| Obrazovanje | |
Pomak sa sporednog koloseka
Piše: Martina Vukasović
Značaj evropskih integracija za obrazovanje u Srbiji može se sagledati iz dva ugla: sistemsko-institucionalnog i individualnog. Pri tom, treba razdvojiti pogodnosti koje će, u sistemskom smislu, Srbija dobiti kada postane kandidat za pristupanje Evropskoj uniji od onog što će biti moguće kada Srbija postane punopravna članica EU.
Za sistem u celini, kao i za razne obrazovne institucije, važno je da Srbija postane što pre kandidat za pristupanje EU jer bi takav status omogućio aktivno učestvovanje u raznim programima koji omogućavaju analiziranje sistema obrazovanja, a samim tim i donošenje kvalitetnijih odluka o strategiji razvoja obrazovanja. Ove programe ne sprovodi samo EU, nego i druge organizacije, kao na primer OECD.
U najvećem broju slučajeva, Srbija nije deo tih analiza, čime je onemogućena kvalitetna evaluacija sistema u Srbiji i upoređivanje sa drugim sistemima obrazovanja u Evropi. Ovo dalje onemogućava donošenje boljih odluka i uspešnije planiranje razvoja sistema obrazovanja. Osim toga, status kandidata bi doneo i veće mogućnosti saradnje, tako da institucije iz Srbije ne budu samo sporedni saradnici nego i nosioci aktivnosti u okviru različitih bilateralnih, multilateralnih i evropskih programa. Ovo je značajno za međuinstitucionalnu saradnju, ali i za učešće u radu raznih tematskih ili strukovnih mreža i organizacija. Na kraju, kao kandidat za članstvo, Srbija bi, nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, imala pristup svim instrumentima za pretpristupnu pomoć (IPA).
Sve ove mogućnosti i aktivnosti znatno utiču na poboljšanje sistema obrazovanja. U proseku, EU zemlje pokazuju bolje rezultate u efikasnosti i otvorenosti sistema obrazovanja, kao i na testovima postignuća (npr. PISA), a i manje probleme sa zapošljivošću stručnog kadra. Po primanju u punopravno članstvo EU, Srbiji bi bilo omogućeno ravnopravno učešće u Programu doživotnog učenja (Lifelong learning Programme, LLP), što znači pristup fondovima u ukupnoj vrednosti od sedam milijardi evra za period 2007–2013.
Sam LLP predstavlja nastavak dosadašnjeg Sokrates programa, te se očekuje da će EU zadržati, a najverovatnije i povećati, obim aktivnosti i ulaganja u vezi s obrazovanjem i posle 2013. godine. Za razliku od TEMPUS programa u kojem Srbija trenutno učestvuje, LLP (kao i Sokrates pre njega) odnosi se na sve nivoe obrazovanja (predškolsko, osnovno, opšte srednje, stručno srednje, visoko i obrazovanje odraslih), a ne samo na visoko obrazovanje. U statusu kandidata, Srbija bi mogla i dalje da učestvuje u novoj fazi TEMPUS programa u svojstvu partnera (kao što u okviru TEMPUS 4 mogu da učestvuju zemlje članice EU). Treba naglasiti da i zemlje kandidati (npr. Hrvatska ili Makedonija) mogu učestvovati u TEMPUS 4 programu, tj. da se dobijanjem statusa kandidata ne gubi pravo na sredstva iz ovog programa. Kao punopravna članica EU, Srbija bi mogla da ravnopravno učestvuje i u Erasmus Mundus programu, tako da naše institucije stvaraju sa drugima zajedničke master programe. U okviru ovog programa trenutno postoje samo individualne koristi, 100 stipendija za oko 100 master programa kroz tzv. zapadnobalkanski prozor. Ukupan budžet programa je 230 miliona evra za period 2004–2008. godine i najverovatnije će se povećavati.
Što se tiče koristi koje bi pojedinci imali od približavanja i pristupanja EU, to pre svega podrazumeva veća (u slučaju dobijanja statusa kandidata) ili ista prava (kada Srbija postane punopravan član) za đake, studente i obrazovne radnike. To znači da bi se otvorilo više mogućnosti za stipendije i da bi školarine bile na istom nivou kao i za državljane te zemlje ili druge državljane EU. Trenutno su npr. školarine za studente izvan EU na britanskim univerzitetima tri puta veće nego za studente iz EU. Za studente iz Srbije bi zapadnobalkanski prozor u okviru Erasmus Mundus programa ostao otvoren i kada Srbija postane kandidat za EU, tako da u skorijoj budućnosti studenti iz Srbije ne bi izgubili pravo da konkurišu za ove stipendije.
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|