Vize

Koliko pasoša – toliko Evrope

Piše: Aleksandra Mijalković

          Slobodno putovanje Evropom, bez viza ili čak – jednog dalekog dana – bez pasoša, kao što mogu građani EU, zasad je tek puka želja za žitelje Srbije, Crne Gore, BiH, Albanije i Makedonije. Kao i naši zapadnobalkanski susedi, i mi smo, doduše, na putu da sa “tvrdog” pređemo na “mekši” vizni režim, odnosno da od Evropske unije dobijemo olakšice za pojedine kategorije građana, a zatim da dospemo na takozvanu belu šengensku listu, ali ovaj proces teče mnogo duže, teže i sporije nego što smo očekivali.
            Razlog je, delimično, u mnoštvu tehničkih uslova koje moramo da ispunimo, od izdavanja novih, bezbednijih putnih isprava i efikasnije kontrole granica, pa do usvajanja zakona kojima se, pored ostalog, regulišu pitanja migracije i azilanata, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
            Druga vrsta “otežavajućih okolnosti”, o kojima Brisel ne govori javno, ali ih i te kako ima u vidu, političkog je karaktera. Srbi su na svojoj koži najbolje osetili posledice ove vrste uslovljavanja u proteklih sedam-osam godina. Obećanje šengenskih olakšica, kao prvog koraka ka liberalizaciji, a zatim i ukidanju viza za ulazak u zemlje Evropske unije, bilo je “aktuelizovano” svaki put kad se od naše zemlje očekivalo da se suoči sa nekom teškom odlukom, kad god je EU ocenila da je potrebno osnažiti proevropsku opciju u Srbiji. I obrnuto: pregovori o vizama su redovno posustajali kad bi nam namršteni briselski zvaničnici zamerili da ne ispunjavamo svoje međunarodne obaveze, ili kad bi posumnjali da smo na neki način odstupili od “evropskog puta”.

Odvojeni svetovi

            Koliko je metod “štapa i šargarepe” ili “toplog i hladnog” u odnosima Srbije i Evropske unije delotvoran kad je reč o vizama, s obzirom na neverovatno mali broj naših sunarodnika koji su uopšte pokazali želju da prelaze granicu? Zvanična statistika, naime, pokazuje da tek svaki deseti državljanin Srbije poseduje pasoš (tačnije, 11,4 odsto građana), a među njima, nažalost, ne prednjače mladi, koji inače u zemljama EU predstavljaju najpokretljiviji deo populacije. Sudeći prema raznim anketama koje su obuhvatile studente, srednjoškolce i ostale njihove vršnjake u Srbiji, 70 odsto ove generacije nije putovalo u inostranstvo, a više od 90 odsto nije posetilo nijednu zemlju EU, svejedno da li zbog nedostatka vize ili novca, jer je ovaj potonji argument uglavnom neodvojiv od prethodnog.
Odgovor na prethodno pitanje se, u tom smislu, znatno razlikuje od onog “Kakvu ličnu korist ja imam od ulaska u EU?”. Jer, u svim ostalim oblastima, od zaštite prava i ekonomskog napretka pa do ukupnog poboljšanja kvaliteta života, pristupanje Uniji donosi pozitivne promene koje prvenstveno zavise od sopstvenog angažovanja naše zemlje, dok se ukidanje viza doživljava više kao mukotrpan povratak na “staro stanje”, u vreme pre raspada SFRJ, i to ne po svojoj zasluzi, već na osnovu hirovitih procena EU birokrata.
Realnost je, međutim, takva kakva je. Što su Srbija i ostale države regiona bliže prijemu u EU, bliže su i ukidanju šengenskih viza, a obećane beneficije, najavljeno je, sticaćemo “u paketu”. Prvi korak – sporazumi o viznim olakšicama i readmisiji, koji “osnažuju evropsku integraciju regiona, jačaju bitku protiv ilegalne imigracije i vode potpunom ukidanju viza za zapadni Balkan”, kako su to izjavili čelnici EU. Ti sporazumi potpisani su u Briselu još 18. septembra 2007. Time je omogućeno da od 1. januara ove godine poslovni ljudi i stručnjaci, studenti, učenici, nastavnici, intelektualci, novinari, predstavnici nevladinih organizacija, učesnici sportskih i drugih takmičenja, osobe koje idu na lečenje, vozači kamiona u međunarodnom saobraćaju... dobiju besplatne i vize na duži rok za putovanja u zemlje Unije.
Ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik ocenila je da sporazumi o viznim olakšicama predstavljaju doprinos “ostvarenju evropske perspektive za svaku zemlju na zapadnom Balkanu, da bi je učinili opipljivom za stanovništvo regiona” i posebno da bi ukazala da EU time “želi da kod mladih ljudi u regionu postepeno iskoreni osećaj izolacije”. Komesar EU za proširenje Oli Ren rekao je da puna primena sporazuma otvara put dijalogu sa svakom zemljom regiona o uslovima za bezvizna putovanja.

Kosovski faktor

            Za prelazak na “belu šengensku listu” i potpuno ukidanje viza potrebna je, međutim, saglasnost svih 27 zemalja članica Unije, istakao je prilikom potpisivanja sporazuma potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini, izrazivši nadu da će vizna liberalizacija za sve građane Srbije biti moguća za dve-tri godine. U međuvremenu, međutim, dogodilo se jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, koju je prihvatio veći broj zemalja EU, pa su briselski zvaničnici smatrali (suprotno svojim ranijim tvrdnjama da pregovori o vizama i o statusu južne srpske pokrajine nisu nikako povezani) da bi bilo oportuno obećati Srbima još brži put do “belog Šengena”. Uporedo sa što skorijim potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Dobro je poznato kako su ove ponude dočekane u Beogradu. Srpska vlada je pala upravo zbog različitog stava koalicionih partnera prema daljem procesu evropskih integracija zemlje.
Ovo, međutim, ne bi trebalo da se odrazi na primenu ranije potpisanih sporazuma o viznim olakšicama. Drugo je pitanje kada će državljani Srbije dobiti nove biometrijske nacionalne pasoše, izrađene u skladu sa standardima EU. Prvobitno je bilo rečeno da će izdavanje novih i zamena starih putnih isprava, na kojima je ime nepostojeće Savezne Republike Jugoslavije, početi u martu 2008. i trajati do kraja godine, da bismo sad doznali kako od toga nema ništa pre kraja maja.

            Biće zanimljivo videti da li će se procenat naših zemljaka sa pasošima povećati kad počne izdavanje novih, crvenih, sa grbom Srbije. Naime, neki politički analitičari predviđaju da će ih biti još manje, pošto “prave patriote” neće želeti ni da kroče u zemlje koje priznaju nezavisno Kosovo. Možda će upravo broj novih zahteva za pasoše pokazati koliko Srbi zaista žele da budu deo te Evrope kojoj pripadaju geografski, istorijski, kulturno i civilizacijski, uprkos Šengenskom bedemu koji ih od nje deli.

Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008.

home povratak