Na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu, decembra 2002. godine, potvrđeno je da će države Zapadnog Balkana postati članice Evropske unije . Takođe je potvrđena i odlučnost EU da aktivno pomogne ovim zemljama u njihovim naporima da postanu njene članice kroz proces stabilizacije i pridruživanja (PSP) . Kako bi podržala PSP i pomogla državama našeg regiona da ostvare predviđene ciljeve, uključujući i potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju , Evropska unij a je još 2000. godine pokrenula program pomoći CARDS ( Community Assistance for Reconstruction , Development and Stabilisation - Pomoć Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju). Program CARDS predstavlja za države Zapadnog Balkana ono što je za države srednje i istočne Evrope program PHARE ( Pologne, Hongrie, Assistence a la Restructuration Economique - Poljska, Mađarska, pomoć u ekonomskoj obnovi ).

Iskorak ka Z apadnom Balkanu

Sastanak Evropskog Saveta u Solunu juna 2003. godine predstavlja značajan momenat u politici EU prema državama zapadnog Balkana. Tada je odlučeno da programi Evropske unije ( Community programmes ), do tada rezervisani za države kandidate, mogu biti dostupni i državama u okviru PSP. Svrha ovih programa je jačanje unutrašnje politike Unije na osnovu prioriteta koje su postavile države članice i sama EU, dok se države kandidati, učestvujući u ovim programima, upoznaju sa mehanizmima EU-a i pripremaju za buduće članstvo. Ovi programi finansiraju se iz budžeta EU-a, što znači da zemlje ne-članice moraju da plate troškove učešća. Da bi učestvovale u ovim programima države moraju zadovoljiti određene administrativne i finansijske preduslove (pokazati da su sposobne da uzmu učešće).

Naravno, neće svi programi Unije biti podjednako atraktivni za države Zapadnog Balkana, budući da se prioriteti ovih država ne podudaraju sa ciljevima i prioritetima nekih programa (u samo 11 od 28 programa EU-a učestvuju sve države kandidati). Takođe, otvaranje ovih programa ne znači i otvaranje nekih drugih finansijskih instrumenata EU-a, poput PHARE, ISPA ili SAPARD, koji stoje na raspolaganju isključivo državama kandidatima (vidi Pojmovnik na 16. strani). Dva najvažnija programa koje će Srbija i Crna Gora, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, uskoro početi opsežnije da koristi su TAIEX i Twinning.

Tehničko-pravna pomoć TAIEX-a

TAI EX (Technical Assitance Information Exchange Office) je odeljenje Evropske komisije, osnovano u okviru Generalnog direktorata za proširenje. Ono se finansira kroz multilateralni program CARDS, a osmišljeno je kao vid kratkoročne tehničko-pravne pomoći zemljama kandidatima i zemljama Zapadnog Balkana u usklađivanju njihovih pravnih propisa sa prav om EU ( acquis communautaire ) i u izgradnji neophodne administrativne infrastrukture.

TAIEX praktično ima ulogu posrednika u prenosu iskustava Evropske komisije i zemalja članica EU zemljama u procesu pridruživanja EU. Programom rukovode stručnjaci iz odeljenja TAIEX, Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje , uz tesnu saradnju sa stručnjacima državnih i regionalnih administrativnih tela zemalja članica i drugih organa EU-a. Pored stručnjaka iz državnih i regionalnih uprava, TAIEX angažuje i stručnjake iz raznih udruženja i institucija iz polu-privatnog sektora, a u određenim slučajevima i sa univerziteta i iz privatnog sektora. Na taj način, korisnici usluga ovog programa imaju mogućnost da dobiju pomoć eksperata koji obavljaju slične poslove na istom nivou javne uprave u zemljama članicama, odnosno onih koji su specijalizovani za određena pitanja.

TAIEX deluje po principu odgovora na zahtev za tehničkom pomoći radi rešavanja konkretnog problema u zemlji u procesu pridruživanja EU-u. Pošto se utvrdi da je zahtev u skladu sa pretpristupnom strategijom za tu zemlju, kao i sa prioritetima utvrđenim nacionalnim programima za usvajanje prav a EU-a (ili, kao u našem slučaju, na osnovu preporuka iz godišnjih izveštaja Evropske komisije), služba TAIEX u kratkom roku angažuje stručnjake sa bogatim iskustvom u oblasti u kojoj se problem javio. Trajanje misije stručnjaka u principu nije duže od dve nedelje, mada postoji mogućnost njenog produžavanja. Moguća odredišta uključuju sva mesta u okviru Evropske unije i zemalja u procesu pridruživanja EU.

TAIEX takođe organizuje i multilateralne radionice i radne grupe u Briselu, u zemljama članicama i zemljama u procesu pridruživanja EU, kao i bilateralne radionice u ovom potonjim. Postoji i mogućnost organizacije informativnih poseta Evropskoj uniji, Evropskoj komisiji i zemljama članicama, sa ciljem upoznavanja sa načinom primene prav a EU-a . Ove studijske posete traju od dva do četiri dana, tokom kojih predstavnici zemalja u procesu pridruživanja EU mogu usvojiti iskustva i znanja institucija koje posećuju.

Osnovn e namene programa TAIEX su: t ehnička pomoć i savetovanje pri usklađivanju nacionalnih zakonodavstava sa prav om EU i pri izgradnji institucija ; p ovećanje transparentnosti i obezbeđenje nesmetanog toka informacija između službenika zemalja u procesu pridruživanja EU i stručnjaka koji su u mogućnosti da im obezbede potrebnu tehničku pomoć ; stvaranje baze podataka o raspoloživoj pomoći za svaku zemlju i postignutom napretku u usklađivanju zakonodavstva , na osnovu čega se obezbeđuje tačan uvid u stepen pravne usklađenosti ovih zemalja sa prav om EU, kao i u stepen razvijenosti institucija zaduženih za njihovu primenu.

Twinning program

Program Twinning (od engl. twins - blizanci, pa se ponegde prevodi i kao "bratimljenje") je vid bliske saradnje jedne od država članica EU-a (ili kandidata za članstvo) sa državom u procesu pridruživanja EU. Takvom saradnjom predviđa se dugoročni boravak stručnjaka iz oblasti javne uprave države članice (ili kandidata za članstvo u EU) u odgovarajućoj ustanovi države partnera, sa prethodno jasno utvrđen i m ciljem tog boravka.

Twinning p rogrami ušli su u praksu priprema mnogih kandidata za članstvo u EU još 1998. godine, pod uslovima koji su za te države propisani programom pomoći PHARE . Ovim programom države kandidati za članstvo u EU iz Srednje i I stočne Evrope dobili su finansijsk u podršku za jačanj e s voji h upravnih kapaciteta. Od leta 2002. godine twinning je počeo da se primenjuje i u okviru CARDS programa finansijske pomoći EU državama Zapadnog Balkana. Prema novim pravilima utvrđenim na sastanku Evropskog saveta u Solunu juna 2003. godine, partner u ovom programu može, pored države članice, biti i država kandidat za članstvo u EU. Novo pravilo se, dakle, odnosi kako na deset zemalja koje ulaze u EU 1. maja ove godine, tako i na tri preostale države kandidate za članstvo (Bugarska, Rumunija i Turska).

Dosadašnja praksa ukazuje da su najbolji rezultati ostvareni kada su se države sporazumele da razmenjuju iskustva u nekoliko oblasti. Osnovni cilj ovog programa je da nakon njegovog okončanja država partner (recimo SCG) odnosno njena administracija bude osposobljena da samostalno funkcioniše po standardima Evropske unije. Oblasti na koje se primenjuje ovaj program su:

•  reforma državne uprave;

•  pravosuđe i unutrašnji poslovi (reforma tužilaštva, pogranične policije, migracionih politika);

•  upravljanje javnim finansijama (poreski i carinski sistem, kontrola upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama);

•  usklađivanje sa prav om EU, posebno u oblastima slobodnog protoka roba, usluga, kapitala i radne snage.

Osnovni principi p rojekt a twinning su: d ržava partner aktivno učestvuje u pripremi i izboru države članice (ili kandidatkinje za EU) koja će biti uključena u projekat bratimljenja; za uspešnost projekta neophodno je da država p artner ispuni minimum prethodno utvrđenih ciljeva; p otpisnici ugovora o donaciji preuzimaju odgovornost za postizanje rezultata, tj. da će projekat dovesti do unapređenja rada u državnoj upravi. Država partner mora biti u stanju da samostalno obezbedi trajno funkcionisanje i finansiranje tako modernizovanog načina rada .

Ovi programi će, može se zaključiti, puno pomoći reformi naše administracije na svim nivoima, što je jedan od bitnih uslova za modernizaciju i efikasnije funkcionisanje cele države .

S a napredovanjem u procesu integracije u Evropsku uniju stiže i njena veća pomoć , kako stručna tako i finansijska. Naša zemlja u ovom trenutku nema formalno regulisane odnose sa EU ( s tudija o izvodljivosti je još u fazi izrade, ne postoji sporazum o stabilizaciji i pridruživanju . ) , ali kako oni budu odmicali, tako će se povećavati materijalna p drška EU našoj zemlji , okrećući se od humanitarnih ka razvojnim projektima .

Sledeći budžetski period EU počinje 2007. i traje do 2013. godine. SCG bi trebalo da se izbor i u tom budžetu za mesto u delu namenjenom proširenju , a ne spoljnim odnosima , kao do sada. To bi značilo kvalitativ a n pomak napred i jasan signal da će SCG stvarno postati članica E U-a u doglednom periodu , dok je finansijska dobrobit od ove promene više nego očigledna. Naravno, sve će zavisti pre svega od političke stabilnosti u samoj Srbiji, jer sadašnjim tempom napretka može nam se desiti da potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nakon što pregovori o novom budžetu budu završeni , i da tako ipak ostanemo u oblasti s poljnih poslova EU . P ozitivn a s tudij a o izvodljivosti bila bi jak argument da SCG treba da se nađe u del u budžeta za proširenje .