| Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope | |
Šansa za Srbiju
“Uveren sam da će vlada Srbije, ova sadašnja ili neka buduća, iskoristiti šansu koju joj pruža predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope da poboljša međunarodni imidž svoje zemlje”
Teri Dejvis
Uveren sam da će vlada Srbije, ova sadašnja ili neka buduća, iskoristiti šansu koju joj pruža predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope da poboljša međunarodni imidž svoje zemlje. Predstojeće šestomesečno predsedavanje najstarijoj i najvećoj evropskoj organizaciji, koja okuplja 800 miliona građana i 46 zemalja, izvrsna je prilika, kakva će joj se ponovo ukazati tek za 25 godina, da Srbija pokaže demokratsku zrelost i smisao za liderstvom ne samo u regionu već i u celoj Evropi.
Ovo je velika odgovornost, ali i velika čast.
Početkom meseca posetio sam Beograd da bih se dogovorio o pripremama za ovo predsedavanje, razgovarao sa predsednikom Borisom Tadićem, ministrom spoljnih poslova Vukom Draškovićem, predsednicom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sandom Rašković-Ivić i predstavnicima nevladinih organizacija u Srbiji. Vratio sam se sa pomešanim utiscima. Na jednoj strani, uverio sam se da tehničke pripreme odmiču veoma dobro, a posebno sam pozdravio odluku da se i civilno društvo, odnosno nevladine organizacije, uključe u ovaj posao. S druge strane, zapazio sam da političkom situacijom u Srbiji dominiraju produžena neizvesnost oko formiranja nove vlade, mogućnost novih izbora i pitanje budućeg statusa Kosova.
Moj stav o budućem statusu Kosova je poznat: on pre svega zavisi od snage ljudi koji tamo žive da se reše mržnje i etničkog nasilja. Ukoliko u tome ne uspeju, Kosovo će ostati tamnica i za većinsko i za manjinsko stanovništvo, bez obzira na to kakvu će odluku na kraju doneti Savet bezbednosti UN-a.
Savet Evrope se ne izjašnjava o statusu Kosova i ne crta granice, ali bilo kakvo rešenje da bude usvojeno u Njujorku, ostaćemo tamo aktivni i zainteresovani za kvalitet života ljudi.
Nastavićemo i proširiti svoje programe na Kosovu, čiji je cilj stvaranje osnove za pomirenje i društveni napredak, kroz aktivnosti na poboljšanju poštovanja ljudskih prava, decentralizacije, obrazovanja i očuvanja kulturnog nasleđa. Kao najbolji primer takvog angažovanja, naveo bih obnovu pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu, oštećenih 2004. godine, koji pripadaju i evropskoj baštini.
Na obnovi zajednički rade Srbi i Albanci, što je dodatna važna dimenzija ovog poduhvata. Delegati Parlamentarne skupštine Saveta Evrope mogu se sa ovim projektom upoznati i na maloj izložbi o rekonstruisanim objektima na Kosovu, priređenoj ovde u Strazburu za vreme prolećnog zasedanja PSSE-a.
Istakao bih da je očuvanje mira, stabilnosti i uzajamnog razumevanja među pripadnicima svih etničkih zajednica na Kosovu značajno ne samo za ljude koji tamo žive, za Srbiju i region, već i za celu Evropu.
Iako pitanje predsedavanja Srbije Komitetu ministara Saveta Evrope nijednog trenutka nije bilo dovedeno u pitanje, ipak bih podsetio da Srbija nije ispunila obećanje koje je dala prilikom ulaska u SE pre četiri godine. Pre svega mislim na hapšenje Ratka Mladića i njegovo izručenje sudu u Hagu. I to je – pored Miloševićevog nasleđa koje je, međutim, sad već prošlost – jedan od razloga što imidž Srbije nije onoliko dobar koliko zemlja zaslužuje. Slika o Srbiji na međunarodnom planu bila bi drugačija da se završio posao oko formiranja nove vlade i skupština nastavila svoj rad.
EF
(Iz razgovora sa novinarima na zasedanju Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, 16–20. aprila 2007. u Strazburu)
ANTRFILE
Britanac Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope, iza sebe ima gotovo tri decenije poslaničkog iskustva, a poseban ugled je stekao kao predsedavajući najjače, socijalističke grupe u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Izuzetno se zalagao za prijem naše zemlje u Savet Evrope 2003. godine i dobronamerno i brižno pratio njen napredak u poštovanju demokratskih standarda i ljudskih prava.
Odbijao je svaki pokušaj da Savet Evrope zauzme stranu kad je ova organizacija bila pozvana da razmotri pitanje referenduma u Crnoj Gori, a kasnije se veoma pohvalno izrazio o načinu na koji su Srbija i Crna Gora rešile pitanje prestanka zajedničke države.
Nije dopustio da se u Savetu Evrope dovede u pitanje Kosovo kao deo Srbije, članice ove organizacije, mada je bilo pokušaja da se “nezavisnost kao najbolje rešenje za Kosovo” provuče u nekim dokumentima SE-a i pre odluke Saveta bezbednosti UN-a, čak i pre Ahtisarijevog izveštaja. Lično se angažovao da Savet Evrope aktivno pomogne obnovu srpskih pravoslavnih manastira i crkava na Kosovu, koji su, kako uvek ističe, “baština cele Evrope”.
Evropski forum br. 3-4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 8451 od 26. aprila 2007. |
|