| EVROPA U BROJKAMA | |
Kako bi Crna Gora brže postala članica Evropske unije –
sama ili sa Srbijom?
Najveći broj građana Crne Gore (45,3 odsto) smatra da će Crna Gora brže pristupiti Evropskoj uniji kao nezavisna država, dok je 35,9 odsto građana mišljenja da će pristupanje ići brže u zajednici sa Srbijom. U poslednjih šest meseci za 2,6 odsto povećan je broj građana iz prve grupe (i to na račun onih koji u prethodnom ispitivanju nisu imali odgovor na ovo pitanje), dok je broj građana iz druge grupe ostao gotovo nepromenjen.
Kao nezavisna |
U zajednici sa Srbijom |
Nemam odgovor |
|
Jun 2005. |
42,7% |
35,6% |
21,7% |
Novembar 2005. |
45,3% |
35,9% |
18,8% |
Pripadnici svih generacija smatraju da je nezavisna Crna Gora brži put ka Evropskoj uniji, pri čemu podrška opada sa povećanjem godina, a nešto veću podršku od proseka daju građani do 26 godina (52 odsto) i građani od 26 do 40 godina (47 odsto). Veću podršku ulasku u Evropsku uniju u zajednici sa Srbijom daju građani sa osnovnim obrazovanjem (37 prema 30 odsto onih koji smatraju da je nezavisnost brži put), dok veću podršku nezavisnom ulasku daju građani ostalih obrazovnih kategorija.
Prema regionalnoj podeli, 49 prema 34 odsto građana iz južnog regiona i 48 prema 33 odsto građana iz centralnog regiona smatra da će integracija nezavisne Crne Gore biti brža, dok 42 prema 39 odsto građana severnog regiona smatra da će biti brža integracija u zajednici sa Srbijom.
Izvor: Centar za monitoring – CEMI, Podgorica
Bogati i manje bogati u Evropskoj uniji
|
2003. |
2004 |
EU25 |
100 |
100 |
EU15 |
109 |
109 |
Evro zona |
107 |
107 |
Belgija |
119 |
119 |
Austrija |
121 |
123 |
Češka |
68 |
71 |
Danska |
121 |
122 |
Estonija |
48 |
51 |
Finska |
112 |
113 |
Francuska |
112 |
110 |
Grčka |
81 |
82 |
Holandija |
125 |
125 |
Irska |
135 |
138 |
Italija |
106 |
103 |
Kipar |
81 |
84 |
Letonija |
41 |
43 |
Litvanija |
45 |
48 |
Luksemburg |
219 |
227 |
Mađarska |
60 |
60 |
Malta |
72 |
69 |
Nemačka |
109 |
109 |
Poljska |
47 |
49 |
Portugalija |
73 |
72 |
Slovačka |
52 |
52 |
Slovenija |
76 |
79 |
Španija |
98 |
98 |
Švedska |
116 |
118 |
Ujedinjeno kraljevstvo |
117 |
117 |
Bugarska |
30 |
30 |
Hrvatska |
45 |
46 |
Rumunija |
29 |
31 |
Turska |
27 |
29 |
Island |
119 |
123 |
Norveška |
147 |
154 |
Švajcarska |
131 |
132 |
SAD |
149 |
151 |
Japan |
111 |
112 |
(BELGIJA I AUSTRIJA TREBA DA ZAMENE MESTA!)
Ova tabela Eurostata pokazuje razlike u bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika, s obzirom na kupovnu moć, između zemalja članica Evropske unije. Razlike su, kao što se lako može zaključiti – ogromne, i kreću se u rasponu od 43 do 227 odsto u odnosu na prosek 25 članica Unije u 2004. godini. Dok je u Luksemburgu prihod po glavi (s obzirom na kupovnu moć) više od dva puta veći u odnosu na prosek cele Unije, Letonija dostiže tek 43 odsto tog proseka. Najveći broj starih članica ima veći prosek od dvadesetpetorke (počev od Irske sa 138, Holandije sa 125, Austrije sa 123, Danske sa 122 odsto, itd). Države iz Južne Evrope još uvek zaostaju: Španija je sa 98 odsto skoro dostigla prosek Unije, ali su Grčka sa 82 i Portugalija sa 72 odsto još daleko od tog cilja. Prosečni prihod građana Slovenije, izračunat na ovaj način, veći je, u stvari, od prihoda Portugalaca.
Ostale nove članice su manje-više na polovini tabele, gde je i Hrvatska kao kandidat za članicu. Dugo putovanje u ovom smeru tek čeka Bugarsku i Rumuniju, jer one uoči ulaska u Uniju nemaju ni trećinu njenog prosečnog prihoda po glavi stanovnika.
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|