|
Stanovnici novih članica EU-a u proseku
duplo siromašniji od stanovnika starih
Deset novih članica Evropske unije imaju u
proseku 47 odsto dohotka po glavi u odnosu na
prosek EU-a (izračunato prema kupovnoj moći).
Kipar najmanje zaostaje - jednu četvrtinu, a
Češka, Malta i Slovenija - jednu trećinu za
prosekom Unije. Mađarska se nalazi nešto iznad
polovine tog proseka, a ostali (Estonija,
Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka) su ispod
polovine. Među dosadašnjim članovima EU-kluba
najviše je od proseka pobegao Luksemburg (skoro
90%), a za njom je Irska, čiji stanovnici imaju za
četvrtinu veću kupovnu moć od EU-proseka. Danska,
Holandija i Austrija su 10 odsto bolji od proseka,
dok je veća grupa zemalja na nivou proseka:
Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Finska,
Švedska i Velika Britanija. Ispod proseka je
petina od ukupnog broja sadašnjeg sastava Unije:
Španija (-15%), te Grčka i Portugalija (-30%).
EU budžet 100 milijardi evra
Evropski parlament je krajem decembra
usvojio budžet Evropske unije za 2004. godinu, u
iznosu od skoro 100 milijardi evra. Tačnije
rečeno: 99,724 milijardi evra, što je samo 2,3
odsto više u odnosu na budžet iz prošle godine.
Zato ga je Mihael Šrejer, komesar za budžet, i
nazvao "istorijskim", jer se uspelo u tome da se
troškovi Unije samo minimalno povećaju, pa je i
sadašnji budžet na istorijski najnižem nivou u
odnosu na druge ekonomske pokazatelje zemalja
članica.
Ovo je važno, jer je postojala bojazan da
će proširenje EU-a koštati mnogo više. Budžet za
2004, naime, mora, između ostalog, da pokrije
troškove dodatnih 780 radnih mesta u Evropskoj
komisiji, 286 u Savetu, 355 u Evropskom
parlamentu. rezervisanih za predstavnika novih
članica. Uporedo s tim, ove godine raste i tzv.
pretpristupna pomoć kandidatima (Bugarskoj i
Rumuniji) na ukupno 780 miliona evra, kao i
Turskoj - na 250 miliona evra.
Zanimljivo je da će dobar deo troškova
proširenja pokriti države koje nisu članice
Evropske unije, već Evropskog ekonomskog prostora
(u kojem su zajedno sa EU-članicama). Island,
Lihtenštajn i Norveška su se prošle godine
obavezale da će za ove potrebe svake godine
izdvojiti zamašne sume, a samo je obaveza Norveške
teška 205 miliona evra godišnje. Izdvajajući na
taj način 137 evra, svaki stanovnik Norveške plaća
mnogo više nego stanovnici većine zemalja članica
Unije, u nekim slučajevima čak deset puta više!
|
Zemlja |
Broj stanovnika /u
milionima/ |
GDP po glavi u odnosu na
prosek
EU-15/kupovna moć/
|
|
Belgija |
10,397 |
107 |
|
Danska |
5,398 |
113 |
|
Nemačka |
82,545 |
100 |
|
Grčka |
11,047 |
71 |
|
Španija |
40,978 |
86 |
|
Francuska |
59,896 |
105 |
|
Irska |
4,025 |
125 |
|
Italija |
57,482 |
98 |
|
Luksemburg |
0,451 |
189 |
|
Holandija |
16,258 |
111 |
|
Austrija |
8,092 |
111 |
|
Portugalija |
10,480 |
71 |
|
Evrozona
|
306,868 |
|
|
Finska
Švedska
Velika Britanija
|
5,220
8,975
59,518 |
102
105
107 |
|
EU-15 |
380, 759
|
100
|
|
Island |
0,291 |
|
Lihtenštajn |
0,034 |
|
|
Norveška |
4,576 |
136 |
|
Evropski ekonomski proctor
(EU-15 + I,L,N) |
385,659 |
|
|
Švajcarska |
7,377 |
114
|
|
Zemlje koje sepridružuju EU
|
74,141 |
47 |
|
Češka
Estonija
Kipar
Letonija
Litvanija
Mađarska
Malta
Poljska
Slovenija
Slovačka
|
10,211 1,351 0,728 2,319 3,447 10,115
0,400 38,194 1,997 5,381
|
62 40 76 35 39 53 69 41 69 47
|
|
Kandidati za EU članstvo
|
|
Bugarska |
7,799 |
26 |
|
Rumunija |
21,716 |
27
| |
|
| | |
| |
| |
