|
|
Počela koordinacija ministarstava
| |
|
|
Glavni koordinator pristupanja EU u okviru Vlade Srbije je
Sektor za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze sa
inostranstvom (vidi http://www.evropskiforum.net/monthly/januar/httpÈ//www.mier.sr.gov.yu)
zadužen za koordinaciju stručno-administrativnih poslova republičkih
ministarstava i institucija u okviru procesa pridruživanja EU. Po
potrebi, inicira usklađivanje zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom
EU, a brine se i o institucionalnim kapacitetima Srbije u procesu
približavanja EU . |
|
|
|
|
Sektor za evropske integracije Srbije planira i koordinira
obuku i obrazovanje kadrova za potrebe pridruživanja EU i upoznaje
javnost sa vladinom politikom prema EU. On takođe priprema radne
dokumente i pruža administrativno - tehničku podršku Savetu za
evropske integracije Vlade Srbije. Ovaj Sektor vodi pomoćnik
ministra, mr Ana S. Trbović. Specijalni savetnik ministra za
evropske integracije je dr Mihailo Crnobrnja, bivši ambasador SFRJ
pri Evropskoj uniji. |
|
|
|
|
Savet za evropske integracije, osnovan 4. septembra 2002.
godine, donosi strateške smernice i daje političku podršku celom
procesu pridruživanja naše zemlje EU. Čine ga 13 ministara,
generalni sekretar i predsednik vlade. Savetom predsedava premijer,
dr Zoran Đinđić, a njegov potpredsednik je republički ministar za
ekonomske veze sa inostranstvom dr Goran Pitić. U Kabinetu
predsednika vlade, savetnik za evropske integracije i spoljne
poslove Ivan Vejvoda savetuje premijera u saradnji sa Sektorom za
evropske integracije. |
|
|
|
|
Komisija za koordinaciju pristupanja EU predlaže mere za
unapređivanje saradnje republičkih organa i organizacija nadležnih
za donošenje i sprovođenje politika pridruživanja EU. Ona utvrđuje
prioritete i najpovoljnije načine za usklađivanje propisa Srbije sa
standardima EU. |
|
|
|
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
1. Da li povelja ugrožava evropske interese
Srbije? | |
|
|
|
|
|
|
|
|
"Pregovori o budućoj državnoj zajednici vode se na štetu
Srbije, koja je taoc namere crnogorskih lidera da zaobilazno, bez
referenduma, dobiju nezavisnu državu" , izjavio je potpredsednik
savezne vlade i ministar za ekonomske odnose SRJ sa inostranstvom dr
Miroljub Labus na konferenciji za novinare u Palati Federacije uoči
konačnog donošenja Ustavne povelje. Ocenivši da je Ustavna povelja
"danas za korak, a ustavni zakon za tri koraka dalje od Beogradskog
sporazuma, potpisanog jos pre deset meseci", on je rekao :
|
|
|
|
|
|
"Ako bismo u Srbiji bili jedinstveni i otvoreni, onda
bismo priznali da su pregovori o budućoj državnoj zajednici sa Crnom
Gorom neuspešni i tražili bismo referendum, pre svega u Crnoj
Gori". |
|
|
|
|
|
2. Da li će Kosovo posebno
pregovarati sa
EU? | |
|
|
|
|
|
|
|
"SR Jugoslavija želi da pregovori o
stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom i dalje
budu vođeni kao jedinstven proces", izjavio je šef
jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic u nedavnom
intervjuu televiziji "Most" iz Zvečana, dodavši da je to
"ključno pitanje bar u periodu od narednih šest meseci".
Svilanović je ukazao da su dosad u razgovorima
zvaničnika SRJ i EU učestvovali predstavnici Savezne
vlade, vlada Srbije i Crne Gore i predstavnici Unmika, i
da sad počinje nova faza pregovora, koji bi, kako je
istakao, trebalo da budu nastavljeni kao jedan, nikako
kao dva procesa. |
|
|
Na neke predloge "spolja" da bi
pregovore o stabilizaciji i pridruživanju EU trebalo
Srbija i Crna Gora da započnu same, a Kosovo tek kad se
reši njegov status, Goran Svilanović je rekao da "u
suštini |
| |
|
|
| odgovornost za celokupan region u
kome živimo, za ceo Balkan, pa dakle i za Kosovo, u sve
većoj meri prelazi na EU sa svih drugih, dosad više
angažovanih i eksponiranih faktora". Svilanović je,
međutim, primetio da nije siguran da u našoj javnosti
postoji ta svest, da je stvarni centar odlučivanja -
Brisel. |
| | |
|
|
|
|
|
|
|
| |
