Savez država: Ugovorni odnos dveju ili više država, koje posebnim ugovorom međunarodnopravnog karaktera uređuju pojedine poslove od zajedničkog interesa. To može biti jedna oblast aktivnosti (odbrana, bezbednost, spoljna politika, carinska politika i dr.) ili više oblasti zajedničke politike. Za tu svrhu obrazuju se zajednička tela paritetnog sastava i sa jednoglasnim postupkom odlučivanja. Predstavnici država u tim telima imaju po pravilu obavezu da u njima slede uputstva organa svojih država. Sprovođenje odluka zajedničkih tela je u nadležnosti država članica saveza. Ponekad se funkcija sprovođenja delegira zajedničkim telima, ali je tada pod kontrolom državnih organa. Ovakvi savezi ili prestaju da postoje kada više nema razloga za zajedničku politiku ili prerastaju u složene države federativnog tipa.

Prenos nadležnosti: Postupak utvrđivanja nadležnosti centralnih organa neke složene države (federacije) ili zajedničkih organa nekog saveza država. U prvom slučaju nadležnosti se utvrđuju ustavom tako što se navode (pobrajaju) funkcije centralnih organa, dok sve što nije pobrojano pripada federalnim jedinicama (tzv. pretpostavka nadležnosti u korist federalnih jedinica). U tim slučajevima federacija po pravilu dobija i opštu nadležnost, tj. pravo da po potrebi sama sebi dodeli neku novu nadležnost. U slučaju saveza država ne postoji opšta nadležnost zajedničkih organa, već se oni strogo pridržavaju poslova koje im je preneo osnivački ugovor. Postoji mogućnost delegacije novih nadležnosti na savez, ali samo uz prethodnu saglasnost država članica.

Metod adopcije i metod transformacije: Načini uključivanja međunarodnog prava u unutrašnji pravni sistem neke države. U prvom slučaju (metod adopcije) međunarodni pravni izvor (ugovor, sporazum, konvencija i dr.) uključuje se u nacionalno pravo bez dodatnih pravnih akata države i neposredno postaje deo unutrašnjeg prava. Da bi se to učinilo, potrebna je samo potvrda (ratifikacija) međunarodnopravnog dokumenta od strane nacionalnog parlamenta ili građana neposredno (na referendumu). U slučaju transformacije, nacionalni parlament pored ratifikacije usvaja i akt kojim se dozvoljava primena međunarodnog dokumenta u unutrašnjem pravu. Ovaj akt može da utvrdi uslove njegove primene.
Države članice EU-a raspolažu različitim postupcima usvajanja međunarodnopravnih dokumenata, pa samim tim i osnivačkih ugovora Evropskih zajednica ili Evropske unije. Ali, primena propisa koje donose organi EU-a ne podleže nijednom od ovih postupaka. Oni se u državama članicama prihvataju na način primene unutrašnjeg prava. Za tu svrhu ugovorno je definisan postupak neposredne primene, a Evropski sud pravde razvio je praksu i doktrinu neposrednog dejstva i nadređenosti komunitarnog prava u odnosu na unutrašnje pravo država članica.