| Savet Evrope | |
Savet Evrope je najstarija politička organizacija na Starom kontinentu, osnovana 1949. godine. Ima 46 članica, a 11. maja će se ovaj broj, sa prijemom Crne Gore, povećati na 47. Ovo je takođe i jedina sveevropska organizacija. Od evropskih država članstvo nema još samo Belorusija, čiji je status gosta suspendovan zbog nepoštovanja ljudskih prava i demokratskih načela. Status posmatrača ima pet država: Vatikan, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan i Meksiko. Sedište Saveta Evrope je u Strazburu (Alzas), u severnoistočnoj Francuskoj, blizu granice sa Nemačkom.
Ciljevi i misija
– zaštita ljudskih prava, parlamentarne demokratije i vladavine prava
– razvoj ugovora kojima se na celom kontinentu standardizuju društvena i zakonodavna praksa država članica
– promovisanje svesti o evropskom identitetu zasnovanom na zajedničkim vrednostima koje važe u različitim kulturama
Nove članice
Gotovo polovina članica pristupila je Savetu Evrope u prošloj i tekućoj deceniji. Reč je o bivšim komunističkim zemljama iz srednje i istočne Evrope, koje su članstvo stekle napuštanjem komunizma i posle demokratskih promena. Savet Evrope je imao i ima poseban značaj upravo za njih, jer je od 1989. godine ključna organizacija za ocenu napretka u zaštiti ljudskih prava, demokratiji i vladavini prava u njima. Osim sistematskog nadgledanja, Savet Evrope nudi i vrlo vrednu pomoć državama za sprovođenje reformi u ovim oblastima, a pomaže im i u razvoju lokalne demokratije, obrazovanja, kulture i zaštite životne sredine.
Način rada
Komitet ministara je organ Saveta Evrope koji donosi odluke; čini ga 46 ministara spoljnih poslova ili njihovih zamenika u Strazburu (ambasadori ili stalni predstavnici).
Parlamentarna skupština Saveta Evrope ima 630 članova (315 predstavnika i 315 zamenika) iz parlamenata svih 46 država članica. Predsednik je Rene van der Linden iz Holandije.
Kongres lokalnih i regionalnih vlasti čine Veće lokalnih vlasti i Veće regiona. Predsednik je Halvdan Skard iz Norveške.
Savet Evrope ima 199 ugovora ili konvencija koje posle ratifikacije postaju sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka država članica. Mnoge od ovih dokumenata mogu da prihvate i nečlanice. Ugovori i konvencije su posvećeni ogromnom broju tema iz najrazličitijih oblasti, od zaštite ljudskih prava do borbe protiv organizovanog kriminala, i od zaštite od mučenja do zaštite podataka ili kulturne saradnje.
Savet Evrope takođe ocenjuje dostignuća svake države u primeni ovih dokumenata, a daje i preporuke vladama.
Zvanični jezici su engleski i francuski, a radni jezici su: nemački, italijanski i ruski.
Sekretarijat Saveta Evrope ima 1800 zaposlenih, podeljenih u šest direktorata: 1) politički poslovi, 2) zakonski poslovi, 3) ljudska prava, 4) socijalna kohezija, 5) obrazovanje, kultura i nasleđe, omladina i sport, 6) administracija i logistika.
Budžet za 2007. godinu: 197,2 miliona evra.
Zastava Evrope, sa 12 zlatnih zvezda na plavoj pozadini, bila je simbol Saveta Evrope od 1955. godine, da bi je 1984. godine prihvatila i Evropska unija, odnosno tadašnja Evropska zajednica. Kružno raspoređene zvezde na zastavi predstavljaju ujedinjene evropske narode, a broj 12 se nikad ne menja, kao simbol jedinstva, savršenstva i celine, jer 12 je meseci u godini, 12 Hristovih apostola, 12 znakova Zodijaka…
Logo Saveta Evrope, za razliku od zastave, pripada samo ovoj organizaciji, a usvojen je povodom poluvekovnog jubileja SE-a maja 1999. godine.
Evropski forum br. 3-4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 8451 od 26. aprila 2007. |
|