| Integracija | |
Konsenzus elita
Piše: Dr Tanja Miščević
Za ubrzanje procesa evropske integracije – koji očigledno kasni – postoje dva osnovna preduslova: jedan je politički konsenzus o tome šta je proces evropske integracije, a drugi tehnički preduslovi za praktično sprovođenje ovog ubrzanja.
Za razliku od nacionalnog konsenzusa (70 odsto građana se izjašnjava za članstvo u EU), u Srbiji do danas nije stvoren konsenzus političkih elita o istom ovom pitanju. Čini se da je osnovni razlog različito poimanje procesa evropske integracije Srbije – dakle, konsenzus i ne može biti postignut ako ne definišemo na isti način pitanje oko čega saglasnost treba da postignemo.
Da probamo da ponudimo definiciju: proces evropske integracije isto je što i proces reformi države, društva, prava, privrede... koji se odvija po modelu koji postoji u EU. Ne zato što je taj model dogma ili nova ideologija, već zato što se do sada pokazao kao veoma uspešan za veliki broj evropskih zemalja. Tako posmatran, zasniva se na uslovima koje definiše sama EU, što su zapravo kriterijumi na osnovu kojih se može doneti ocena da je reč o uspešnoj, stabilnoj i razvijenoj državi.
Proces evropske integracije ima, dakle, svoj cilj u članstvu, ali mnogo važniji njegov element jeste sama promena, reforma ili tranzicija koja se na tom putu događa, kako bi odluka o stupanju države u članstvo došla kao potvrda svih promena. Tek kada na ovaj način shvate proces evropske integracije, srpske političke elite mogu postići konsenzus o takvom putu Srbije. Insistiramo na političkim elitama, jer su one odgovorne za sprovođenje procesa ne samo u Srbiji već u svim drugim državama.
I dok je postizanje ovakvog političkog konsenzusa teško, čini se da Srbija može da zasniva svoju strategiju ubrzanja procesa evropske integracije na tehničkim, administrativnim kapacitetima koji su sposobni da ostvare takav ubrzan put. To je i ocena Evropske komisije, koja tri godine zaredom u svojim izveštajima o napretku posebno ističe sposobnost Srbije da sprovede Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da pri tome on još nije stupio na snagu. Ili, pogledajmo pregovore o zaključenju ovog sporazuma – zvanično su otvoreni 10. oktobra 2005. godine, predviđeno je da traju do početka novembra 2006. godine, zaustavljeni su 3. maja 2006. godine, nastavljeni 13. juna 2007. godine i okončani 11. septembra 2007. Ne računajući vreme izgubljeno zbog prekida, Srbija je efektivno pregovarala o zaključenju Sporazuma manje od devet meseci, dokazujući time svoj nesumnjiv institucionalni kapacitet potreban za sprovođenje Sporazuma i brzo otpočinjanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, i to u posebno teškim okolnostima.
Za novi korak ka EU nakon potpisivanja SSP-a dobićemo novu ocenu, a u međuvremenu ćemo pokušati da zadržimo priznanje najnaprednije uprave u regionu. Zato smo pred kraj prošle godine ušli u fazu rekonstrukcije administracije koja treba da bude spremna da sprovodi obaveze koje proističu iz članstva u EU, a ne samo obaveze koje ćemo preuzeti potpisivanjem SSP-a. Stvoren je novi koordinacioni mehanizam za evropske integracije, koji čine Koordinaciono telo (predsedava potpredsednik Vlade, a članovi su ministri zaduženi za ključne oblasti u ovoj fazi integracije), Stručna grupa (koju čine državni sekretari-zamenici ministra) i Podgrupe stručne grupe za svako od 35 pregovaračkih poglavlja Acquis Communautaire. Najvažnije političko telo ostaje Savet za evropske integracije, koji predvodi predsednik Vlade, a sastoji se od ministara i predstavnika građanskog društva Srbije.
Nova institucionalna struktura treba da pruži odgovor da li je Srbija spremna da prihvati dvadeset dve hiljade evropskih propisa raspodeljenih u trideset pet poglavlja komunitarnog prava – opet ne zato jer nas EU na to tera, već zato što smatramo da tako možemo unaprediti sve oblasti ekonomije, nauke, obrazovanja, zaštite životne sredine...
Kako bismo na ovo pitanje pronašli odgovor, Vlada Srbije je u decembru 2007. godine donela odluku da se pristupi izradi Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU (NPI). NPI će biti izrađen po ugledu na Nacionalne programe za usvajanje komunitarnog prava, koje su države kandidati za članstvo u EU u obavezi da pripreme. Dakle, iako još nije kandidat za članstvo, Srbija će izradom NPI-ja prvi put objediniti sve strateške dokumente i akcione planove Vlade u vezi sa procesom evropske integracije.
Predviđeno je da ovaj program bude spreman za usvajanje od strane Vlade Srbije krajem maja 2008. godine. Administracija, međutim, može “gurati” proces samo do određene mere. Pravi uspeh i ubrzanje mogući su tek kada nju podržava politička elita sa jasnim konsenzusom o ovom pitanju. Nadamo se da nismo daleko od tog ključnog momenta.
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|