|
|
|
|
|
Romano Prodi, predsednik
Evropske
Komisije | |
|
|
Verujem da je politčki razvoj u
Jugoslaviji jasno pokazao da budućnost leži u saradnji
sa Evropskom Unijom i konačnim uključenjem u nju. (...)
Političko vođstvo u Jugoslaviji ima posebnu odgovornost
da svoju aktivnost podredi ovom visokom i vrednom cilju
i kada je reč o o ustavnom prilagođavanju političkog
sistema i njegovoj uspešnoj primeni u praksi. Sa naše
strane, sledeća godina će biti godina ohrabrenja i
pomaganja u svim aspektima jugoslovenskog približavanja
Uniji, i još više, podizanju vere vaših ljudi u
srećniju, lepšu i prosperitetnu budućnost"
(Novogodišnja poruka građanima Srbije i Crne Gore,
"Nedeljni telegraf", 1. 1.
2003.) | |
|
"Vrata EU su otvorena zemljama
Balkana i nadamo se da ćemo ih što je moguće pre
pozvati." (grčki list "To Vima", 4. 1.
2003.) | | |
|
|
|
|
|
|
Proces proširenja EU ne sme stati 16. aprila, kada u
Atini budu potpisana dokumenta o prijemu novih deset članica,
nego treba uputiti jasnu poruku: vrata Unije su otvorena, a na
dugi rok i za Balkan." (Beta, Atina, 10. 1.
2003) | |
|
|
|
"Približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj Uniji
je prioritet Grčke, kao zemlje koja predsedava EU, i spremni
smo da učinimo napore da se ta politička volja ostvari."
(Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova Grčke,
tokom posete Beogradu,
14.1.2003.) | |
|
|
|
|
|
|
"Nećemo stvarati nikakvu Jugoslaviju ili balkansku
federaciju. (...) Ono što stvaramo jeste federacija širom
Evrope, nova vrsta federacije. Nekoliko puta sam rekao da je
to tradicija koja je postojala u prošlosti i takodje evropska
tradicija ovde na Balkanu. Stoga mislim da je jasno da nisam
imao nameru da nagovestim kako pokušavamo da ponovo ostvarimo
ono sto je postojalo u bližoj prošlosti, recimo Jugoslaviju
ili neku drugu vrstu takve ideje." (Jorgos Papandreu,
ministar inostranih poslova Grčke, u intervjuu za nemački
Radio Dojče vele, 14.1.2003.)
| |
|
|
|
|
|
|
"Naša prva poruka je da Balkanu nisu potrebne
konferencije o menjanju granica, već su potrebne konferencije
na kojima će u prvom planu biti saradnja, razgovori, planovi o
izgradnji institucija u pojedinim državama, kao i konferencije
o čvršćim vezama sa Evropskom unijom." (Kristina Galjak,
portparol visokog predstavnika EU Havijera Solane,
8.1.2003.) |
|
|
"U Evropu nas, u stvari, vode tri puta: prvi
podrazumeva jačanje političkih i javnih institucija političkog
sistema, demokratske izbore, nezavisno sudstvo i medije, prava
pojedinaca, građana, grupa, partija, crkava, etničkih
zajednica. Drugi put je ekonomija, koja finansira troškove
društva, ekonomija koja je konkurentna, dok je treći put u
jačanju javnih servisa, administracije, zdravstva, školstva i
drugih službi koje treba da budu takve da građani budu
zadovoljni. Pomenuo bih još i iskorenjivanje kriminala, kao i
rešavanje problema siromaštva. To su polja gde se mere
napredak i naša brzina i sposobnost za integraciju. (...)
Evropa ne želi zemlju čije će probleme da rešava, ona želi
stabilnu "porodicu"." (Zoran Đinđić, Predsednik Vlade
Republike Srbije u intervjuu "Politici", 31.12.2002-
2.1.2003.) |
|
|
"Srbija mora da zna kako će se razvijati proces njenog
ulaska u Evropsku uniju. Za to je potrebno da se izradi
nacionalna strategija. (...) uz valjanu nacionalnu strategiju
i uz značajne napore u ostvarivanju druge faze tranzicije,
Srbija ima realne šanse da 2010. godine postane članica
Evropske unije." (Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade
i Predsednik G17 plus, u intervjuu "Politici",
4.1.2003.) |
|
|
"Velika je iluzija da se u Evropu može sasvim
separatno, paralelno ili konkurentski. Voz za Brisel ide preko
Sarajeva, Zagreba, Skoplja i Tirane." (Živorad Kovačević,
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, na konferenciji "Srbija
i Crna Gora na putu ka EU - dve godine kasnije",
6.12.2002.) |
|
|
"Evropske inicijative jugoslovenske diplomatije u
odlučujućoj meri zavise od unutrašnjopolitičkih prilika u
zemlji. Uspeh u pridruživanju međunarodnim organizacijama
suštinski zavisi od saradnje sa Haškim tribunalom. To je
pitanje svih pitanja i političari u zemlji moraju da mu se
posvete kao najvažnijem državnom interesu." (Goran
Svilanović, savezni ministar inostranih poslova, na
konferenciji za novinare, 26.12.2002.) |
|
 |
|
|
| |
"Krajnje je vreme da jednom zauvek
rešimo pitanje ratnih zločinaca i da taj problem
ostavimo iza nas. Tri dosadašnje sertifikacije o
ekonomskoj pomoći Jugoslaviji za američki Kongres su
previše. Sada je vreme da Jugoslavija donese potrebne
odluke, uhapsi osobe koje su na njenoj teritoriji i
pošalje ih u Hag. Time bi stekla pravo da krene u
Evropu." (Pjer Rišar Prosper, američki ambasador zadužen
za ratne zločina, izjava za Tanjug,
4.1.2003.) | |
|
|
"Građani Srbije i Crne Gore mogli bi, u najboljem
slučaju, već dogodine ili 2005. da putuju u zemlje Šengena bez
vize, ukoliko naša zemlja postigne neophodne tehničke uslove
kakve su, svojevremeno, morale da ispune Rumunija i Bugarska
da bi dospele na takozvanu "belu šengensku listu"."
(Aleksandra Joksimović, pomoćnik saveznog ministra
inostranih poslova, u intervjuu "Politici",
19.1.2003.) |
|
|
"Vi ste zemlja koja je trčala vrlo
brzo i optrčala prvi krug puta koji - pazite dobro - ima
deset krugova. Za to ste već dobili medalju. Veliki broj
građana zna i šta predstoji u preostalih devet krugova,
ali se ljudima mora objasniti zašto su dobili prvu
medalju." (Olivije Dekamp, regionalni direktor
Evropske banke za obnovu i razvoj, u intervjuu
"Vremenu", 19.12.2002.) |
|
 |
| |
| |
|
| |
| |
|
|
|
|
|
|
Evropski forum, Narodnog Fronta 68,
11000 Beograd tel/fax. 011 26-46-025 e-mail:
info@evropskiforum.net |
| | |
|
|
|
|
| |
