Proširenje Evropske unije
“Sada moramo da uvažimo strateške interese Evrope – kao što je, recimo, stabilizacija Zapadnog Balkana – kao i legitimne sumnje stanovništva. Evropska komisija se trudi da postigne konsolidaciju. Zbog toga ne smemo da preopteretimo našu agendu o proširenju. (…) Moramo da se bavimo i produbljenjem i proširenjem. Evropska unija, naravno, prvo mora da reši svoje interne probleme. Time mislim na buduće finansiranje zajednice, ali i na nezaposlenost koja je sada velika. Pored toga, naš proces odlučivanja u Uniji mora da postane efikasniji i demokratičniji. Drugim rečima: potrebni su nam veći rast, veća zaposlenost i funkcionalnije institucije. Međutim, sada ionako neće biti većeg proširenja kao što je bio prijem deset zemalja istovremeno.” (Oli Ren, evropski komesar za proširenje, u austrijskom listu “Prese”, Tanjug, 10. 1. 2006)
“Zamena za punopravno članstvo ne sme da postoji za države Zapadnog Balkana. Ne smemo dopustiti da se nađemo u ‘međukoraku’ između pridruživanja i članstva, u kojem bismo oformili neku vrstu balkanske EFTA ili CEFTA, učili o integraciji i pripremali se za neko buduće članstvo, za šta se zalažu neki u EU-u. Ne smemo dopustiti da se redefinisanje politike proširenja Evropske unije dovede u vezu sa regulisanjem odnosa na Zapadnom Balkanu.” (Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU-u, “Politika”, 29. 12. 2005)
“Uklanjanje viznog režima za građane država Zapadnog Balkana još nije realna opcija, ali naredne godine treba očekivati lakši put do kratkoročnih viza za određene kategorije stanovnika. Situacija se verovatno neće promeniti ni nakon aplikacije država Zapadnog Balkana za članstvo u EU-u. Kao i u slučaju Bugarske i Rumunije, liberalizacija viznog režima dolazi na red tek u završnoj fazi procesa pristupanja, nikako na početku pregovora.” (Franko Fratini, Evropski komesar za unutrašnje poslove i pravdu, Glas Amerike, Beta, 2. 12. 2005)
Zajednički nastup država regiona
“Regionalni lideri mogli bi zauzeti zajedničke pozicije oko evropske perspektive pred predstojeće austrijsko predsedavanje EU-u, kao i nemačko u prvoj polovini 2007, kad se očekuje čitav niz strateških odluka u regionu. Kao što se već najavljuje, Zapadni Balkan će biti jedan od prioriteta Austrije tokom predsedavanja. O tome govori i planirani martovski neformalni sastanak ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana u Salcburgu. To je prilika za sve nas u regionu da se izborimo za nastavak procesa započetog na Solunskom samitu 2003. (...)
Regionalne elite mogu uspešno da demonstriraju političku zrelost nizom manjih koraka koji bi vodili regionalnom pristupu zajedničkim problemima. Njihov zbirni efekat bio bi nezadrživ regionalni ‘Korak napred ka EU-u’ u 2006. (...)
Poruka koju kao region moramo stalno slati je da je ideja politički ujedinjene Evrope veća i važnija od promenljive volje evropskih birača. U Hag je samo iz Srbije, protiv volje većine birača, 2005. prebačeno 14 optuženih. U 2001. u Hag je protiv volje većine prebačen i prethodni predsednik Slobodan Milošević, zatim i još 20 optuženih. Evropski lideri mogu pokazati isti stepen spremnosti da donose odluke u ime svojih birača. Takvih u EU-u ima, samo ih mi moramo stalno ohrabrivati. Treba ih stalno snabdevati novim argumentima u prilog proširenju. Mi, region Jugoistočne Evrope, treba sami ubrzano da otklanjamo prepreke ka proširenju granica i vrednosti EU-a na sve zemlje Jugoistočne Evrope.” (Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova SRJ, “Danas”, 31. 12.200 5. – 3.1.2006)
“Izgleda li sada horizont svetao i jasan za SCG, da se još više i brže približi EU-u? To je sigurno moja novogodišnja želja za narode SCG. Nažalost, to nije rezultat koji se može sa potpunom sigurnošću predvideti.Vratimo se Haškom tribunalu. Saradnja sa Tribunalom nije srž procesa integracije u EU, ali je svakako njegov preduslov: test za poštovanje međunarodnih obaveza, simbol prihvatanja evropskih vrednosti i neophodnost suočavanja sa prošlošću. Državna zajednica i republičke vlade stekle su značajno međunarodno priznanje protekle godine, kad je reč o ovoj materiji, ali u odsustvu daljih konkretnih rezultata, ono bi lako moglo da iščezne. Zaključenje slučaja Gotovina povećalo je ulog, pošto je pokazalo šta tačno znači puna saradnja. Spekulacije oko toga kada i gde se završava put u pravcu EU-a bile bi jalove i rizične, jer je poenta jasna: bez pune saradnje put ne vodi nikuda.” (Žozep Ljoveras, šef Delegacije Evropske komisije u SCG, “Danas”, 31. 12. 2005. – 3. 1. 2006)
Odlazak Kosova
„Odlazak Kosova je cena računa vladavine Slobodana Miloševića koji demokratska Srbija mora da plati. Znam kako je Srbima, kako je njihovim političarima, kako je kad te okrivljuju za ono što nisi želeo, u čemu nisi učestvovao i, na kraju krajeva, protiv čega si se borio. Mi smo u Nemačkoj morali skupo da platimo zlodela koja su vršena u naše ime, tako i Srbi moraju da se suoče sa onim što je Milošević radio u njihovo ime.” (Doris Pak, poslanica u Evropskom parlamentu, “Politika”, 17. 1. 2006)
“Za mene je osetljiv trenutak da sam sa ekipom koja će raditi u interesu onoga što je bilo san svih Kosovara. Evropu određuju civilizacijske vrednosti koje moraju da poštuju svi koji žele da budu njen deo. Uvek kada se te vrednosti brane i uvek kada ima volje, ima mesta za nove države u Evropi.” (Havijer Solana, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, u razgovoru u Prištini, Beta, 6. 12. 2005)
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|