AUSTRIJA NA BALKANU: EKONOMSKA SARADNJA |
|
Mala zemlja, velika ulaganja
Austrija je najveći strani investitor u regionu, a njeni privrednici investiraju najviše u finansijski sektor, telekomunikacije i trgovinu
Piše: Vladimir Gligorov
Za austrijsku spoljnu politiku Balkan ima veliki značaj. Politički značaj proističe iz činjenice da je reč o susedima, pa ono što se događa na Balkanu može na različite načine da se oseti u Austriji. U ovom času, Austrija ima veoma dobre ili odllične odnose sa svim balkanskim zemljama, entitetima i teritorijama. Ovo je svakako veliki uspeh austrijske spoljne politike, posebno kada se ima u vidu istorijski kontekst.
Balkan je za Austriju i ekonomski veoma značajan. Ovo je delimično posledica strukture austrijske privrede, pored geografske bliskosti i nasleđenih veza. Austrijska privreda je mala, sa velikim udelom uslužnog sektora. Usled toga, značajno je njeno učešće u regionalnoj trgovini i u drugim uslužnim granama, pre svega u finansijskom i turističkom sektoru, kao i u telekomunikacijama. Znatno je manji značaj kada je reč o industriji, bilo da je reč o velikim ili malim preduzećima.
Za Balkan je Austrija važna jer su zemlje ovog regiona male, i njihove privrede ne moraju da budu interesantne većim evropskim zemljama. Naravno, najveći trgovački partneri balkanskih zemalja su Italija i Nemačka, a zbog nafte i gasa Rusija, i sve je veće njihovo prisustvo i kao investitora. S vremenom se može očekivati da će se prisustvo austrijskih preduzeća, banaka i preduzetnika u privredama Balkana smanjivati, ali se Austrija nada da će tu moći na duži rok da očuva svoje snažno prisustvo, zbog činjenice da ga je veoma rano obezbedila.
Značajan trgovinski partner
Austrijska trgovina sa balkanskim zemljama je značajna, mada taj značaj varira od zemlje do zemlje. Iz tabela o trgovini vidi se da su najvažniji partneri Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Rumunija, dok Albanija, Makedonija i Bugarska imaju znatno manje učešće. Jasno je, takođe, da su Italija i Nemačka važniji partneri balkanskih zemalja. Ovo je posledica veličine tih privreda, ali takođe i činjenice da Austrija ne trguje toliko robom koliko uslugama. Podaci o trgovini uslugama nisu, međutim, tako precizni, pa se ne može sa sigurnošću reći kolika je tačno ta trgovina.
Podaci ukazuju i da balkanske zemlje nisu od tolikog značaja za Austriju koliko druge evropske zemlje, bilo da je reč o starim ili novim članicama Evropske unije. Jasna je i asimetričnost: dok je Austrija važan spoljnotrgovinski partner balkanskih zemalja, one ne igraju baš istaknutu ulogu u spoljnoj trgovini same Austrije. Mada i zemlje centralne Evrope imaju mali udeo u austrijskoj spoljnoj trgovini, ipak je on nekoliko puta veći nego što je udeo balkanskih zemalja.
Razvoj i investicije
Nema sumnje da će značaj Balkana rasti i za Austriju. Reč je o tržištu sa više od pedeset miliona ljudi, sličnom po veličini i tržištu srednjoevropskih zemalja u tranziciji. Ukoliko se Balkan bude razvijao onom brzinom kojom su se razvijale zemlje srednje Evrope, značaj balkanskog tržišta trebalo bi da poraste do onog nivoa koji je sada karakterističan za srednjoevropski region, što znači da treba očekivati višestruko povećanje trgovine. To bi učinilo ovu regiju, u celini, važnim austrijskim partnerom. Osim toga, pošto je reč o regiji u razvoju, trebalo bi očekivati da će uvoz iz Austrije biti veći od izvoza, što znači da bi Austrija u dužem vremenskom periodu imala trgovinski suficit u razmeni sa Balkanom.
Za Austriju su ulaganja na Balkanu značajnija od trgovine. Statistika u nekim balkanskim zemljama nije naročito pouzdana, tako da se ne mogu detaljno prikazati nivo austrijskih ulaganja niti sektori u kojima su ona najzastupljenija. Vidi se, međutim, da je Austrija najveći strani investitor u Hrvatskoj i Bugarskoj, a i u sve četiri balkanske zemlje koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji. Takođe, podaci iz 2005. godine govore da je Austrija jedan od najznačajnijih investitora i u Bosni i Hercegovini. Konačno, nema sumnje da su ulaganja u Srbiju takođe značajna.
Ukupna ulaganja ne daju tačnu sliku o ekonomskoj ulozi austrijskih investitora u ovom regionu. Ona, međutim, postaje jasnija ako se razmotri sektorska koncentracija austrijskih ulaganja. Za razliku od zemalja kao što su Nemačka ili Italija, austrijski privrednici investiraju više u finansijski sektor, telekomunikacije i u trgovinu nego u industriju. U zemljama gde je turizam važna privredna grana, Austrija je takođe značajan investitor, budući da u tom sektoru ima komparativne prednosti.
Najveći prodor su, bez sumnje, ipak napravile austrijske banke. U nekoliko zemalja na Balkanu, one imaju centralnu ulogu. Ovo je tačno za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Bugarsku. Sličnu ulogu teže da igraju i austrijska osiguravajuća društva, mada se ovaj sektor relativno sporije razvija u ovom regionu. I druge uslužne grane zainteresovane su da prodru na ovo tržište, budući da na njemu nalaze banke sa kojima i inače posluju kod kuće.
Preko Beča na Balkan
Balkan će za austrijsku privredu, naročito sa daljom “evropeizacijom” regiona, biti sve važniji. S vremenom će i konkurencija biti sve značajnija, ali, kako ova regija bude privredno napredovala, tako će se otvarati nove mogućnosti privredne saradnje. Tome će doprineti činjenica da su austrijske banke i preduzeća među prvima došli na ova tržišta, ali i činjenica da je Austrija pokazala sposobnost da iskoristi svoj položaj u Evropskoj uniji kako bi postala centar za privredne i političke kontakte sa ovim delom sveta. Gotovo u sve balkanske zemlje leti se preko Beča, a u tom se gradu neprestano organizuju konferencije koje povezuju privrednike iz celog sveta sa ovom regijom, a služe i političarima i intelektualcima kao mesto gde se uzajamno upoznaju i razmenjuju mišljenja i obaveštenja.
Austrijska spoljna politika ima važnu ulogu praktično u svim ključnim dešavanjima na Balkanu, mada je njena uloga više posrednička nego uticajna, budući da je Austrija ipak relativno mala zemlja.
Autor je saradnik u Bečkom institutu za međunarodna
ekonomska istraživanja (WIIW) i član Saveta BeCEI
Strane direktne investicije u četiri balkanske zemlje,
decembar 2004, udeo u %
|
BG |
|
HR |
|
MK |
|
RU |
|
Sve četiri |
Austrija |
17,5 |
|
27,0 |
|
2,5 |
|
6,2 |
|
16,1 |
Belgija |
4,7 |
|
0,3 |
|
0,1 |
|
1,1 |
|
1,8 |
Kipar |
5,4 |
|
0,0 |
|
5,9 |
|
4,2 |
|
3,2 |
Francuska |
1,9 |
|
1,6 |
|
0,3 |
|
10,4 |
|
4,8 |
Nemačka |
8,7 |
|
16,2 |
|
3,4 |
|
7,2 |
|
10,4 |
Grčka |
9,6 |
|
0,0 |
|
24,1 |
|
11,4 |
|
7,6 |
Mađarska |
4,9 |
|
4,3 |
|
31,6 |
|
1,4 |
|
4,5 |
Italija |
5,4 |
|
9,1 |
|
1,5 |
|
7,8 |
|
7,3 |
Luksemburg |
|
|
5,8 |
|
0,0 |
|
1,4 |
|
2,4 |
Holandija |
10,9 |
|
7,7 |
|
7,4 |
|
18,6 |
|
12,4 |
Rusija |
0,8 |
|
0,1 |
|
0,4 |
|
|
|
0,3 |
Slovenija |
5,0 |
|
5,0 |
|
2,7 |
|
|
|
1,8 |
Švedska |
0,8 |
|
1,1 |
|
0,1 |
|
2,0 |
|
1,3 |
Švajcarska |
3,6 |
|
1,8 |
|
4,0 |
|
3,2 |
|
2,9 |
Turska |
1,2 |
|
0,0 |
|
1,5 |
|
1,8 |
|
1,0 |
V. Britanija |
4,9 |
|
2,6 |
|
3,6 |
|
2,0 |
|
3,1 |
SAD |
6,8 |
|
9,8 |
|
2,5 |
|
3,4 |
|
6,4 |
Druge zemlje |
8,0 |
|
7,5 |
|
8,5 |
|
18,0 |
|
12,8 |
EU-15 |
65,8 |
|
72,4 |
|
43,5 |
|
69,3 |
|
68,3 |
Ukupno |
100 |
|
100 |
|
100 |
|
100 |
|
100 |
Ukupno, |
7917 |
|
9544 |
|
1142 |
|
10160 |
|
28763,2 |
Izvor: WIIW
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|