AUSTRIJSKO PREDSEDAVANJE EVROPSKOM UNIJOM |
|
Poruke iz Beča
Šta su sve austrijski zvaničnici govorili najavljujući šestomesečno «preuzimanje EU kormila»
Austrijski kancelar Volfgang Šisel:
O ustavu EU
"Planirali smo da ponovo pokrenemo diskusiju o ustavu". Gostujući na nemačkoj
televiziji, on je pojasnio da bi "novi ustav bio bolji od sadašnjeg potpuno fragmentiranog konglomerata mnoštva tekstova". Šisel nije precizirao da li će se njegova zemlja zalagati za tekst ustava koji su lideri EU usvojili juna 2004, ili za drugačije rešenje. (10. januar 2006.)
Nakon zasedanja austrijske vlade sa Komisijom EU, Šisel je naglasio da Ustav EU “nije mrtav", ali da sada treba voditi diskusiju o budućnosti Evrope, razgovarati o tome šta je evropski model življenja, ili odgovoriti na pitanja granica Evrope, nadležnosti nacionalnih država i smanjenje birokratije.
Austrijski zvaničnici su ranije naglašavali da će pokušati da stvore osnov za novi konsenzus između država članica koje podržavaju dalju ratifikaciju ustava i onih koje su ugovor odbacile. Beč želi da na samitu lidera EU koji treba da se održi u junu dostigne "mapu puta" za ustav. Da sadašnji ustavni tekst za austrijsko predsedništvo nije sveto pismo, Šisel je potvrdio 31. decembra kada je rekao da bi deregulaciju i princip subsidijariteta, prema kojem se političke odluke donose na najnižem mogućem nivou, trebalo "uzeti ozbiljno".
O proširenju Unije
Na pitanje novinara o daljem proširenju EU, austrijski kancelar je prvo upozorio na oprez, da bi zatim ocenio da je o prijemu Bugarske i Rumunije već odlučeno, a da se "Balkanu mora dati jasna evropska perspektiva". Turska je, međutim, po njegovom mišljenju, "poglavlje za sebe - pregovori su počeli, ali šta će na kraju od toga biti ostaje otvoreno". Na direktno pitanje da li zaista veruje da zemlja poput BiH može biti punopravna članica EU, Šisel je odgovorio: "Bosna je, zajedno s Makedonijom, primer uspešne evropske balkanske politike". Osim "hladnog mira", kako se Šisel izrazio, u BIH i Makedoniji vlada “prilično jaka stabilnost”, a to je uspeh evropske politike (10. januar 2006.)
O budućnosti Evrope
"Austrija vreme svog predsedavanja namerava da iskoristiti za ponovno približavanje Evrope građanima i jačanje poverenja u evropski projekat". Šisel je naglasio da mu je posebna želja da se održi ideja zajedničkog i šarolikog evropskog kontinenta, i da se ona konkretnim projektima podrži. "Zajedno želimo Evropi da damo novi elan", podvukao je Šisel, ukazujući istovremeno da će austrijsko predsedavanje EU biti suočeno s velikim i važnim temama. On je naveo da treba da se pronađe dalji put u vezi sa Ustavom EU i da se radi na podsticanju rasta, zapošljavanja, nauke i razvoja tehnologije, kao i na pitanjima jačanja bezbednosne saradnje. "Članovi austrijske vlade, koji će do kraja juna predsedavati sednicama u važnim telima EU, trudiće se da daju koristan doprinos za zajednicu", uverava kancelar Šisel u pozdravnoj poruci povodom austrijskog preuzimanja predsedavanja EU (1. januara 2006.)
O SCG i Kosovu
U istoj poruci, Šisel navodi da se austrijsko predsedavanje održava u vreme kada treba da počnu pregovori o budućem statusu Kosova i da se održi referendum o državnom statusu Crne Gore. Austrija će po pitanju Kosova morati unutar EU da postigne dogovor o njenoj ulozi nakon postizanja dogovora, jer ona treba da preuzme dalju odgovornost za pokrajinu. Kada je reč o Crnoj Gori, Austrija, kako je najavljeno, iako smatra da je državna zajednica najbolji okvir za brzo približavanje EU, uložiće svoje napore pre svega u tome da sve strane prihvate ishod referenduma, kako bi se izbegao mogući konflikt. (1.januara.2006. )
O Turskoj
Što se tiče pregovora sa Turskom, Šisel je rekao da će Austrija insistirati na ispunjenju svih preduslova, te da će to tražiti i za sve ostale zemlje koje žele da pristupe Uniji. U tom kontekstu austrijski kancelar je dodao da će jedan od preduslova biti i razmatranje sposobnosti EU za prijem novih članica. "EU se ne sme pretovariti", podvukao je on. (9.januara 2006.)
Šefica austrijske diplomatije Ursula Plasnik:
O Balkanu
«Dalje širenje Evropske unije ne sme se obustaviti, a posebno se Balkanu ne smeju upućivati signali o obustavi prijema novih članica. Ne možemo u ovom trenutku stati na kočnicu i našim partnerima na Balkanu signalizirati da sada više ne želimo ništa da čujemo o njima. Niko ne može želeti da između Italije, Slovenije i Grčke ponovo nastane zona nemira i nesigurnosti". U intervjuu bečkom nedeljniku Profil, Plasnikova je rekla da "svaka generacija ima konkretan zadatak sa kojim se mora suočiti. Mirovni projekt Evropa za našu generaciju predstavlja zadatak ostvarenja evropske perspektive za partnere na Balkanu", dodajući da je jedan od važnijih prioriteta austrijskog predsedavanja približavanje Balkana EU.
"Miran razvoj i stabilnost na Balkanu su deo mira i stabilnosti u čitavoj Evropi, a to znamo kako mi Austrijanci, tako i naši susedi. Isplati se zemljama Balkana korak po korak, na osnovu napretka u sprovođenju reformi, dozvoliti približavanje EU i pri tom ih podržati", poručila je Ursula Plasnik i objasnila da to ne znači da postoje konkretni rokovi za prijem tih zemalja. "Međutim, pravac ka cilju mora biti jasan - jednog dana će te zemlje koje budu sprovele odgovarajuće reforme postati članice EU".
Ona je istovremeno ukazala da je predviđeno da tokom proleća Komisija EU razmotri da li su Bugarska i Rumunija ispunile svoje zadatke, posebno u oblasti bezbednosti i pravosuđa, te da pretpostavlja da će pregovori sa Turskom i Hrvatskom takođe početi za vreme austrijskog predsedavanja. (1. januara 2006.)
Predstavljajući prioritete predsedavanja, ponovila je da je jedna od glavnih tema kojoj će zvaničan Beč posvetiti veliku pažnju - Balkan. Ursula Plasnik je rekla da će prvi put cela vlada jedne zemlje koja predsedava EU biti uključena u realizaciju prioriteta. Ona je objasnila da će nadležni austrijski organi na sve neformalne ministarske sastanke EU pozivati i svoje resorsne kolege iz zemalja zapadnog Balkana.
Plasnikova je dodala da se, u vezi sa evropskom perspektivom Balkana, ne može govoriti o proširenju EU na Balkan, već o realizaciji evropskog mirovnog projekta prijemom tih država u Uniju. Prema njenim rečima, region zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, koja se sada korak po korak mora realizovati. « Zemlje tog regiona, a tako i EU, moraju najpre ispuniti svoje zadatke - EU stvaranjem uslova za dalji prijem novih članica, a zemlje regiona ispunjavanjem preduslova. » (14. decembra 2005.)
O Kosovu
U toku je priprema za održavanje direktnih pregovora o budućem statusu te pokrajine. "Austrija je u taj proces uključena kako kroz dva člana pregovaračkog tima - Alberta Roana i Štefana Lenea - tako i kroz drugu vrste podrške, kao što je stavljanje na raspolaganje infrastrukture. O daljem toku ovog procesa odlučuje izaslanik UN Marti Ahtisari. Mi smo u rešavanje problema na Kosovu uključeni i kroz naše inicijative za decentralizaciju pokrajine, kao i obezbeđivanje verskih i kulturnih objekata, o kojima se vode razgovori". (14. decembra 2005.)
Austrijski predsednik Hajnc Fišer:
O granicama Evrope
“Evropska unija ne može beskrajno da se širi. EU mora da ostane evropska zajednica, jer u suprotnom ne bi bila uspešan model. Skeptičnosti Austrijanaca prema EU je ona zasnovana na realnim pretpostavkama. Stav Austrijanaca prema EU je tradicionalno skeptičan, a strahovi i brige su porasle pred preuzimanje predsedavanja EU. Mnoge probleme sa kojima smo danas suočeni, uključujući nezaposlenost, veliki broj Austrijanaca dovodi u vezu sa članstvom u EU. Te pretpostavke su, međutim, netačne. Tačno je da je u EU bilo grešaka i da vodeći političari država EU čine sve, kako bi pozitivne stvari, prodali kao nacionalnu zaslugu, a sve ono što je loše pripišu Briselu. Takođe i svađe oko budžeta nisu doprinele boljem raspoloženju. To sve dovodi do zahlađenja. Potrebni su uverljvi protivargumenti. Brisel se ne može kriviti za nezaposlenost u nekoj od austrijskih pokrajina".
Fišer je, u izjavi Bečkim novinama (Viner cajtungu), isključio mogućnost da bi, do kraja njegovog mandata, koji bi, u slučaju ponovnog izbora, mogao da traje do 2016, Ukrajina, Moldavija ili Belorusija mogle postati članice EU. Sa Turskom će biti vođeni pregovori o prijemu (čiji završetak nije izvestan), Rumunija i Bugarska će uskoro pristupiti Uniji, a zemlje Balkana, od Hrvatske, preko Bosne do Albanije, imaju evropsku prespektivu i time srednjoročno gledano status kandidata. (29. decembra 2005.)
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|