Grčka je imala i nastaviće da igra važnu ulogu u stabilizaciji Balkana - kredo je spoljne politike jedine balkanske države članice Evropske Unije. Jedan od izraza takve orijentacije je i odluka grčke vlade i parlamenta sa početka 2002. godine da se usvoji Nacionalni plan za ekonomsku obnovu Balkana. Za ekonomsku, socijalnu i institucionalnu obnovu država jugoistočne Evrope u periodu od 2002. do 2006.godine izdvojiće se 550 miliona evra bespovratnih sredstava.

Srbija je po osnovu Ugovora o Petogodišnjem programu razvojne saradnje dobila pravo da koristi 232 miliona evra za finansiranje programa i projekata modernizacije infrastrukture, posebno u sektoru transporta i energetike, modernizaciji državne uprave i razvoju lokalne samouprave. Da bi se prebrodili problemi razvoja institucija civilnog društva programom je predviđena podrška razvoju demokratskih institucija i saradnji paralamenata zemalja u regionu. Međutim, najviši kvalitet ovom programu daje izdvajanje sredstava za borbu protiv siromaštva i ekonomske nejednakosti. U tom cilju Program predviđa podršku razvoju obrazovanja, naučnog rada kao i prekvalifikaciji radnika koji rade u preduzećima koja moraju proći kroz duboku rekonstrukciju kako bi podigla produktivnost, ekonomsku efikasnost i konkurentnost.

Od ukupnih sredstava Programa, sa 46 miliona evra podržaće se direktne proizvodne investicije u privatnom sektoru. Ovim sredstvima, u visini od 30 odsto, grčka vlada će sufinansirati privatne proizvodne investicije. Ovaj podsticaj mogao bi da pokrene investicioni ciklus vredan 150 miliona evra.

Osam predloga iz Srbije

Šta je do sada učinjeno na realizaciji ovog programa u Srbiji? Vlada Srbije početkom novembra 2002. predala je osam detaljno obrazloženih projekata za koje je procenjeno da zadovoljavaju ciljeve programa, ali i interese obe države. Najvažniji projekat odnosi se na izgradnju deonice puta na Koridoru 10, na deonici od Vladičinog Hana do makedonske granice. Zatim je predložena izgradnja 400-kilovatnog dalekovoda od Niša do Skoplja. Za finansiranje ova dva projekta predviđeno je 105 milona evra iz grčkih izvora.

Od ostalih projekata predloženo je da se finansira razvoj i obnova hitne medicinske pomoći duž Koridora 10, izgradnja stanova za socijalno ugrožene, obnova školskih zgrada, izgradnja trafo stanice Vranje 2, rekonstrukcija odvoda otpadnih voda u rafineriji u Novom Sadu, razvoj tranzitnog i planinskog turizma i otklanjanje posledica bombardovanja u nacionalnom parku Kopaonik. Očekuje se da će i evropske finansijske institucije - Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj - učestvovati u sufinansiranju izabranih projeketa, a Evropska agencija za obnovu u finansiranju pripreme studija o ekonomskoj opravdanosti.

Republika Srbija je od svih zemalja korisnica sredstava Programa predložila najveći broj projekata. Međutim, druge zemlje su imale prednost u broju predloženih projekta iz privatnog sektora. To je sasvim razumljivo pošto imaju veliku prednost nad Srbijom - više od deset godina nesmetane saradnje. Naime, u Rumuniji i Bugarskoj grčki privatni preduzetnici investirali su u proseku oko 35 miliona dolara godišnje. Računica je prosta: kumulirana je velika masa kapitala koji teži da investira na dobro poznatom tržištu.

Oklevanje privatnih ulagača

Iako su obe vlade, pre svega objašanjavanjem načina finansiranja, nastojale da podstaknu privatni sektor u Grčkoj na investiranje u Srbiju, još se oseća oklevanje. Ekonomskim analitičarima je dobro poznato da privatni investitori ne vole politički uzavrelu klimu, koja baca u zasenak sve uspehe u stabilizaciji cena, kursa, kao i poreske i druge investicione podsticaje koje vlada Srbije garantuje. Ministarstvo za ekonomske veze sa inostranstvom učestvovalo je nedavno na skupovima grčkih industrijalaca, kako bi podacima i primerima uspešnih investicija pokazalo da je Srbija dobro mesto za poslovanje i da ima dovoljno privlačnih projekta. Privrednu saradnju dve zemlje olakšava postojanje ugovora o međusobnom podsticanju i zaštiti investicija kao i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Takođe, očekuje se da će srpske i grčke banke dati dodatni podsticaj razvoju saradnje privatnog sektora. Komercijalna banka je izrazila spremnost da sufinansira projekte koje prihvati grčka vlada. Nacionalna Banka Grčke, koja već posluje u Srbiji, takođe ima isti interes.

Projekat obnove Balkana je dugoročan. On treba da ostvari kohernetan ekonomski prostor u Jugoistočnoj Evropi, i postepenu integraciju Balkana u Evropsku Uniju. Uloga Grčke u ovome procesu je krucijalna. Grčka danas važi za lokomotivu Balkana - jedina zemlja iz regiona jugoistočne Evrope koja pripada evropskom klubu politički značajnih zemalja i koja može s političkim kredibilitetom zastupati interese ovog regiona širom sveta. Grčka privreda beleži robustan rast, što je odraz njene sve čvršće integracije sa EU a ujedno i jasna slika moguće pozitivne budućnosti balkanskih država povezanih kako regionalno tako i sa Evropskom Unijom.