| Ekonomija | |
Stabilno tržište, efikasna privreda, više investicija
Piše: Prof. Vladimir Gligorov
Budući da su prošle gotovo četiri godine od pristupanja zemalja srednje Evrope i sa Baltika Evropskoj uniji i više od godine dana od učlanjenja Bugarske i Rumunije, može se već govoriti o ekonomskim posledicama integracije. Pored toga, proces učlanjenja traje relativno dugo i ima predvidljiv kraj, tako da se može govoriti i o uticaju Evropske unije na privredne prilike u zemljama praktično sve od časa kada uđu u ugovorne odnose koji za konačan ishod imaju punu integraciju. Primenjeno na Srbiju, to znači da je relevantan čitav period od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju do konačnog ulaska u EU. To bi moglo da traje od najmanje šest godina, na koliko se Sporazum sklapa, do jedne decenije. Naravno, ukoliko se ne naiđe na veće probleme.
Koji su najvažniji načini na koje će ovaj proces uticati na privredu Srbije, imajući u vidu iskustvo zemalja u tranziciji koje su sada članice EU?
Prvi značajan uticaj vrši Sporazum, čiji je najvažniji cilj integracija srpskog tržišta sa tržištem EU. To se postiže postepenim uklanjanjem carinskih i necarinskih barijera, pre svega na trgovinu industrijskom robom. Cilj je da se poveća efikasnost i konkurentnost srpske privrede. Budući da se povećava konkurencija i uklanja zaštita, izvoznici moraju da povećavaju produktivnost i kvalitet proizvoda kako bi sebi obezbedili mesto na jedinstvenom tržištu. Iz iskustva zemalja u tranziciji znamo da se znatno povećava njihov izvoz i dolazi do ubrzane reindustrijalizacije. Uz to, znatno se poboljšava kvalitet njihove ponude, što znači da ne konkurišu samo cenom, već i kvalitetom.
Drugi značajan uticaj dolazi posebno do izražaja kada zemlja bude prihvaćena za kandidata za člana i počne da pregovara sa EU. Time se uklanja preostala neizvesnost oko toga kako će se čitav proces završiti. To znatno smanjuje rizik dugoročnih ulaganja, što je daleko najvažnije za stabilan rast i razvoj privrede.
Ko je na Balkanu
u EU-u i NATO-u
DRŽAVA |
SSP |
ČLANSTVO U EU |
ČLANSTVO U NATO/PzM |
Bugarska |
|
2007 |
NATO: 2004 |
Rumunija |
|
2007 |
NATO: 2004 |
Hrvatska |
2001 |
2011 (?) |
PzM |
Makedonija |
2001 |
2013 (?) |
PzM |
Albanija |
2006 |
Posle 2013 |
PzM |
Crna Gora |
2007 |
Posle 2013 |
PzM: 2006 |
Bosna i Hercegovina |
2008? |
Posle 2013 |
PzM: 2006 |
Srbija |
2008? |
Posle 2013 |
PzM: 2006 |
Kosovo |
? |
? |
? |
SSP: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju; PzM: Partnerstvo za mir
Srbija bi znatno poboljšala poslovne prilike u zemlji ukoliko bi ispunila uslove za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU. Pregovori, takođe, povećavaju transparentnost institucionalnih i političkih promena, budući da se veoma detaljno razmatraju potrebne reforme i ocenjuje uspeh u njima.
Treći važan uticaj na privredne prilike u Srbiji će EU imati kada dođe do učlanjenja. Pre toga je potrebno da se potpiše ugovor o pristupanju, koji moraju da ratifikuju sve zemlje članice. To je proces koji može da traje duže od godinu dana, ali se datum pristupanja zna unapred tako da se može smatrati kao da je zemlja od časa potpisivanja ugovora već član EU. Naravno, budžetski transferi iz EU pokreću se tek posle formalnog učlanjenja. Oni znaju da budu značajni.
I pre članstva EU pomaže zemlje koje su pridružene članice ili su kandidati za članstvo, ali su transferi iz budžeta zemljama članicama EU znatno veći.
U ovom se času ne može reći sa čim će moći da računa Srbija, jer će čitav fiskalni sistem EU biti reformisan do časa kada Srbija može realno da očekuje da postane član, ali nije nerealno očekivati da će se i dalje raditi o znatnim sumama. One bi trebalo bitno da unaprede investicije u infrastrukturu, u regionalni razvoj i u razvoj poljoprivrede, što je sve od velikog značaja za srpsku privredu.
Kada se razmotri iskustvo zemalja u tranziciji koje su se već učlanile, videće se da su one ostvarile visok i održiv privredni rast tokom čitavog procesa pridruživanja, ali posebno je do ubrzanja rasta došlo posle učlanjenja. U periodu od 2004. (ili od 2007), nove zemlje članice su ubrzale rast za dva do tri procenta, što je u najvećoj meri posledica značajnog pada rizika poslovanja u tim zemljama, s obzirom na poverenje u njihovu političku i privrednu stabilnost i u predvidljivo ponašanje njihovih ustanova. To važi i za zemlje koje su se prvobitno dvoumile oko toga da li da postanu članice EU, kao što je Slovačka, ali i za one koje nisu bile naročito uspešne u transformisanju svojih privreda, kao što su Rumunija i Bugarska.
Konačno, četvrti uticaj dolazi sa prelaskom na evro. Ovo je do sada uspelo samo Sloveniji, tako da se više može govoriti o očekivanim koristima. Srbija, uostalom kao i druge zemlje bivše Jugoslavije, koristi evro više nego sopstven novac, tako da bi “evroizacija” znatno doprinela makroekonomskoj stabilnosti. EU, međutim, smatra da bi do toga trebalo da dođe tek na kraju integracije, jer drži da su tek tada koristi od stabilnih cena i kursa velike, i da tada zemlja članica može da se dosledno pridržava Sporazuma o stabilnosti i rastu, koji je obavezuje na dugoročno planiranje javnih finansija. U slučaju Srbije, do prelaska na evro može da dođe tek posle najmanje dve godine od pristupanja EU.
Da bi se sve ove koristi u privrednom napretku i stabilnosti ostvarile, potrebno je da se u Srbiji postigne konsenzus o tome da proces pridruživanja oblikuje unutrašnju politiku, a ne obratno. Ukoliko toga nema, do integracije neće doći, pa neće biti ni ovih koristi.
Autor je istraživač u Bečkom institutu
za međunarodne ekonomske studije
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|