| Članstvo u Savetu Evrope kao stalni politički dijalog | |
Najvažnije – nezavisno sudstvo
U decembru prošle godine usvojen je prvi izveštaj o poštovanju obaveza i primeni programa saradnje koji se odnosi na Srbiju kao samostalnu suverenu državu
Piše: Nađa Ćuk
Političke promene koje su se dogodile u Evropi devedesetih godina prošlog veka i označile početak demokratizacije postkomunističkih država, sasvim sigurno su otvorile novu stranicu u misiji Saveta Evrope (SE). Ova najstarija evropska organizacija, posvećena uspostavljanju evropskog jedinstva na osnovu vladavine prava, zaštite ljudskih i manjinskih prava i pluralističke demokratije, dugo je bila zaštitnik zapadnih vrednosti konstitucionalnog liberalizma. Drugim rečima, sve države koje su do tada bile u članstvu SE-a bile su isključivo zapadnoevropske zemlje za koje je važila univerzalna pretpostavka privrženosti pomenutim vrednostima. Posle pada autoritarnih režima u Srednjoj i Istočnoj Evropi i odluke o prijemu tzv. novih demokratija, nova uloga SE-a jeste širenje evropskih vrednosti na zemlje ovog dela kontinenta.
To opredeljenje je potvrđeno i u Bečkoj deklaraciji iz 1993, gde se konstatuje da je organizacija “spremna da primi na ravnopravnoj osnovi i u stalnom svojstvu demokratske zemlje Evrope koje su se oslobodile komunističkog ugnjetavanja”. Pristup ovih zemalja zato je označen kao najznačajniji činilac u procesu izgradnje Evrope na osnovu temeljnih vrednosti SE-a. Nakon pada Berlinskog zida, u Savet Evrope je ušlo 23 nove članice, većinom iz postkomunističkog bloka.
Ubrzani prijem je iziskivao pažljivo osmišljenu proceduru učlanjenja, u kojoj se moralo utvrditi da li je država prihvatila načela vladavine prava, sprovela ustavne i zakonodavne reforme u skladu sa standardima Saveta Evrope, izgradila stabilne demokratske institucije, ostvarila načela podele vlasti i uspostavila efikasne mehanizme zaštite ljudskih prava. Bečka deklaracija ukazuje na ove kriterijume, utvrđujući da država mora da uskladi svoj politički i pravni sistem sa osnovnim principima demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uz pretpostavku sprovođenja slobodnih i poštenih izbora. Takođe se insistira na garantovanoj slobodi izražavanja, posebno medija, zaštiti prava nacionalnih manjina i poštovanju principa međunarodnog prava, uz obavezu pristupanja Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i prihvatanja nadzornog mehanizma konvencije.
S druge strane, uzimajući u obzir ubrzani prijem novih članica, koji je usledio iza rušenja prethodnih jednopartijskih režima, nije bilo realno očekivati da se svi pomenuti zahtevi, imanentni razvijenom demokratskom društvu, zaista i ostvare u tako kratkom roku. U želji da se ovim državama pruži neophodna pomoć, ali i ohrabrenje na putu tranzicije i procesa evropske integracije, bilo je neophodno omogućiti njihovo učlanjenje i integrisanje u evropski sistem vrednosti, uz jasno postavljeni zahtev ispunjenja preostalih obaveza nakon prijema. Na taj način je Savet Evrope prihvatio jedan potpuno novi zadatak – razvijanje programa stručne podrske koji će pomoći uspostavljanju evropskih standarda na brži i efikasniji način, uz istovremeni nadzor nad ispunjenjem obaveza u državama jasno opredeljenim za sticanje evropskog i demokratskog legitimiteta, ali koje nisu uspele da odgovore tom zadatku u trenutku prijema.
U Deklaraciji šefova država i vlada SE-a usvojenoj u Varšavi 2005 godine, koja između ostalog govori o spremnosti da se osigura poštovanje obaveza koje proističu iz članstva u okviru Saveta Evrope, zaključuje se da će se u tom cilju “voditi politički dijalog između država članica koje su posvećene promovisanju demokratske rasprave i vladavini prava, evaluaciji, korišćenju i razmeni iskustava iz dobre prakse, pomoći i monitoringu”.
Jednu od procedura nadzora vrši Komitet ministara, na osnovu izveštaja koji se zasniva na informacijama dobijenim tokom posete delegacije sekretarijata Saveta Evrope određenoj zemlji, i dijaloga sa predstavnicima vladinih institucija i civilnog društva. Stalno prisustvo SE-a u Beogradu ima takođe značajnu ulogu u ovom postupku, jer omogućuje kontinuitet komunikacije i saradnje. U decembru prošle godine usvojen je prvi izveštaj o poštovanju obaveza i primeni programa saradnje koji se odnosi na Srbiju kao samostalnu suverenu državu, iako se monitoring sprovodi počevši od 2003. godine, odnosno od prijema državne zajednice Srbija i Crna Gora, čiji je pravni sledbenik Srbija. Kao i prethodni, i ovaj izveštaj usmerava svoju pažnju na nekoliko oblasti: funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu. Kako se komentari i preporuke iz izveštaja odnose na proteklu godinu, potrebno je napomenuti da se novo usklađivanje podataka očekuje sledećeg meseca.
Ispunjavanje obaveza u odnosu na ove oblasti je sagledano u kontekstu tada aktuelnih političkih dešavanja – kao što su ustavna reforma, proces razdvajanja državne zajednice – i međunarodnih odnosa. Posebno je podvučen značaj donošenja novog ustava, koji je, kako je primećeno, važan “za utvrđivanje temeljnih vrednosti i institucija zemlje”. Iako monitoring izveštaj nije ulazio u ocenu sadržaja Ustava, jasno je naglasio značaj mišljenja Venecijanske komisije, koje je u međuvremenu sačinjeno na zahtev Nadzornog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i usvojeno na plenarnoj sednici održanoj 16. i 17. marta. Pomenuću samo neke od njenih zaključaka. Venecijanska komisija pominje mnogobrojne pozitivne elemente u Ustavu koji uključuju preduslove za funkcionalan parlamentarni sistem vlasti i detaljan spisak osnovnih ljudskih prava. Ipak, ukazuje se na određene nedostatke koji se prepoznaju u samom postupku donošenja Ustava i u još uvek komplikovanoj proceduri promene Ustava. U odnosu na suštinske odredbe, osnovna zabrinutost se izražava u pogledu poslaničkih mandata shodno rešenju iz člana 102 i, s druge strane, zbog uticaja parlamenta na imenovanja u pravosuđu, što se posebno odnosi na izbor Visokog saveta pravosuđa i prvi izbor sudija, što bi u kontekstu ustavnog zakona moglo da ima negative implikacije na postupak reizbora sudija. U određenoj meri se ukazuje i na nedovoljno jasne odredbe o odnosu međunarodnog prava i nacionalnog pravnog poretka kao i o teritorijalnoj organizaciji, čija će primena zavisiti od daljih zakonodavnih reformi.
Izveštaj ukazuje i na potrebu efektivnog funkcionisanja demokratskih institucija, (naročito s obzirom na to da je sačinjen za period koji je prethodio parlamentarnim izborima) i pozdravlja napredak u odnosu na transparentnost njihovog rada, ali insistira na potpunijoj primeni Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe se očekuje nastavak procesa decentralizacije, koji će omogućiti prenošenje novih nadležnosti na institucije lokalne samouprave i njihovo adekvatno finansiranje, i ratifikacija Evropske povelje o lokalnoj samopravi.
Jedan od prioriteta je nastavak reformi za uspostavljanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, kao osnovni kriterijum procene ostvarenog napretka u oblasti vladavine prava: očekuje se da se ostvareni rezultati konstantno unapređuju u skladu sa preporukama Vencijanske komisije i standardima SE-a, pogotovo nakon formiranja Komisije za impelmentaciju nacionalne strategije. Neophodnoe su i dalje reforme policije i otklanjanje prethodno uočenih nedostataka u zakonu, saglasno ekspertizi Saveta Evrope. Glavni deo preporuka se odnosi na ispunjavanje međunarodnih obaveza, kao što je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu. Evidentiran je nastavak pozitivnih trendova u suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, kao i razvoj regionalne saradnje u ovoj oblasti.
Velika pažnja posvećena je primeni Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja, pored ostalog, podrazumeva ispunjavanje uslova za nesmetan rad državnog zastupnika. Ukazuje se na potrebu kompatibilnosti novog zakonodavstva u oblasti alternativnog služenja vojnog roka i prigovora savesti. Takođe je ukazano na značaj uspostavljanja institucije zaštitnika građana i stvaranja uslova za njegovo funkcionisanje. Posebno je naglašena potreba donošenja zakona o udruženjima građana i nevladinim organizacijama u saglasnosti sa evropskim standardima, uz preduzimanje neophodnih mera za primenu ovog zakona.
Najzad, važno je reći da smisao nastavka zakonodavnih i institucionalnih reformi na koje ukazuju ove preporuke prevazilazi dati trenutak i formalno ispunjavanje obaveza, budući da je od značaja za samu državu i njenu budućnost. Stabilne demokratske institucije, nezavisno i efikasno pravosuđe, kompatibilnost pravnog sistema sa evropskim standardima i moderna javna uprava preduslov su daljeg ekonomskog prosperiteta i brže evropske integracije, a to potvrđuje i činjenica da kriterijumi iz Kopenhagena za pristupanje novih članica Evropskoj uniji u svom pravnom i političkom delu korespondiraju sa osnovnim principima i vrednostima Saveta Evrope.
Autorka je zamenik šefa kancelarije
Saveta Evrope u Beogradu
Evropski forum br. 3-4. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 8451 od 26. aprila 2007. |
|