Regionalna saradnja

Dobri susedi uz pomoć Evrope

Piše: Dr Jelica Minić

          Jedna od pretpostavki za uspešnu evropsku integraciju država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije jeste regionalna saradnja. Nju je Evropska unija podsticala ranije i u srednjoj Evropi, sa istim argumentima: ne može se biti dobra zemlja članica bez saradnje sa susedima. Na Balkanu za ovo, naravno, postoje i dodatni razlozi – bezbednosno, političko i ekonomsko povezivanje trebalo je da posluži kao ključni faktor stabilnosti, pomirenja i prevazilaženja nacionalizama i netolerancije u zemljama regiona. Za razliku od nekih susednih zemalja, Srbija nije nikada imala veću odbojnost prema regionalnoj saradnji na Balkanu, pa je posle političkih promena 2000. godine bila vrlo aktivna i preuzela je mnogobrojne obaveze kako u bilateralnoj tako i u multilateralnoj saradnji u regionu.
            Ostvareni stepen regionalne saradnje ipak ne bi bio moguć bez stalne podrške i podsticaja Evropske unije. U maju i junu 1999. na završetku kosovskog konflikta i NATO intervencije u Srbiji, EU je pokrenula dva paralelna mehanizma: Proces stabilizacije i pridruživanja i Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi. Pakt je predstavljao složeniji i krajnje inovativan mehanizam, koji je pored zemalja zapadnog Balkana obuhvatio i Rumuniju i Bugarsku, a tokom godina i Moldaviju, a u saradnju su bile uključene ne samo članice EU već i druge najznačajnije države i međunarodne organizacije.
            Nakon osam godina opsežnog angažovanja u regionu, Pakt se danas gasi i predaje svoje funkcije samim zemljama regiona preko novoosnovane institucije – Saveta za regionalnu saradnju, koji počinje sa radom u junu 2008. u Sarajevu. Savet je institucionalno vezan za Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji obuhvata sve balkanske zemlje i predstavlja jedinu autohtonu inicijativu samih zemalja regiona koja je pokrenuta još 1996. tokom sukoba u regionu. Pakt prestaje sa radom ne zato što nije bio uspešan, već upravo zato što je ispunio svoju ulogu i svoje tekovine predao na brigu samim zemljama regiona. Koje su njegove tekovine? Nabrojaćemo samo one najvažnije, uz napomenu da je u gotovo svakoj od njih ključni faktor podrške i usmeravanja bila upravo EU:

1. U javnosti je najpoznatiji Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi – CEFTA 2006, koji sad obuhvata zemlje zapadnog Balkana i Moldaviju. Srbija u zemlje CEFTA izvozi više od trećine svojih proizvoda, i to je jedina eksportna destinacija na kojoj ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni.

1. Sporazum o Energetskoj zajednici u jugoistočnoj Evropi se poredi sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik, koja je svojevremeno predstavljala okosnicu stvaranja današnje EU. Preko Energetske zajednice, zemlje zapadnog Balkana se zapravo integrišu ne samo međusobno, već i sa energetskim tržištem EU.

1. Investicioni komitet za jugoistočnu Evropu podstiče reforme koje stvaraju povoljnu investicionu klimu u regionu, uz ključnu podršku OECD-a. Njegove aktivnosti dopunjava Evropski fond za jugoistočnu Evropu (čiji je Evropska komisija jedan od glavnih osnivača), a on podržava razvoj mikropreduzeća i porodičnog biznisa u regionu.

1. U oblasti transporta se priprema Sporazum o transportnoj zajednici sa zapadnim Balkanom, kojim bi se direktno povezao dalji razvoj transportne infrastrukture u regionu sa Transevropskim infrastrukturnim mrežama.

1. Elektronska jugoistočna Evropa i Širokopojasna jugoistočna Evropa pomažu koordinaciju i razvoj telekomunikacione infrastrukture i svih vidova elektronskog poslovanja, uprave i dr.

1. Prošle godine su zemlje regiona potpisale Memorandum o razumevanju o saradnji u jačanju i izgradnji ljudskih resursa, kojim se proširuju dosadašnje aktivnosti Inicijative za reformu obrazovanja i stvara prostor za čvršće povezivanje regiona u okviru mreže Evropskog istraživačkog prostora.

7. Od 2009. počinje sa radom Regionalna škola za javnu upravu u Danilovgradu.

8. Parlamentarna saradnja među zemljama regiona postaje jedna od ključnih oblasti političke saradnje i ona je institucionalizovana putem nedavnog osnivanja Regionalnog sekretarijata za parlamentarnu saradnju u Sofiji.

9. Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice jedna je od najstarijih, ima sekretarijat u Skoplju, tesno sarađuje sa srodnim međunarodnim organizacijama, a upravljanje ovom inicijativom je odgovornost zemalja regiona još od 2004.

10. Centar za borbu protiv prekograničnog kriminala (SECI) u Bukureštu jedna je od prvih regionalnih institucija, koju od početka vode same zemlje regiona i koja tesno sarađuje sa evropskim i međunarodnim organizacijama za suzbijanje organizovanog kriminala (EUROPOL, INTERPOL, ECPD i dr.). Na nju se nadovezuju i kasnije formirana Antikorupcijska inicijativa sa Sekretarijatom u Sarajevu i Policijski forum.

Svaki od ovih multilateralnih foruma (a ima ih još) pruža i mogućnost poboljšanja bilateralnih odnosa, a svakako doprinosi političkoj stabilizaciji u regionu i podstiče ekonomsku saradnju i prosperitet. Ima osnova za nadu da će i sadašnja kriza zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova biti donekle amortizovana postojećim regionalnim strukturama u kojima Kosovo već učestvuje preko UNMIK-a.

Autorka je savetnica u Institutu ekonomskih nauka

Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008.

home povratak