Šta donosi "evropsko partnerstvo"

Do kraja marta, Srbija i Crna Gora bi trebalo da potpiše Ugovor o evropskom partnerstvu, kojim se ubrzava i olakšava proces stabilizacije i pridruživanja EU i detaljnije razrađuju zadaci naše zemlje na putu do članstva u Evropskoj uniji

EF: Evropska komisija je najavila da će ove godine potpisivati tzv. "evropska partnerstva" sa državama Zapadnog Balkana. Recite nam nešto više o toj inicijativi, prvi put pomenutoj u maju prošle godine, uoči Solunskog samita EU.

-Pojam "evropska partnerstva" počeo je da se koristi nakon prošlogodišnjeg junskog Samita EU u Solunu i u velikoj meri se zasniva na konceptu "pristupnog partnerstva" koji je EU primenjivala na zemlje kandidate i one u procesu pristupanja Uniji. Evropska partnerstva su usmerena na intenziviranje aktivnosti koje će zemljama Zapadnog Balkana omogućiti da ispune obaveze preuzete u procesu stabilizacije i pridruživanja EU, odnosno - što je njihov krajnji cilj - na putu do članstva u EU. Dakle, to je pre svega instrument za ubrzanje i olakšanje ovog procesa, i nije ništa novo, posebno, ni mnogo različito od "pristupnog partnerstva" koje je drugim zemljama - sadašnjim kandidatima za članstvo u EU - pomoglo da savladaju svoje "evropske" zadatke.

U Solunu prošle godine usvojili smo metodologiju proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, u kojoj "evropska partnerstva" igraju centralnu ulogu (mada su, naravno, tu i drugi instrumenti). Naša je namera da ova partnerstva zaključimo do kraja prvog tromesečja odnosno do marta tekuće godine, do kad će biti završen i redovni (treći po redu) izveštaj Evropske komisije o progresu Zapadnog Balkana u procesu stabilizacije i pridruživanja. Ugovori o partnerstvu bi trebalo da budu relativno kratki dokumenti, u kojima će biti izneti ključni ciljevi u oblasti demokratskih, ekonomskih i institucionalnih reformi, reformi u pravosuđu i unutrašnjim poslovima, kao i u drugim sektorima značajnim za proces stabilizacije i pridruživanja.

"Evropska partnerstva" će biti izuzetno dragocen vodič ka prioritetima koje Evropska unija očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da postignu u procesu stabilizacije i pridruživanja. Njihov je praktičan značaj u tome što državnoj upravi, odnosno vladi i državnim službenicima, daju uvid u najvažnije poslove koje bi trebalo da obave u procesu evropske integracije svoje zemlje.

Više pažnje "evropskoj" strategiji zemlje

Šta se od Srbije i Crne Gore očekuje nakon uspostavljanja "evropskog partnerstva"?

-Pre svega, donošenje Akcionog plana za primenu ciljeva navedenih u Ugovoru o evropskom partnerstvu, odnosno praktičnih zadataka detaljno dogovorenih prvo na sastancima Konsultativne radne grupe EU - SCG, kasnije u okviru "unapređenog stalnog dijaloga". Sve o čemu smo se u tim prilikama dogovorili biće pretočeno u dokument koji će predstavljati svojevrsnu "putnu mapu" do članstva u Evropskoj uniji, i u kojem će biti jasno naznačeno šta to EU očekuje od vaše zemlje u svakoj oblasti. Ugovor o evropskom parterstvu predstavlja, na neki način, poboljašnu i dopunjenu verziju preporuka koje je EU već uputila SCG. Ovde se, dakle, opet srećemo sa onim što su morale da urade i zemlje- kandidatkinje za EU: "pristupno partnerstvo" u njihovom slučaju bilo je takođe podržano programom za konkretnu primenu utvrđenih zadataka iz "aki kominotera", vlade su morale da usvoje detaljne planove za ispunjenje ciljeva partnerstva i nađu ljude i finansijska sredstva kojima će to ostvariti. A moram odmah da kažem da je reč o značajnim sredstvima i velikom ljudskom angažovanju. Jer, svaki put kad vlada donese neku meru za primenu ciljeva "evropskog partnerstva", moraće za to da ima podršku državnog budžeta, jednako kao i pravnu (zakonsku) podršku. Zato će i vlade i parlamenti morati da budu u potpunosti uključeni u proces, od početka do kraja puta.

S druge strane, iskustvo drugih zemalja koje su dalje odmakle u procesu približavanja EU, pokazalo je da je ovaj proces bio znatno intenziviran nakon uspostavljanja partnerstva. Nadamo se da će tako biti i u slučaju Zapadnog Balkana i vaše zemlje. Voleli bismo da ovaj novi momenat u razvoju odnosa između EU i SCG dobije što veći publicitet, kako bi i vlada mogla da kaže svojim građanima: "pogledajte, evo kako ćemo ispuniti ono što smo obećali i što od nas očekujete, ovo je naš plan ulaska u Evropsku uniju, ovo su naši zadaci i način na koji nameravamo da ih obavimo".

Isto tako bismo želeli da i novi izveštaj Evropske komisije o napretku vaše zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja EU u prethodnoj godini (koji, kako sam već najavio, izlazi u martu) bude predstavljen najširoj javnosti, da se o njemu izjasne članovi vlade i Skupština, kao što je slučaj u drugim zemljama. Jer, od tih ocena zavisi čitav niz daljih koraka koje bi zemlja trebalo da preduzme.

Voleo bih u ovoj zemlji da vidim - što sam istakao i u mom nedavnom istupanju pred Skupštinom Crne Gore - da evropska integracija bude istinsko "vlasništvo" vlade, političkih stranaka i parlamenta. Primetio sam da partijski lideri u toku pregovora o novoj vladi retko pominju evropski program vaše zemlje. Pitam se da li je reč o problemu u kominikaciji, informisanosti, nedostatku dugoročne strategije ili nečem četvrtom. U svakom slučaju, to treba promeniti, uz pomoć vlada i naročito skupština koje moraju da postanu mnogo aktivnije u "vođenju evropskih poslova".

Nastavićemo podršku jačanju nezavisnog sudstva, koje osigurava da se ovde na pravi način sprovode evropski zakoni, kao i građanskog društva, koje ima ulogu čuvara evropskih normi i standarda, i zato samo mora biti sa njima dobro upoznato, kako bi savetovalo i kontrolisalo one na vlasti. Naročito stručna, naučna i akademska javnost mora biti mnogo bolje upoznata sa specifičnim "evropskim programom" svoje zemlje i regiona.

Ni manje, ni više od drugih

Objasnili ste da je "evropsko partnerstvo" deo procesa stabilizacije i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, odnosno instrument kojim će se taj proces olakšati i ubrzati. Da li je uslov za pristupanje evropskom partnerstvu potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, s obzirom da su to dosad učinile samo Makedonija i Hrvatska, (mada ni tu nisu ratifikovani), Albanija je tek započela pregovore, BiH još nije počela, dok za Srbiju i Crnu Goru nije urađena ni studija o izvodljivosti (što je formalno "zeleno svetlo" za početak pregovora)?

-Svaka od zemalja Zapadog Balkana usvojiće sopstveni dokument o evropskom partnerstvu, i na osnovu toga sopstveni Akcioni plan, što - međutim - neće zavisiti od toga da li je već potpisan ili nije potpisan Sporazum, ni koliko je zemlja odmakla u procesu stabilizacije i pridruživanja. U stvari, u slučaju zemalja koje to još nisu uradile, partnerstva će biti dodatni podsticaj za postizanje uslova za početak pregovora o Sporazumu.

Evropska partnerstva neće značiti nikakve dodatne zahteve u odnosu na one koje su morale da ispune zemlje kandidatkinje i one koje pristupaju uniji maja ove godine. Svako će partnerstvo, naravno, biti drugačije, zasnovano na specifičnostima pojedine zemlje, ali od njih nećemo očekivati ni manje ni više nego što smo tražili od drugih. Tako, na primer, ako kažemo da od Srbije i Crne Gore očekujemo da uspostavi integrisani način upravljanja sistemima, to je ono što smo zahtevali i od drugih - a kako će i u kom roku to da učini, prepuštamo samoj državi.

Reč je o dinamičnom, fleksibilnom odnosu, ali upravo zato i insistiramo da Akcioni plan za njegovo sprovođenje, kao i sam Ugovor o evropskom partnerstvu, budu deo nacionalnog zakonodavstva. Takođe, po uspostavljanju "evropskog partnerstva", svake godine ćemo zajedno sa izveštajem o napretku zemalja Zapadnog Balkana u procesu stabilizacije i pridruživanja, analizirati i dokle se stiglo u realizaciji "partnerstva" (odnosno konkretnih stavki iz Akcionog plana).

Druga stvar koju smo predvideli "evropskim partnerstvom" je da to bude sredstvo postupnog povezivanja sa programima pomoći ovim zemljama, koji se, preko agencija Evropske komisije, velikim delom već koriste upravo za izgradnju i jačanje institucija. To smo imali i kod zemalja-kandidata.

Kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori, nadam se da ćemo do kraja marta imati Ugovor o evropskom partnerstvu, ali će to, naravno, zavisiti od pregovora sa vladom. Zato je veoma važno da političke stranke u Srbiji shvate važnost "evropske agende" prilikom formiranja nove vlade: ako su ljudi ovde zaista opredeljeni da nastave evropskim putem, moraju znati šta se od njih očekuje, i biti spremni da odrade jedan težak, ozbiljan posao. Nakon uspostavljanja "evropskog partnerstva" imaće pred sobom jasan plan, sa detaljnim zadacima koje treba ispuniti.

Neophodno je da ovde vidimo kontinuitet sa kojim se vlast odnosi prema evropskim poslovima - to nije stvar ličnosti, već struktura i institucija. Mora postojati sposobna i efikasna državna administracija koja će sprovoditi određene zadatke iz pomenute "evropske agende".

Verujete li da smo na dobrom putu?

-U poslednje tri godine ovde je učinjen veliki napredak u odnosima sa EU, sproveden je čitav niz uspešnih reformi, i to sam više puta isticao u javnosti, ali posle Soluna, proces evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana znatno je ubrzan, podignut na novi nivo, i tu nije u pitanju samo "evropsko partnerstvo", već i unapređeni politički dijalog, ekonomski dijalog. Pomenuću "tvining program" koji se sve više primenjuje u SCG i širom regiona, ovoj zemlji će biti dostupan i TAIEX program, kroz koji se obezbeđuje kratkoročna pomoć u harmonizaciji zakonodavstva sa EU.

Istovremeno sa povećanim zahtevima prema zemljama koje žele da pristupe EU, za te zemlje se otvaraju i nove mogućnosti da učestvuju u raznim programima EU. Vlade zato moraju biti spremne da se angažuju oko tih programa i da budu u stanju da apsorbuju koristi od povećane pažnje koju im posvećuje EU.

U kojim će sve programima EU naša zemlja i susedi sa Zapadnog Balkana moći da učestvuju od naredne 2005. godine, kako je nedavno Brisel najavio?

-Reč je o još jednoj inicijativi Solunskog samita. Ovo je doduše dugoročan proces koji traži odluku Saveta EU, ali je njegova osnovna poruka da postoji određen broj programa u oblasti nauke i obrazovanja, tehnologije, zaštite čovekove okoline. od kojih imaju koristi i zemlje-kandidatkinje za EU, a ubuduće će u njima moći da učestvuju i zemlje Zapadnog Balkana. Ali, treba imati na umu da su ovi programi prvobitno kreirani za članice EU, pa tek onda prošireni na zemlje-kandidatkinje i one koje pristupaju Uniji. Ti programi, dakle, zahtevaju kofinansiranje iz državnog budžeta, njih ne finansira u potpunosti EU niti oni predstavljaju donacije. Da bi vlada obezbedila novac za početak takvih programa, mora prethodno proći celu dugotrajnu, složenu proceduru za obezbeđivanje novca iz državne kase.

Sem toga, nisu to neki veliki programi, ne donose korisnicima velike pare, ali u njih se vredi uključiti jer oni omogućavaju zemlji da se preko njih poveže sa članicama EU, kandidatima i ostalim zemljama-pretendentima na članstvo u EU. Recimo, kompanije iz SCG i ostalih zapadnobalkanskih zemlja moći će da učestvuju u ugovorima za PHARE i ISPA programe u zemljama za koje su ti programi napravljeni. To se odnosi i na razne agencije EU koje su, na izvestan način, već prisutne u SCG i regionu.

Mislim da je možda prerano sada govoriti detaljnije o tim programima. Mnogo je važnije usmeriti se na na nastavak najvažnijeg programa pomoći regionu koji je već u toku, CARDS, i od kojeg je Srbija i Crna Gora dobila značajna sredstva. Ovaj program će i dalje obezbeđivati značajnu pomoć vašoj i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Jedan pregovarač

Kako će se "veliko proširenje" EU, za deset novih članica u maju ove godine, odraziti na dalje odnose sa preostalim pretendentima na članstvo, pre svega zemljama Zapadnog Balkana?

-Od 1. maja menja se mapa Evrope: ne samo što se pomeraju granice Evropske unije, već i njena unutrašnja struktura, i to će imati velike posledice i po ovaj region. Ali, to nikako ne znači da će on ostati na marginama interesovanja i angažovanja EU, naprotiv (uostalom, to je bila najvažnija poruka Solunskog samita). Nas mnogo više od mogućnosti da Balkan bude zapostavljen brine kako će vlade regiona ispuniti naša očekivanja, kako će odgovoriti na pojačanu pažnju EU koja proističe iz Solunske deklaracije. Ono čemu se nadamo je intenziviranje procesa stabilizacije i pridruživanja, još uspeha u zajedničkim aktivnostima (kao što je, recimo, suzbijanje organizovanog kriminala), jačanje političkog i ekonomskog dijaloga, regionalna saradnja (što je jedno od najvećih postignuća SCG u poslednje tri godine) naročito u oblasti uspostavljanja zone slobodne trgovine. Za sve ovo je pre svega potrebna politička volja - kad ona postoji, uslediće i rezultati.

Kad usmerimo pogled na Srbiju i Crnu Goru, sa kojom imamo zaista dobre i dinamične odnose, ono što očekujemo je da se do kraja sprovede Akcioni plan o harmonizaciji unutrašnjeg tržišta (EU se maksimalno angažovala oko ovoga, ali postoji granica do koje je moguća podrška spolja, a posle koje morate sami da sredite stvari) kako bi Unija pred sobom imala jednog partnera za dalje pregovore, kao i da zemlja odgovori na sve svoje međunarodne obaveze.

Za vašu vladu i državnu administraciju najveći izazov će biti, kako sam ranije pomenuo, da odgovori na zahteve EU koji postaju sve detaljniji. Imaćemo i priliku, poslednjih dana januara, za novu rundu unapređenog stalnog dijaloga. Naravno, dijalog je moguć samo sa jednim predstavnikom, koji govori u ime cele državne zajednice. To je nezaobilazni uslov. Mi razumemo da se većina konkretnih stvari obavlja na nivou država članica, takva je unutrašnja organizacija zemlje, ali mnogo toga može i mora da se uradi samo kao zajednički posao, jer EU pregovara sa državnom zajednicom, i državna zajednica je ta koja je odgovorna za sprovođenje dogovora.

Moramo, zato, biti sigurni da je ta zajednica dovoljno funkcionalna da bi ispunjavala preuzete obaveze i primenjivala dogovoreno, i da bismo mogli sa njenim predstavnicima da kontaktiramo svakodnevno, bez izgovora "to nije naš , nego njihov posao".

BeCEI