Grčka je još sredinom osamdesetih
postala jedan od značajnijih ekonomskih partnera Srbije.
Postoji više razloga za to, a neki od najvažniji su
sledeći: Grčka je (geografski) nama najbliža članica
Evropske Unije; ona je ekonomski najsnažnija zemlja u
regionu jugoistočne Evrope; dosta su jake kulturne i
civilizacijske veze dva naroda; Srbija je veoma zavisna
od uvoza, dok je Grčka poznata po razvijenosti svoje
trgovine i saobraćaja; grčka letovališta su najčešća
turistička destinacija srpskih turista, što donosi
obimne prihode, odnosno rashode, u bilansu
plaćanja...
Sve to održava i podstiče čvršću,
obimniju ali i kvalitetniju saradnju dve zemlje, koja je
prevazišla odnose prostih uvozno-uvoznih transakcija i
turističke potrošnje i proširena kapitalnim
investicijama i zajedničkim ulaganjima, tehničkom
saradnjom kompanija i obrazovnih institucija i drugim
oblicima saradnje na visokom nivou.
Direktne
investicije
Nakon političkih promena u Srbiji,
Grčka je jedna od zemalja koja je pokazala najveće
interesovanje za pomoć i investiranje u našu privredu. U
početku je bila u pitanju isključivo humanitarna pomoć,
da bi, sa povoljnijim ekonomskim razvojem u Srbiji,
ubrzo došlo i do rasta interesovanja za direktne
investicije.
Oko 230 firmi iz Grčke je
investiralo od početka devedesetih u Srbiju, i ukupna
vrednost otpočetih projekata je preko 1,2 milijardi
evra. Na ovaj način osnovano je 150 preduzeća sa
zajedničkim kapitalom i 80 preduzeća koja su u
potpunosti u vlasništvu grčkih privatnih i pravnih lica.
Iz tog perioda najznačajnije investicije predstavlja
kupovina dela akcija Telekoma Srbija (OTE je investirao
675 miliona DEM, time postavši vlasnik 20 odsto ovih
akcija). U početak proizvodnje i distribucije
bezalkoholnih pića ("koka - kola", "sprajt" i dr) firma
3E (IBP) je investirala 48 miliona dolara. Vredni su i
projekti "Delta sladoledi" (investicija od preko 30
miliona dolara), "Intracom" (investicija od 18 miliona
dolara u sistem javne telefonije), i "Mytilineos Group"
koja je investirala u Trepču i Bor.
Prema proceni grčkog Ministarstva
inostranih poslova, kroz ove investicije kreirano je 20
hiljada novih radnih mesta. Prema istom izvoru, u
periodu od 1997. do 2001. godine ukupan iznos razvojnih
kredita i donacija odobrenih Srbiji i Crnoj Gori
dostigao je vrednost od 63,54 miliona evra (od kojih su
oko 19 miliona evra bile donacije).
Iako početkom devedesetih nije
zabeleženo puno grčkih kompanija koje su radile u bivšoj
Jugoslaviji, dve trećine njih bilo pozicionirano upravo
u Srbiji.
U poslednje dve godine bilo je više
direktnih investicija grčkih preduzeća u Srbiju i Crnu
Goru. Navešćemo ovde pet najvažnijih.
1. Cementara Kosjerić je prodata
firmi "Titan" za 35,5 miliona evra. Grčki investitor se
obavezao da će uložiti dodatnih 29,7 miliona u
modernizaciju i proširenje kapaciteta, kao i da će
odvojiti 4,4 miliona evra za socijalni
program.
2. Veropulos - lanac supermarketa
"Vero" - uložio je 10 miliona evra u svoj prvi prodajni
objekat u Beogradu, površine oko 12 hiljada kvadratnih
metara. To je deveta najveća investicija u Srbiji u
2002. godini.
3. "Hellenic Sugar" je kupio dve
šećerane (u Žablju i nedavno u Crvenki), ali je najavio
da je zainteresovan za još neka preduzeća. Šećeranu u
Žablju je platio 1,1 milion evra (planirane investicije
su nešto više od milion evra, dok je socijalni program
7,98 miliona evra).
4. "Hellenic Petroleum" je kupio
"Jugopetrol Kotor", što je bila najveća investicija u
Crnoj Gori prethodne godine. Ukupna vrednost te
investicije prelazi 100 miliona evra.
5. "Alumil Milonas", najveći grčki
proizvođač aluminijuma osnovao je preduzeće "Alumil Yu
Industry". Ukupna vrednost investicije je 10 miliona
evra i ugovor je potpisan sa opštinom Stara Pazova.
Izgradnja fabrike će trajati tri godine. Bilo je još
nekoliko grčkih firmi koje su učestvovale u procesu
privatizacije u Srbiji (recimo u kupovini Tekstilne
industrije Vranje). "Hellenic Petroleum" je izrazio
interesovanje i za privatizaciju "Beopetrola", u kojoj
bi učestvovala i firma EKO, takođe zainteresovana za
otvaranje jednog broja benzinskih pumpi u
Srbiji.
Finansijske institucije i
konsultantske kuće
Najbolji dokaz da se očekuje dalja
ekspanzija ekonomske saradnje, trgovine i investicija
između naše dve zemlje jeste dolazak više grčkih banaka
u Srbiji, čemu treba dodati i intenzivnu saradnju
Beogradske i Atinske berze (projekat je podržala vlada
Grčke sa 1,8 miliona evra), kao i sve veće prisustvo
grčkih konsalting firmi i advokatskih
kancelarija.
U Srbiji već su počele da razvijaju
mrežu svojih poslovnica vodeće grčke banke, kao što
"Nacionalna banka Grčke" i "Alfa banka", dok je "Euro
banka" uložila svoj kapital u kupovinu dela kapitala
"Post banke". Očekuje se i učešće "Interamerikansa" u
finansijskom sektoru Srbije i Crne Gore. Sasvim je
izvesno da su ove banke uočile potencijal srpskog
tržišta, kao i potrebe svoje privrede koja se sve više
okreće ovdašnjim privrednicima, za šta su neophodne
garancije i krediti za što brže i sigurnije obavljanje
poslova.
Infrastrukturni projekti i
donacije
Sa rađanjem pan-evropskih mreža u
oblasti energije, telekomunikacija i saobraćaja, nastale
su i razvijaju se mnogobrojne inicijative i projekti od
značaja ne samo za naše dve zemlje, već i za čitav
region. Grčka svoju pomoć regionu (i našoj zemlji) pre
svega realizuje kroz "Program ekonomske obnove
Balkana".
Od "petooktobarskih" promena do
danas, inače, ukupna pomoć upućena iz Grčke dostigla je
vrednost od oko 20 miliona dolara (završeni projekti
iznose 16,84 miliona, dok projekti koji su u toku vrede
2,89 miliona dolara). Ukupna vrednost projekata koji su
pripremljeni i koji čekaju na realizaciju vrede oko 184
miliona dolara (ovi projekti uključuju i fondove iz
"Helenik plana").
Spoljnotrgovinska
razmena
Ukupan uvoz proizvoda SRJ u 2002.
godini je bio 6,32 milijardi dolara, od čega uvoz
proizvoda iz Grčke 169 miliona dolara. To znači da je na
Grčku otpalo 2,67 odsto ukupnog jugoslovenskog uvoza,
čime je ona zauzela 11. mesto na listi najznačajnijih
zemalja u uvozu. Uvoz iz Grčke je 2001. godine iznosio
218 miliona dolara, što znači da je lane došlo do pada
od 22,4 odsto.
Ukupan izvoz SRJ u 2002. godini je
bio 2,27 milijardi dolara, a izvoz u Grčku 83 miliona
dolara (3,65 odsto), što je pozicioniralo ovu zemlju na
7. mesto najbitnijih izvoznih odredišta za srpske
proizvode. Izvoz u Grčku je porastao u odnosu na
prethodnu godinu za 31,7 opdsto (u 2001. godini je bio
63 miliona dolara), dok je ukupni izvoz SRJ povećan za
19,5 odsto.
Značaj Grčke kao
spoljno-trgovinskog partnera naše zemlje još je veći kad
se uključe i međusobno realizovane usluge, ali analiza
njihovog uticaja nije urađena zbog nepotpunih podataka
za 2002. godinu. Sa druge strane treba istaći da je i
čitav naš region - Jugoistočna Evropa - jako bitan za
Grčku, jer se nešto više od petine njene
spoljnotrgovinske razmene realizuje upravo sa našim
regionom, pri čemu Grčka beleži značajan
suficit.
BeCEI
