| To nije evropski | |
Ishitreno pisanje i usvajanje
U svom nedavnom izveštaju, čiji zaključak donosimo, Venecijanska komisija iznela je dve glavne zamerke na novi Ustav Srbije: poslanici su pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu, a Skupština ima preteranu ulogu prilikom imenovanja u pravosuđu
U prošlosti je Komisija imala priliku da se upozna sa odličnim kvalitetom ustavnih tekstova koje je pripremila Republika Srbija. Ovo se odnosi na ustavne tekstove koje je pripremila demokratska opozicija tokom Miloševićevog režima i na Povelju o ljudskim pravima državne zajednice. Gledano u ovom kontekstu, novi Ustav ima sva obeležja ishitrenog pisanja što nije blisko prethodnim standardima.
Naravno da je veoma dobro da se nakon višegodišnjih napora konačno uspelo u zameni Ustava usvojenog u vreme Miloševićevog režima novim tekstom koji odražava demokratske ideale nove Srbije. Međutim, još jedan aspekt ishitrenog pisanja teksta jeste nedostatak mogućnosti javne rasprave o istom. Ovaj postupak motivisan je važnim političkim razlozima i odražava specifične teškoće u zemlji. Ipak, on pokreće pitanja legitimnosti teksta u odnosu na građane. U ovom kontekstu ishitrenog usvajanja posebno začuđuje da je Ustav izuzetno krut i da je veoma teško izvršiti promenu njegovih brojnih delova. Ukoliko bi bar jedno iskustvo trebalo izvući iz postupka za donošenje ustava iz prošlosti to je da promena Ustava ne treba da bude previše teška.
Treba napomenuti da Ustav sadrži brojne pozitivne elemente, uključujući i mogućnost postojanja funkcionalnog parlamentarnog sistema vlasti i detaljan spisak osnovnih prava. Mada bi bilo poželjnije da postoje jasnija i manje komplikovana pravila o ograničenju osnovnih prava, moguće je da sudovi, a posebno Ustavni sud, primene ova prava u punoj saglasnosti sa evropskim standardima.
Osnovna zabrinutost u odnosu na Ustav odnosi se, s jedne strane, na činjenicu da su članom 102.2 poslanici pojedinačno podređeni partijskom rukovodstvu i, s druge, na preteranu ulogu parlamenta prilikom imenovanjâ u pravosuđu. Sudska nezavisnost je osnovni preduslov demokratske ustavnosti i takođe je u potpunosti neophodna za obezbeđenje da Ustav ne bude samo prazan papir, već da će biti sprovođen u praksi. Međutim, Narodna skupština bira, neposredno ili posredno, sve članove Visokog saveta sudstva koji predlaže imenovanje sudija i, uz to, bira sudije. U kombinaciji sa opštim reizborom svih sudija nakon stupanja na snagu Ustava, kako je predviđeno Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, stvara se ozbiljna opasnost da će političke stranke kontrolisati sudstvo. Biće potrebno da se izmene odgovarajuće odredbe Ustava. Pošto je malo verovatno da će do ovih promena doći brzo, sastav Visokog saveta sudstva je od najveće važnosti. Da bi se postupak reizbora sudija mogao smatrati uopšte prihvatljivim, Narodna skupština treba da izabere u ovaj Savet nezavisne ličnosti koje uživaju poverenje. Štaviše, zakon mora da utvrdi jasne kriterijume kojima se rukovodi u postupku reizbora, kao i kriterijume za pravičan postupak i omogućavanje prava na žalbu.
Što se tiče ostalih delova Ustava, dosta toga zavisiće od njegove primene. Odredbe o ulozi međunarodnog prava u pravnom sistemu nisu neobične, ali zahtevaju promišljen pristup koji uzima u obzir nove međunarodne tendencije, kao i uvođenje postupka ocene ustavnosti ugovora pre njihovog stupanja na snagu. Pravila o teritorijalnoj organizaciji su komplikovana i ne baš jasna, ali ne i nepopravljiva. Venecijanska komisija je na raspolaganju da pomogne vlastima u izradi zakonskih propisa potrebnih za primenu Ustava.
Evropska komisija za demokratiju putem prava
(Venecijanska komisija),
Mišljenje br. 405, 2006, 19. mart 2007.
ANTRFILE
“Da bi Srbija u potpunosti mogla da učestvuje u evropskim integracijama, uključujući i moguće buduće pristupanje Evropskoj uniji, preporučljivo je da kao i druge evropske države uključi u budući Ustav i odredbu kojom se izričito prenose određena ovlašćenja organa Republike Srbije na međunarodne ili nadnacionalne organizacije. Član 97.1 Ustava kojim se utvrđuje da ‘Republika Srbija uređuje i obezbeđuje … svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama’ mogao bi se razmotriti kao mogući pravni osnov za takav prenos. Ovde je neophodna eksplicitnija odredba.”
Evropski forum br. 3-4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 8451 od 26. aprila 2007. |
|