Predsedništvo EU.

U Evropskoj uniji postoji više predsedništava (predsednik Saveta ministara, Evropskog saveta, Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evropskog suda pravde), ali kad se kaže Predsedništvo Evropske unije (EU presidency), misli se na državu-članicu EU koja predsedava Savetom ministara. Predsedavajući EU koordinira rad svih članica, nastupau njihovo ime, rukovodi zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, pokreće zajedničke inicijative.

Savet ministara

Savet ministara (Council of Ministers, nekad se naziva i Savetom EU), čine ministri spoljnih poslova država članica i on direktno predstavlja vlade država članica, odlučuje o važnim pitanjima, brine se o zaštiti interesa EU i usklađenosti nacionalnih sa zajedničkom politikom EU. Predsedništvo Saveta menja se svakih šest meseci, odnosno traje od početka januara do kraja juna i od početka jula do kraja decembra svake godine. Alfabetski red je ranije bio odlučujući u utvrđivanju redosleda zemalja, ali više nije. Bar jednom u toku šestomesečnog mandata država-predsedavajući EU je i domaćin Evropskog saveta (sledeći će biti održan krajem juna u Solunu).

Evropski savet

Evropski savet (European Council) čine predsednici država ili vlada zemalja članica EU, koji određuju strateške pravce razvoja EU. Njega, naravno, ne treba mešati sa Savetom Evrope (Council of Europe) koji je zasebna međunarodna organizacija u odnosu na EU, sa sedištem u Strazburu, osnovana 1949.

Trojka

Trojka (Evropska trojka) je oblik međunarodnog delovanja EU-a. Trojku su ranije činili predstavnici aktuelnog, prethodnog i budućeg predsedavajućeg EU-a. Amsterdamski ugovor predvideo je da trojka sprovodi tzv. zajednički spoljnu i bezbednosnu politiku i obično se koristi u diplomatskim i političkim misijama u odnosima sa trećim zemljama. Trojku sada čine tekući i sledeći predsedavajući EU, visoki predstavnik (tj. generalni sekretat Saveta ministara), kao i predstavnik Evropske komisije.