| AUSTRIJSKO PREDSEDAVANJE EVROPSKOM UNIJOM | |
Austrija je 1. januara 2006. preuzela predsedavanje Evropskom unijom, koje je u prethodnih pola godine bilo u rukama Velike Britanije.
Glavne teme koje će dominirati njenim šestomesečnim mandatom biće:
– stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast
– zaštita evropskog modela života
– jačanje poverenja u “projekat Evropa”
– podrška spoljnoj politici Evropske unije u njenoj ulozi partnera u svetu.
Konkretnije, zadaci koji očekuju austrijsko predsedavanje Evropskom unijom će, pored ostalog, biti:
– debata o budućnosti Evropske unije
– budžet Unije 2007–2013.
– proširenje Evropske unije.
Specifična i izuzetno važna tema biće i unapređivanje evropske perspektive celog regiona Jugoistočne Evrope, a Zapadnog Balkana posebno. U to spadaju:
– priprema za pristupanje Bugarske i Rumunije Evropskoj uniji
– pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Albanije, SCG i BiH
– početak pregovora o prvim poglavljima “aki kominoter” sa Hrvatskom i Turskom
– ocena napretka Makedonije za početak pregovora o pristupanju Uniji.
Glavni događaji u prvih šest meseci 2006. godine biće:
– pet samita sa “trećim zemljama” (Rusija, Kanada, SAD, Japan, Latinska Amerika i Karibi)
– dva evropska saveta (samita šefova država i vlada članica EU-a)
– 42 sastanka komiteta za politiku i bezbednost
– 39 sastanaka COREPER-a (stalnih predstavnika članica EU-a)
– 12 neformalnih konferencija ministara članica (jedna od njih o Zapadnom Balkanu u martu u Salcburgu)
– 32–33 sastanka Saveta Evropske unije.
Znak austrijskog predsedavanja je rad holandskog umetnika Rema Kolhasa. On se sastoji od boja zastava svih članica Evropske unije, u obliku “bar koda”, a predstavlja istovremeno raznolikost Evrope i njen jedinstveni identitet.
Troškovi
Po rečima predstavnika vlade, Austriju će predsedavanje EU-om koštati 57 miliona evra. Najveći deo tih troškova, koji pokriva Ministarstvo spoljnih poslova i koji iznosi 40 miliona evra, biće upotrebljen za osnovne usluge kao što su prevodioci, vozni park, tehnika i troškovi organizacije oko 150 sastanaka i konferencija. Za dodatne mere bezbednosti predviđeni su izdaci od 13,4 miliona evra – u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i još 3,7 miliona evra za bezbednost, ali u nadležnosti Ministarstva odbrane.
Podrška građana:
Većina Austrijanaca, i pored izražene skeptičnosti prema Evropskoj uniji, veruje u uspešno predsedavanje Austrije Uniji, pokazuje istraživanje instituta IMAS, a prenosi Beta. Austrijanci očekuju da će njihova zemlja u ulozi predsedavajućeg moći da pokrene evropsku politiku i da će od toga zemlja ima koristi. Prema istraživanju IMAS-a, 29 odsto Austrijanaca smatra posebno važnim uspešno predsedavanje EU-u, 39 odsto ga smatram važnim, dok samo 20 odsto misli da ono nije od velikog značaja. Austrijanci, pre svega, žele da Austrija podstakne napredak u oblasti zapošljavanja, jedinstvene politike prema azilantima i u vezi s drugim pitanjima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Građani Austrije su, medutim, i dalje veoma skeptični prema EU-u. Prema istraživanju IMAS-a, svaki drugi Austrijanac, odnosno 50 odsto, smatra da bi EU trebalo da se ograniči samo na ekonomsku saradnju, a samo 28 odsto želi da se Evropa što više ujedini.
Zapadni Balkan, SCG i Kosovo
Države Zapadnog Balkana predstavljaće poseban spoljnopolitički prioritet austrijskog predsedništva. Neke zemlje ovog regiona biće suočene sa odlukama od fundamentalnog značaja za svoju budućnost u toku nastupajuće godine.
Prva polovina 2006. godine će verovatno biti odlučujući period za budućnost državne zajednice Srbija i Crna Gora. U Crnoj Gori je najavljen referendum o nezavisnosti u toku prve polovine godine. U ovom periodu će takođe biti nastavljeni i pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Predviđa se da će jače veze Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom imati pozitivan uticaj na stabilnost cele Jugoistočne Evrope. Iz tog razloga Austrija ima poseban interes da se ovi pregovori uspešno završe. EU takođe očekuje da Srbija i Crna Gora nastave da potpuno sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.
U oktobru 2005. godine norveški ambasador pri NATO-u Kaj Ejde, kao specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN-a, podneo je izveštaj, preporučujući da započnu razgovori o budućem statusu Kosova. Generalni sekretar Anan je onda imenovao Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika koji će voditi ove pregovore. Razgovori su počeli odmah posle tog imenovanja, u novembru 2005. Kao predsedavajući, Austrija će se truditi da doprinese jačanju uloge Evropske unije na Kosovu. (Iz programa rada austrijskog predsedništva EU-om)
Evropski forum br. 1. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 786 od 26. januara 2006. |
|