| Prekogranični odnosi | |
Zajednički projekti na obostranu korist
Piše: Ivan Knežević
Republika Srbija učestvuje u programima prekogranične saradnje Evropske unije od 2004. godine. Prema podacima Odeljenja za prekograničnu saradnju Ministarstva finansija, u periodu od 2004. do 2006. EU je kroz program pomoći CARDS omogućila učešće Srbije u pet programa prekogranične saradnje, i to sa Mađarskom (četiri miliona evra), sa Rumunijom (5,6 miliona evra), sa Bugarskom (četiri miliona evra), u Jadranskom programu (milion evra) i programu CADSES (1,1 milion evra).
Pomenuto Odeljenje trenutno koordinira oko 120 projekata prekogranične saradnje kao i one u okviru CADSES-a i Jadranskog programa. Prednjače projekti izgradnje prekogranične infrastrukture, razvoja poslovne infrastrukture i saradnje među preduzećima, kao i oni usmereni na rešavanje ekoloških problema, unapređenje kulturne saradnje i saradnje naučnih i obrazovnih institucija. Iskustva domaćih organizacija koje su učestvovale u ovim programima mahom su pozitivna, a svi odobreni projekti su uspešno ostvareni, ili se nalaze u završnim fazama primene, što je posebno važno s obzirom na to da se većina lokalnih aktera prvi put susreće sa veoma zahtevnim procedurama EU.
Prekogranični programi EU za period 2007–2013. godine, u kojima će učestvovati Republika Srbija, biće finansirani kroz drugu komponentu Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije (IPA). Prema pravilima za njeno sprovođenje biće podržane prekogranične inicijative i projekti između zemalja članica Evropske unije, kandidata za članstvo kao i potencijalnih kandidata. Srbija će se uključiti u osam programa prekogranične saradnje, čija primena počinje polovinom 2008. godine. U periodu 2007–2009. godine za Srbiju je za ove programe obezbeđen 31 milion evra iz IPA, i to za saradnju sa Mađarskom 6,6 miliona evra, sa Rumunijom 7,2 miliona evra, sa Bugarskom 5,6 miliona evra, sa Hrvatskom tri miliona evra, sa BiH 3,3 miliona evra, sa Crnom Gorom 1,5 miliona evra, za učešće u Jadranskom programu 1,46 miliona evra i za učešće u programu Jugoistočna Evropa dva miliona evra.
Pripreme za otvaranje novih prekograničnih programa EU uveliko traju, ali ukoliko proces evropskih integracija u Srbiji bude zaustavljen nećemo moći da u njima učestvujemo, i samim tim nećemo moći da koristimo predviđena finansijska sredstva. Pogranični regioni u Srbiji bi u tom slučaju ostali bez mogućnosti da dodatno unaprede svoj ekonomski razvoj, životnu sredinu kao i kulturnu i naučnu saradnju sa regionima u EU i zemalja u okruženju.
Imajući u vidu da su lokalne zajednice iz pograničnih regiona Srbije, koje mogu da učestvuju u programima prekogranične saradnje, najčešće ekonomski nerazvijene sredine, udaljene od velikih privrednih centara, i sa neizgrađenom infrastrukturom, ovi programi predstavljaju razvojnu mogućnost od koje se ne bi smelo nikako odustati. Pored negativnog finansijskog efekta, Srbija bi izgubila i veoma važan instrument za rešavanje zajedničkih problema sa svojim susedima, kao i za unapređenje stabilnosti i sveobuhvatne dobrosusedske saradnje u regionu.
Autor je rukovodilac sektora za upravljanje projektima
u Centru za strateška ekonomska istraživanja Vojvodine (CESS)
ANTRFILE
Programi prekogranične saradnje predstavljaju instrument regionalne politike Evropske unije namenjen unapređenju sveobuhvatne saradnje i ubrzane ekonomske integracije pograničnih regija EU i regiona susednih zemalja. Na taj način regioni koji se nalaze van EU takođe ulaze u krug onih kojima su na raspolaganju sredstva iz budžeta Unije. Ciljevi EU programa prekogranične saradnje su pre svega promovisanje održivog socio-ekonomskog razvoja, zaštita životne sredine, borba protiv organizovanog kriminala, unapređenje granične kontrole i promovisanje saradnje među ljudima.
Iskustva novih članica koji su ušle u EU 2004. i 2007. godine pokazuju značaj i veliki uticaj projekata prekogranične saradnje: oni su značajno doprineli da se unaprede ekonomska i kulturna saradnja između pograničnih regiona tih zemalja i regiona zemalja članica EU. Kako su ovi projekti usmereni prvenstveno na regionalni i lokalni nivo, oni pomažu stanovništvu sa obe strane granice u rešavanju problema od zajedničkog interesa i stvaraju uslove za jačanje buduće saradnje i razvoja. Kroz zajedničku pripremu i sprovođenje projekata, lokalne zajednice iz pograničnih regiona su bile u prilici da steknu dragoceno iskustvo u korišćenju fondova EU, a posle ulaska u EU stečeno iskustvo im je pomoglo da bolje iskoriste bespovratna sredstva Unije, kojima su mogli da finansiraju zahtevnije razvojne projekte u svojim lokalnim sredinama.
Evropski forum br. 03. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 899 od 27. marta 2008. |
|