unapređivanje kvaliteta voda na kupalištima bez podrške EU teško je ostvarivo, a, podsećam, postojeći kvalitet voda na kupalištima u velikom broju slučajeva nije u skladu sa standardima EU (uključujući, recimo, i Adu Ciganliju i Srebrno jezero).
5. Smanjenje rizika od ekoloških akcidenata nije moguće bez značajnih investicija i izgradnje sistema upravljanja rizikom u skladu sa EU propisima i praksom. Samo u 2006. godini na teritoriji Beograda registrovano je šesnaest hemijskih akcidenata, među kojima i neki velikog rizika.
6. Zaštita biljnog i životinjskog sveta, a naročito ugroženih vrsta, nije moguća bez intenzivne saradnje sa EU i drugim međunarodnim organizacijama. Podsećam da je Srbija u grupi država sa izuzetnim bogatstvom biljnog i životinjskog sveta.
7. Donošenje novih propisa usklađenih sa evropskim propisima bilo bi, bez podrške EU, znatno usporeno. Zahvaljujući aktivnoj podršci EU u poslednjih nekoliko godina su doneti sistemski propisi u oblasti životne sredine, a znatan broj propisa je pripremljen i čeka na usvajanje.
8. Ratifikacija i primena međunarodnih ugovora bile bi teško ostvarive bez podrške EU, a Srbija sedam godina nakon normalizacije međunarodnih odnosa i dalje znatno zaostaje za državama u okruženju u primeni međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine.
9. Pouzdan uvid u stanje životne sredine i nadzor nad primenom propisa bili bi gotovo nemogući bez članstva u Evropskoj agenciji za životnu sredinu i drugim relevantnim institucijama EU. Postojeća oprema i metodi monitoringa u Srbiji su neadekvatni, što uzrokuje nepouzdanost i neuporedivost podataka, a to je naročito važno kada je potrebno sudski dokazivati odgovornost pojedinih zagađivača. Zbog toga su oni do sada uglavnom ostajali nekažnjeni.
10. Jačanje organa uprave na svim nivoima bilo bi dovedeno u pitanje bez podrške EU. Izrada Nacionalnog programa zaštite životne sredine, Strategije održivog razvoja, brojnih lokalnih ekoloških planova za pojedine opštine u Srbiji (Bor, Bečej, Kikinda, Niš, Pančevo, Subotica itd.) finansirani su iz različitih fondova EU ili država pojedinačno.
11. Približavanje EU omogućilo bi bolji i kompletniji uticaj građanina i udruženja građana na donošenje odluka u vezi sa životnom sredinom, naročito prilikom usvajanja planova i programa, kao i davanja saglasnosti na procene uticaja na životnu sredinu.
Autor je profesor na Univerzitetu Megatrend
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|