| Pogled iznutra | |
Evropska godina za Srbiju
Srbija se najozbiljnije pripremila da preuzme vodeću ulogu u Komitetu ministara u sledećih šest meseci, i nema sumnje da će biti poboljšan imidž Srbije u Evropi, kao i imidž Saveta Evrope u Srbiji
Piše: Deni Iber
Poslednjih meseci Srbija proživljava dinamiku koju je malo zemalja do sada iskusilo. Pomenimo samo najvažnije događaje: miran razlaz sa Crnom Gorom, usvajanje novog ustava, parlamentarni izbori (za kojima najverovatnije slede predsednički i lokalni izbori), serija uspona i padova u odnosima sa glavnim međunarodnim organizacijama, počev od prekida pregovora sa Evropskom unijom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, pa do pristupanja programu NATO-a Partnerstvo za mir…
Sve se ovo dešava uz ključne međunarodne pregovore o budućem statusu Kosova, koji su tekli u ovom periodu i sada najverovatnije ulaze u završnu fazu. Čak i na Balkanu, gde “život nije dugačka, mirna reka” (da citiramo poznatu francusku komediju), takva kombinacija događaja je visoko iznad nečega što bi se moglo nazvati standardnom situacijom.
Posle Varšavskog samita
I za Savet Evrope godina 2006. i prvi meseci 2007. bili su takođe vrlo aktivni, mada možda manje uzbudljivi. Dok se priprema da dočeka svoju 47. članicu, Crnu Goru, ova sveevropska politička organizacija bila je intenzivno angažovana u konkretnom ostvarivanju odluka Varšavskog samita šefova država ili vlada iz maja 2005. godine. Na vrhu spiska nalazile su se sledeće teme: garantovanje dugoročne efikasnosti jedinstvenog sistema zaštite ljudskih prava izgrađenog sa Evropskim sudom za ljudska prava na čelu, borba protiv terorizma, korupcije, organizovanog kriminala i trgovine ljudima, kao i borba protiv nasilja nad ženama i za zaštitu prava dece, promovisanje dijaloga među kulturama i religijama, poboljšavanje saradnje Saveta Evrope sa glavnim međunarodnim partnerima na evropskoj i globalnoj sceni, naročito sa Evropskom unijom.
Od Varšavskog samita Portugal, Rumunija, Ruska Federacija i San Marino predsedavali su telu koje u Savetu Evrope donosi odluke, tj. Komitetu ministara. Sve ove četiri države su – podržavajući i sprovodeći plan iz Varšave – unele i nešto specifično svoje. Od maja do novembra 2007. godine, na osnovu rotacionog sistema zasnovanog na engleskoj abecedi, na Srbiji je red da bude “prva među jednakima” na kontinentu. To državi pruža jedinstvenu priliku da se afirmiše kao punopravna i angažovana članica evropske porodice demokratskih država, i da igra vodeću ulogu u procesu koji treba da obezbedi dalji napredak ka strateškom cilju “izgradnje Evrope bez linija podele”.
Susret Saveta Evrope i Srbije u 2007. godini podudara se sa 50. godišnjicom Rimskih ugovora, koja je nedavno proslavljena širom Evrope. To je odlična prilika da se podigne svest u javnosti o tome šta je evropski proces – koji uključuje i Savet Evrope i Evropsku uniju – doneo zemljama i narodima kontinenta. To su, pre svega, mir, napredak i osećaj zajedničke sudbine, na osnovu zajedničkih vrednosti.
Ova “evropska godina za Srbiju” mora da bude prilika da se gleda unapred, umesto unazad. Lekcije prošlosti ne smeju, naravno, nikada da budu zaboravljene, a to je posebno tačno u odnosu na blisku prošlost, pošto pomirenje može da se promoviše samo kroz pravdu. Napredak učinjen posle četiri godine članstva u Savetu Evrope, što se vidi i iz izveštaja predstavljenog Savetu ministara u decembru 2006. godine, nudi čvrstu osnovu za dalje korake u evropskoj integraciji, a uspešno predsedavanje Savetom Evrope u najmanju ruku ne bi tome naškodilo.
Važno je podsetiti, u vezi s tim, da će sve odluke Komiteta ministara biti donete uz aktivnu saradnju i formalno odobrenje srpskih vlasti, čak i u većem stepenu, kad otpočne predsedavanje. Srbija je punopravni član Saveta Evrope, sa svim pravima i odgovornostima koje iz toga proizilaze, i nema nikakvih “naredbi spolja” ili “mešanja u unutrašnje stvari”, koje se mogu zagovarati, što se tiče odluka koje se donose u Strazburu. To daje legitimnost očekivanjima u vezi sa sprovođenjem tih odluka.
Dan evropske zastave u Beogradu
Ako se sadašnje i skorašnje političke prilike uzmu u obzir, mislim da treba reći da se, po mom mišljenju, Srbija najozbiljnije pripremila da preuzme vodeću ulogu u Komitetu ministara u sledećih šest meseci. Mnogo se radilo u okviru posebnog komiteta, osnovanog za pripremu i sprovođenje srpskog predsedavanja, uz koordinaciju Ministarstva spoljnih poslova. Postavljen je koherentan skup prioriteta, na osnovu varšavskih smernica i odluka, ali i na osnovu specifične situacije Srbije, u srcu Balkana. Planirana je impresivna lista aktivnosti koje će obuhvatiti ne samo državne vlasti (na vladinom, parlamentarnom i sudskom nivou) već i lokalne i regionalne vlasti, kao i građansko društvo, i nema sumnje da će biti ostvaren cilj poboljšanja imidža Srbije u Evropi, kao i imidža Saveta Evrope u Srbiji. Formiranje stabilne nove vlade, posvećene evropskim vrednostima, u ovom bi smislu, naravno, bio veliki plus.
Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu nastaviće da radi zajedno sa srpskim vlastima i sa našim važnim partnerima (najviše sa Evropskom komisijom i Evropskom agencijom za obnovu) u ostvarivanju tekućih i planiranih programa saradnje. Doprinosićemo, takođe, koliko možemo i na osnovu naše mreže kontakata, aktivnostima koje će se događati od maja i novembra. Predsedavanje Komitetu ministara je odlična prilika da se pojačaju napori kako bi Srbija ispunila preostala obećanja i obaveze posle pristupanja Savetu Evrope, i kako bi se još više integrisala u evropsku porodicu. To je i simbolično značenje “dana evropske zastave”, koji će naša Kancelarija organizovati, u saradnji sa Vladom, Skupštinom Srbije i gradom Beogradom 12. maja, sa namerom da se javnosti u Srbiji istakne da je njihova zemlja ne samo u Evropi već i da preduzima vodeću ulogu u evropskim poslovima u sledećih šest meseci.
Autor je specijalni izaslanik
generalnog sekretara Saveta Evrope u Srbiji
Evropski forum br. 3-4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 8451 od 26. aprila 2007. |
|