Verujem da je politički razvoj u Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost lezi u saradnji sa Evropskom unijom i konačnim uključenjem u nju...
Romano Prodi
 
 
Tema broja - Grčko predsedništvo EU
 
Prioriteti za Zapadni Balkan
Preuzimajući predsedavanje Evropskom unijom januara ove godine, Grčka je istakla da će Balkan biti njen ključni prioritet, što je objavila i u posebnom dokumentu. Uzimajući u obzir odluke za proširenje iz Kopenhagena i značajan napredak ostvaren u regionu, ali i njegove slabosti, važno je za EU da zadrži Balkan pri vrhu svojih aktivnosti. Unija mora ubrzano da preuzme vodeću ulogu u regionu u podršci stabilnosti, razvoju i integraciji. Evropska budućnost, sa članstvom u EU kao krajnjim ciljem, mora biti vidljiva i uverljiva za narode regiona. Sa svoje strane, zemlje zapadnog Balkana će morati da preuzmu i primene obaveze iz procesa stabilizacije i pridruživanja. Napredak na putu ka Evropi biće rezultat njihovih sopstvenih napora i rezultata.
  

Grčko predsedništvo je postavilo sledeće prioritete za svoj rad na zapadnom Balkanu:

1. MIR, STABILNOST I DEMOKRATSKI RAZVOJ. Podrška sprovođenju rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, Dejtonskog, Ohridskog i Beogradskog sporazuma. Okončati sukobe, podsticati nacionalnu i versku toleranciju, suzbiti nacionalizam. Održati bezbednosno prisustvo, ubrzati povratak izbeglica. Potvrditi vodeću ulogu EU u regionu i održati Balkan na vrhu političkog dijaloga između EU i SAD.

2. NASTAVAK PROCESA STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP) ZA PET ZEMALJA. Podstaći nastavak procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Hrvatskom i BJRM i, u saradnji sa Evropskom komisijom, postići napredak u pregovorima sa Albanijom i nastaviti sa studijama o izvodljivosti za SRJ i Bosnu i Hercegovinu. Pratiti poštovanje uslova i podstaći reforme.

3. RAZVOJ PSP-A I NJEGOVO PRILAGOĐAVANJE NOVOM OKRUŽENJU NAKON PROŠIRENJA. Podržati PSP kao kamen temeljac politike EU u regionu. Obogatiti ga saznanjima prikupljenim iz procesa proširenja, radi jačanja napora okrenutih priključivanju. Potvrditi da se neće zahtevati nikakve dodatne ugovorne obaveze ili sporazumi u prelaznom periodu od uspešnog ispunjenja obaveza preuzetih iz PSP-a i priključivanja EU. Napredak svake zemlje biće praćen ponaosob, samo na osnovu njenih sopstvenih postignuća. Uvesti ekonomsku i socijalnu koheziju u politiku EU u regionu. Preispitati prioritete CARDS programa i odgovarajuću primenu načela uslovljenosti iz tog programa, kao i autonomnih trgovinskih mera (ATM) na osnovu predstojeće ocene Evropske komisije o efikasnosti i koherentnosti instrumenata PSP.

4. POKRETANJE "PROCESA EVROPSKE INTEGRACIJE BALKANA". Ustanoviti novi politički forum koji će pojačati jasnost PSP-a i politički ga upotpuniti, dajući jasan javni signal o privilegovanom odnosu zemalja uključenih u PSP i Evropske unije, i promovišući regionalnu političku saradnju. Očekuje se da Samit EU i Zapadnog Balkana u Solunu pruži potreban podstrek ovom nastojanju.

5. USREDSREĐIVANJE NA SPECIFIČNA HORIZONTALNA PITANJA OD VAŽNOSTI ZA REGION. Osigurati praćenje i sporovođenje odluka donetih na Londonskoj konferenciji o organizovanom kriminalu, kao i drugih inicijativa u oblasti policijske i pravosudne saradnje u regionu. Istražiti načine za rešavanje probleme izbeglica, osigurati zaštitu i obnovu istorijskih i verskih spomenika i prikupljanje lakog oružja. Unaprediti regionalnu saradnju na poljima energetike i infrastrukture u celini. Povećati podršku kroz investicije, sa posebnim osvrtom na smanjenje nezaposlenosti. Nastaviti promociju slobodne trgovine, uključujući i biletaralne ugovore o slobodnoj trgovini.

6. PROMOCIJA REGIONALNE SARADNJE I INICIJATIVA U JUGOISTOČNOJ EVROPI. Pratiti izveštaj o napretku Pakta za stabilnost i preispitati njegove izglede za budućnost. Podržati regionalne inicijative za saradnju i povećanje zajedničkog prisustva u regionu, posebno Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP). Izbegavati aktivnosti koje se preklapaju.

GRCKA I EVROPSKA UNIJA - STATISTIKA
Osnovni socio-ekonomski pokazatelji Grčka EU - 15
Broj stanovnika od ukupnog broja žitelja EU 2,79 100
BDP po stanovniku u odnosu na EU 69,7 100
Poresko opterećenje kao procenat BDP 43 46,4
Izdaci za zdravstvo kao procenat BDP 8,3 9,3
Izdaci za vojsku kao procenat BDP 6,2 2,1
Prosečan broj radnih sati u nedelji 46,7 42,1
Potrošnja cigareta po osobi 3.218 1.646
Privatni automobil na 1000 stanovnika 224 447
Smrtni ishod saobraćajnih nesreća na 100.000 34 17,7

Izvor: Evropska komisija, OECD

 

Pokretanje "Procesa evropske integracije Balkana"

Mehanizmi za pojačan politički dijalog i regionalnu saradnju treba da budu dalje razvijani kroz novu političku šemu Procesa evropske integracije Balkana, napravljenu nakon uspeha Zagrebačkog samita iz novembra 2000. i zaključaka Saveta za opšte poslove EU iz maja 2002, zasnivanim na idejama Komisije. U okviru Proces evropske integracije Balkana može da se održava redovan kontakt između predsednika država ili vlada zemalja regiona i njihovih kolega iz EU. Slični sastanci mogu se održavati na nivou ministara inostranih poslova, dok se ministri iz drugih oblasti mogu sastajati po potrebi.

"Proces evropske integracije Balkana" treba da uputi jasan signal javnosti o posebnoj i sveobuhvatnoj prirodi povlašćenog odnosa između Evropske unije i zemalja obuhvaćenih PSP-om, kao i obavezi tih zemalja PSP-a da dalje jačaju i produbljuju regionalnu saradnju. Razlog pokretanja ovog procesa je da se da politički okvir podrške za praćenje i preispitivanje ciljeva PSP-a kroz:

-Diskusiju o ključnim pitanjima, na poljima poput spoljne politike, pravosudne i saradnje u oblasti unutrašnjih poslova, sa posebnim naglaskom na borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i korupcije u sferi energetike, infrastrukture i ekonomskog razvoja;

-Upoznavanje zemalja obuhvaćenih PSP-om sa glavnim pravcima razvoja u EU, uključujući i institucionalna pitanja, i njihovo uključenje u te procese;

-Uspostavljanje jedinstvenog evropskog okvira u kojem će se razmatrati regionalna i međunarodna pitanja, u bliskoj saradnji sa ostalim relevantnim međunarodnim akterima;

-Jačanje političke prisutnosti PSP-a i EU u jugoistočnoj Evropi, kao i kredibilnosti evropske budućnosti zapadnog Balkana;

-Širenje razumevanja procesa pridruživanja iz perspektive kandidovanja i konačnog pridruživanja EU;

-Jačanje regionalne saradnje i "regionalne svojine" nad PSP.

Sva grčka predsedavanja Evropskom unijom

Prvo: jul- decembar 1983. godine
Drugo: jul- decembar 1988. godine
Treće: januar- jun 1994. godine
Cetvrto: januar- jun 2003. godine
 

Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) bi trebalo da bude obogaćen elementima "pozajmljenim" iz procesa proširenja. Ti elementi mogu uključivati:

-Dalji razvoj "institucija blizanaca", kroz koju zemlje obuhvaćene PSP-om mogu da koriste ekspertize administracija zemalja članica kao pomoć u izgradnji institucija i usklađivanju sa zakonodavstvom EU;

-Veće učešće zemalja obuhvaćenih PSP-om u programima Zajednice;

-Mehanizam kroz koji bi se, u odgovarajuće vreme, sproveo pregled nacionalnog zakonodavstva i njegove usklađenosti sa zakonodavstvom EU, u konsultaciji sa Komisijom;

-Jačanje i dalji razvoj postojećih mehanizma za nadzor nad sprovođenjem obaveza zemalja obuhvaćenih PSP-om, kako bi usvojile osnovne elemente EU acqui-ja i približile se standardima EU na drugim poljima;

-Pomoć u kontroli i upravljanju granicama, na osnovu iskustava i ekspertiza iz procesa proširenja.

   

NAŠA EVROPA: ZAJEDNIČKA BUDUĆNOST U ZAJEDNICI VREDNOSTI

Poruka četvrtog grčkog predsedništva EU, pod motom "Naša Evropa: zajednička budućnost u zajednici vrednosti", govori o tome da Evropa pripada svim evropskim narodima, bez izuzetaka, i da svaki od njih učestvuje u zajedničkoj budućnosti, čiju viziju donosi proces proširenja Evropske unije. "Naša Evropa" je poziv novim članicama, koje prolaze kroz proces brze društvene, političke i ekonomske tranzicije, da dele zajedničke vrednosti EU kao što su prava građana na bezbednost, demokratiju i bolji kvalitet života.

Pet glavnih (opštih) prioriteta - ili izazova - za vreme grčkog predsedavanja Unijom su, dakle: (1) dalje proširenje EU, koje "briše veštačke podele unutar Evrope i ujedinjuje društva i nacionalne ekonomije koje su decenijama opstajale kao potpuno različiti sistemi"; (2) nastavak primene Lisabonske strategije za stvaranje jače, konkurentnije i dinamičnije evropske ekonomije koja će promovisati održivi razvoj sa više boljih radnih mesta i jačom socijalnom kohezijom; (3) imigraciona politika; (4) prva sveobuhvatna rasprava o budućnosti Evrope, na osnovu predloga Konvencije i (5) spoljna politika usmerena na očuvanje mira i demokratije, posebno na Balkanu.

 
Objavljeno kao dodatak nedeljnika VREME broj #634 od 27. februara 2003.