|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ustavna povelja je, u
"mini" formatu, replika Brisela kao nivoa na kojem
se uskladuje zajednička sveukupna politika nove
državne zajednice na putu ka
EU | |
|
|
|
| | |
|
|
|
Ništa ne uspeva kao uspeh, kaže poslovica. Evropska
Unija i sveukupni proces evropske integracije, od drugog
svetskog rata naovamo, uz sve teškoće i probleme nezaustavljiv
je proces kojem mnoge države žele da se priključe i koji,
usput, uspeva da reši i neke godinama nerazrešene probleme
pojedinih regiona starog kontinenta. |
|
|
Magnetska privlačnost Evrope vidljiva je i na primeru
naše zemlje. Propuštena prilika 1989-1991. da postanemo prva
"post" komunistička zemlja kandidat za člana Evropske
zajednice, te ratni sunovrat i raspad SFRJ čine da je naša
evropska putanja danas bez ikakve alternative. Slično kao u
posleratnoj Evropi, želja da se pronađu institucionalni okviri
koji će osujetiti ponavljanje ratnih varvarstava zarad budućeg
trajnog mira, stabilnosti i razvoja određuju i naše međusobne
državne, regionalne kao i odnose sa EU. |
|
|
Ovaj načelan stav - integracija, a ne sukobi oko
teritorija - na Balkanu se suočava sa dva problema. Jedan je u
proliferaciji političkih entiteta koji nisu države, a drugi je
u neprimenljivosti uobičajenog redosleda pridruživanja
Evropskoj Uniji. |
|
|
Srbija i Crna Gora su sebi odredile okvir, uz
posredničko zalaganje Brisela, a taj okvir tek treba, i to u
najskorijem roku, da ispune sadržajem koji će ih usmeriti u
pravcu evropske integracije. Retorika o želji za
približavanjem i integracijom sa Evropom nije ni izbliza
dovoljna. Naprotiv, o našoj evropskoj usmerenosti sudiće se
bez oklevanja na osnovu ostvarenih institucionalnih reformi,
uvođenja vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala
i korupcije, ostvarene civilne, parlamentarne kontrole nad
oružanim snagama i celokupnim sektorom bezbednosti i mnoštva
drugih parametara. |
|
|
Neće sama Ustavna povelja biti prepreka za evropsku
integraciju. Prepreka može samo da bude odsustvo političke
volje da se, u ime opšteg dobra i dobro shvaćenog sopstvenog
interesa, prione na zajednički posao demokratizacije,
sveukupne reforme društva, te neophodnog usklađivanja tržišta
i njegovih pravila zarad ubrzanog hoda ka Evropi. Proces
iziskuje mobilisanje svih potencijala društva i uporednog
stvaranja efikasne države i njene uprave kadre da nosi breme
obimnog i kompleksnog dugoročnog zadatka. Iskustva zemalja
koji su taj put već prošle, ili njime prolaze, veoma su
dragocena i treba iz njih da crpemo sve moguće pouke.
|
|
|
Brisel je institucionalno središte prema kojem se
određujemo, a Ustavna povelja , u "mini" formatu, replika
Brisela kao nivoa na kojem se usklađuje zajednička sveukupna
politika nove državne zajednice na putu ka Evropi. Srbija i
Crna Gora, svaka ponaosob i zajedno, trebalo bi da na delu,
odmah po usvajanju Ustavne povelje i Akcionog plana, da se
organizuju za to putovanje. |
|
|
U jesen 2000. godine jasno je izražena želja da
postanemo kao "sav normalan svet". Opredeljenje je da kao
demokratska država doprinesemo stabilnosti na Balkanu i
postanemo garant bezbednosti i odgovoran pripadnik regiona i
međunarodne zajednice. To treba i da potvrdimo i ispunjavanjem
kopenhagenskih kriterijuma EU, kao i punim ispunjavanjem naših
međunarodnih obaveza kao članica UN (pre svega prema Haškom
tribunalu). Svesnim i realnim sagledavanjem gde smo i zašto
zadocneli u odnosu na druge, nije preterano reći da je pred
nama istorijska prilika da sada postavimo čvrste
institucionalne i pravne temelje za dobrobit građana moderne i
demokratske Srbije, budućeg člana Evropske unije.
| |
|
| |
|
|
| |
|
Autor je savetnik za spoljnu politiku i evropske
integracije Premijera
Srbije | |
| |
