INTERVJU: PATRIK ROK, BRITANSKI POLITIČKI ANALITIČAR

Kraj nesrećnog braka

Dugogodišnji savetnik za Zapadni Balkan bivšeg evropskog komesara Kristofera Patena, idejni tvorac koncepta “dvostrukog koloseka” za SCG, predviđa mirni razlaz državne zajednice i brže približavanje Srbije Evropskoj uniji

“Državna zajednica Srbija i Crna Gora, po svoj prilici, za nekoliko meseci će preći u istorijske udžbenike, a posle tog mirnog razlaza, koji će, verujem, veći deo srpskog naroda (sa izuzetkom nekih političkih krugova u Beogradu) posmatrati sa mešavinom ravnodušnosti i zadovoljstva, Srbija će, oslobođena tereta da novac i energiju troši na održavanje zajedničkih institucija, usmeriti svoje snage na unutrašnje reforme i ubrzati proces približavanja Evropskoj uniji”, kaže britanski politički analitičar Patrik Rok, sa kojim smo razgovarali krajem prošle godine u Beogradu. Član kabineta i dugogodišnji savetnik za Zapadni Balkan bivšeg evropskog komesara Kristofera Patena, Rok je postao poznat kao idejni tvorac koncepta “dvostrukog koloseka” za SCG, kojim je omogućeno da naša zemlja, posle – kako ocenjuje Rok – “neoprostivo dugog zastoja”, najzad krene sa mrtve tačke u procesu evropskih integracija.
“Tek kad je srpska vlada prestala da ulaže ogromne napore u sklapanje Beogradskog sporazuma, donošenje Ustavne povelje i neuspešno stvaranje jedinstvenog tržišta sa Crnom Gorom, mogla je ozbiljnije da se posveti poboljšanju saradnje sa Haškim tribunalom, što je na kraju i omogućilo napredak ka EU-u. Dobili ste Studiju o izvodljivosti (poslednji u regionu, i 18 meseci posle BiH!) i najzad, pet godina posle pada Miloševića, započeli pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU-u (toliko o ‘najbržem vozu ka Evropi’)”, primećuje naš sagovornik.

Prijateljski razlaz

Britanski konzervativac, stručnjak čiji su predlozi mnogo puta uticali na formiranje stavova zvaničnika iz Londona i Brisela, iznosi nekoliko razloga zašto je, po njegovom mišljenju, neizbežan “razvod braka” između Srbije i Crne Gore, i koje su moguće posledice.
“Državna zajednica je pala na tri ključna ispita. Nije postigla ni minimum funkcionalnosti na unutrašnjem planu, nema jedinstven i koherentan nastup na međunarodnom planu, a pokazala se i kao faktor usporavanja u evropskim integracijama. Ona je danas samo virtuelna zajednica dve u suštini nezavisne države koje će, verujem, odvojene, odnosno kao savez nezavisnih država (recimo, kao Beneluks), uspešnije rešavati svoje probleme.
Srbija nema razloga da se plaši prestanka SCG niti da se protivi referendumu u Crnoj Gori, koji bi vodio njenom odvajanju. Naprotiv, trebalo bi da velikodušno prihvati rezultate tog glasanja, i da se Srbija i Crna Gora raziđu kao prijatelji i očuvaju bliske veze. Uostalom, i posle toga će ove dve zemlje trgovati, Srbi letovati na Crnogorskom primorju i koristiti se tamošnjim lukama, a Crnogorci se školovati u Beogradu i posećivati prijatelje i rodbinu u Srbiji”, kaže Rok.
On je uveren da greše oni koji traže da se zapreti Crnoj Gori svim mogućim sankcijama ako odbije da odloži referendum.
“Đukanović je odlučan da ga sprovede, i nesimpatije prema njemu ne bi smele da budu razlog za takav stav. Takođe, besmisleno je, pod izgovorom poštovanja evropskih standarda, tražiti da polovina registrovanih birača u Crnoj Gori glasa za nezavisnost, da bi je EU priznala. Pa Unija to nije zahtevala ni od svojih članica (recimo, na referendumu o evropskom ustavu)! Verujem da je dovoljno da crnogorska vlada poštuje uobičajena demokratska pravila, sa posmatračima OEBS-a kao garantima poštene igre.
Što se tiče ‘prava veta’ Srbije, ili opozicije u Crnoj Gori, tako nešto niti je predviđeno Ustavnom poveljom, niti postoji u državama EU-a.
Ako je suditi po sadašnjem raspoloženju građana i jakoj independističkoj tradiciji, Crnogorci će dobiti svoju državu. Varijanta u kojoj bi Crna Gora nevoljno ostala u zajednici sa Srbijom, uz povlačenje iz zajedničkih institucija, značila bi da Srbija ostaje zarobljena u nepostojećoj državi, i to bi za nju bila katastrofa”, smatra Rok.

“Treći kolosek” za Kosmet

Britanskog analitičara pitali smo i da li EU već ima razrađen scenario (“treći kolosek”) za “evropsku budućnost Kosova” u odnosu na konačni status ove pokrajine.
“Kosovski Albanci ne mogu iskoristiti (niti bi Kontakt grupa i Savet bezbednosti UN-a to prihvatili) odlazak Crne Gore kao argument da dobiju nezavisnost, jer je Crna Gora punopravna republika, dok je Kosovo samo srpska pokrajina. U slučaju izdvajanja Crne Gore, Srbija ostaje pravni naslednik SCG, pa i kao takva nastavlja pregovore o konačnom statusu Kosova. Njihov ishod se, možda, neće dopasti Srbiji, ali nezavisnost Crne Gore na njega neće ni na koji način uticati.
Nerešeni status Kosova predstavlja otežavajuću okolnost u pregovorima Srbije sa Briselom, jer tamo nisu postignuti standardi koje EU zahteva od pretendenata na članstvo, što usporava ukupan napredak vaše zemlje ka Uniji. Ukoliko bi Kosovo steklo nezavisnost, moralo bi da prođe celokupan put, kao sve ostale države koje žele članstvo u Uniji, počevši od studije o izvodljivosti, koja za Kosovo nije urađena.
Brisel, naravno, neće uticati na dogovor o konačnom statusu pokrajine, mada svakako želi da se što pre dođe do zadovoljavajućeg rešenja za obe strane, ali će nastaviti, što je i dosad veoma izdašno činio, da pomaže dostizanje evropskih standarda na Kosmetu”, kaže Rok.
EF

Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006.

home povratak