| POJMOVNIK EU I EVROPSKIH INTEGRACIJA | |
Predsedništvo Evropske unije je u stvari predsedništvo Saveta EU-a, i ono pripada državama članicama u toku šestomesečnog perioda, na osnovu dogovorenog redosleda. U toku 2006. godine Austrija i Finska će predsedavati Evropskom unijom. Austrija će tu ulogu imati u toku prve, a Finska u toku druge polovine ove godine. Austrija već drugi put predsedava Unijom, otkad je 1995. postala njena članica. Posle Finske na red će, u 2007. godini, doći Nemačka i Portugalija, a zatim – u prvoj polovini 2008. Slovenija će biti na čelu EU-a, kao prva od zemalja koje su članstvo stekle u poslednjem talasu proširenja, u maju 2004.
Najvažnija uloga predsedavajućeg je da organizuje i vodi sastanke Evropskog saveta (šefova država ili vlada članica), kao i Saveta EU-a (ministara iz zemalja članica), ali i odgovarajućih pripremnih komiteta i radnih grupa. Svaki predsedavajući takođe predstavlja Savet Unije pred drugim organima EU-a, pred međunarodnim organizacijama i državama koje nisu članice Unije.
Osim sastanaka Saveta u Briselu, Austrija će kao predsedavajući organizovati veći broj susreta i skupova raznih vrsta u Austriji. Planirano je da se ministri zemalja članica sastanu 12 puta neformalno u Austriji, a na ove sastanke će sadašnji predsedavajući pozivati i ministre iz država zapadnog Balkana, čime Austrija pokazuje važnost koju pridaje evropskim perspektivama zemalja iz našeg regiona. Balkan će biti tek jedan od više prioriteta austrijskog predsedavanja, na kojima će Austrija posebno insistirati i pokušati da postigne dogovor sa ostalim državama članicama EU-a.
Reč “servus” koristi se kao neformalna poruka austrijskog predsedavanja i ona je postavljena u zgradi “Justus Lipsius” Saveta ministara Evropske unije – da naglasi da je predsedavajući “sluga Evropske unije”.
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|