EVROPSKA UNIJA I SCG

Uspešan početak pregovora

Od otvaranja domaćeg tržišta najviše će koristi imati preduzeća najbolje prilagođena tržišnom poslovanju, kao i građani kao potrošači, jer će jer će moći da kupuju jeftinije i da budu bolje zaštićeni na tržištu

Mesec dana nakon što je naša zemlja dobila iz Brisela “zeleno svetlo” za početak pregovora sa Evropskom unijom o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) održana prva zvanična runda pregovora EU-SCG. Predmet novembarskih razgovora su bila pitanja vezana za prihvatanje opštih principa na kojima Unija počiva, kao i principa regionalne saradnje, koji predstavljaju suštinski deo Sporazuma, i čije kršenje znači da Sporazum može biti suspendovan.
U decembru su, na principu “dvostrukog koloseka”, što znači posebno sa Srbijom, posebno sa Crnom Gorom, otvoreni i tehnički pregovori o liberalizaciji trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Svaka država članica samostalno pregovara o klasifikaciji sopstvenih proizvoda i tempu njihove liberalizacije, odnosno o dinamici budućeg snižavanja i ukidanja carinskih stopa na uvoz pomenute robe i zaštiti domaćih proizvođača od evropske konkurencije na jedinstvenom tržištu EU. Evropska unija je, da podsetimo, našoj zemlji (kao i ostalima u regionu Zapadnog Balkana) odobrila jednostrane trgovinske povlastice pri nastupu na tržište Unije, što znači bescarinski režim za 90 odsto našeg izvoza. Sad je na nama red da otvorimo sopstveno tržište za robu iz EU, a kako i koliko brzo ćemo to učiniti, upravo i čini suštinu pregovora sa Briselom. Šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus rekao je novinarima, po završetku prve runde tehničkih pregovora, da bi carine za proizvode sa niskom zaštitnom stopom trebalo da budu ukinute odmah po stupanju na snagu SSP, dok će naši naročito osetljivi poljoprivredni i drugi proizvodi, kao i u slučaju drugih pretendenata na članstvo u EU-u, biti zaštićeni i nakon isteka takozvanog tranzicionog perioda, vremena u kojem se postepeno skida zaštita sa domaćih proizvoda. Ovaj period za Hrvatsku, recimo, iznosi šest godina (2008. godine će biti ukinute sve carine između Hrvatske i EU), dok je Makedonija definisala prelazni period od 10 godina. Kad SSP stupi na snagu, naši proizvođači će ući na tržište od 480 miliona stanovnika. Tada ćemo morati da budemo spremni na oštru konkurenciju, ali ćemo, sa druge strane, dobiti pristup fondovima koji podržavaju reformu i restrukturiranje (naročito u poljoprivredi i na selu) u zemljama u procesu pristupanja Uniji. Najveće koristi će imati preduzeća koja su najbolje prilagođena tržišnom poslovanju, kao i građani kao potrošači, jer će moći da kupuju jeftinije i da budu bolje zaštićeni na tržištu.
Već u februaru (od 20. do 23.) kreće nova, druga tehnička runda pregovora, dosad najsloženija i najsveobuhvatnija. Pored ostalog, biće reči o liberalizaciji koja se odnosi na ostale tri slobode - usluga, kapitala i osnivanja preduzeća.
Do potpisivanja SSP, koje se očekuje u novembru ove godine, predviđeno je da se održe još tri tehničke runde pregovora o liberalizaciji trgovine, kao i dve zvanične runde, o pitanjima pravosuđa i unutrašnjih poslova, i poslednja, na kojoj se očekuje parafiranje SSP. Evropska komisija će, naravno, uporedo sa ovim pregovorima nastaviti da prati reforme u našoj zemlji i stepen naše spremnosti da ispunimo kriterijume za približavanje Uniji, u okviru takozvanog unapređenog stalnog dijaloga. Srbija, kako navodi dr Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU,  ubrzano završava Akcioni plan Srbije za sporovođenje « evropskog partnerstva », u kojem su navedeni naši kratkoročni i srednjoročni prioriteti u procesu evrointegracije.
Naša zemlja, međutim, mora da odgovori i na dva važna politička uslova u procesu približavanja Uniji. Jedan je potpuna saradnja sa Haškim tribunalom. Ukoliko Brisel oceni da nismo ispunili ovu svoju međunarodnu obavezu, mogla bi suspendovati pregovore o SSP. Ovo upozorenje su nam zvaničnici EU-a već više puta uputili.
Iako proces pregovora o budućem statusu Kosova nije neposredno vezan za pregovore sa EU, Beogradu je poručeno da mora da ima « konstruktivan stav » po ovom pitanju, i da efikasno učestvuje u pronalaženju rešenja.
Pregovore sa EU i Srbija i Crna Gora vode u okviru mandata koji postoji za državnu zajednicu SCG, ali ukoliko se na referendumu građani Crne Gore opredele za nezavisnost, Evropska komisija bi morala da zaustavi pregovore i zatraži novi mandat za pregovaranje od svojih država članica. Na osnovu toga bi nastavila pregovore o sklapanju novih sporazuma, posebno sa Srbijom i posebno sa Crnom Gorom. Srbija je, inače, u junu 2005. usvojila nacionalnu strategiju za pristupanje EU u kojoj je 2012. godina određena kao datum kada ćemo završiti sve reforme i kada ćemo moći da kažemo da je Srbija spremna da preuzme obaveze koje proističu iz člnastva u EU. « Taj datum jako je važan, jer tada počinju pregovori za novi budžetski period od 2014. do 2021. godine, i u njemu moraju da se nađu sredstva koja će podrazumevati SCG kao člana EU », ističu u Kancelariji Vlade Srbije za pridruživanje EU-u.
EF

Antrfile

SRBIJA: 2007. POČETAK LIBERALIZACIJE

Dr Duško Lopandić, pomoćnik ministra za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom, navodi da će od 6.500 tarifnih pozicija industrijskih proizvoda pola biti odmah liberalizovano. Proces liberalizacije trebalo bi da počne 2007. godine, i da se završi u narednoj deceniji.

CRNA GORA: POTPUNO OTVARANJE TRŽIŠTA ZA ŠEST GODINA

Dr Gordana ?urović, ministarka za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije u vladi Crne Gore, izjavila je u podgoričkoj «Pobjedi» da
«za šest godina Crna Gora može završiti tranziciju i u potpunosti otvoriti svoje tržište za proizvode iz EU.» Najteže pregovore ona očekuje u oblasti poljoprivrede.
Miodrag Vlahović, ministar inostranih poslova Crne Gore, smatra da osamostaljivanje Crne Gore može samo da poboljša njene kapacitete, a ne da bude prepreka priključenju.   «Od zaključenja SSP do stvarnog priključenja Uniji proći će i deset godina», smatra Vlahović.

Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006.

home povratak