|
|
EU naš najznačajniji trgovinski
partner | |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Na tržištu "petnaestorke" u 2002. godini SRJ
plasirala 43 odsto svog ukupnog izvoza, i tamo obezbedila 42,5
odsto svih uvezenih proizvoda.- Od ukupno 130 miliona evra
pomoći za SRJ u 2003. godini, EU već uplatila 75 miliona
evra | |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Ekonomski odnosi naše zemlje sa Evropskom unijom najbolje se
vide kroz strukturu naše spoljne trgovine, izvore investicija u SRJ
i poreklo donacija i drugih oblika pomoći. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Na
Evropsku uniju je u prethodne dve godine (za koje postoje
najprecizniji podaci) odlazilo 46 odsto odnosno 43 odsto našeg
ukupnog izvoza, dok je u ukupnom uvozu učešće EU bilo 38,9 odsto
2001. i približno 42,5 odsto u 2002. godini. Iako je obim
spoljnotrgovinske razmene SRJ sa zemljama u tranziciji prošle godine
bio gotovo na istom nivou kao sa EU, mora se istaći da je za nas EU
ipak glavni trgovinski partner. Glavni razlog je znatno kvalitetnija
struktura naše razmene sa EU nego sa zemljama u tranziciji i
činjenica sa je EU najveći nosilac platežno sposobne tražnje. Sem
toga, trgovina sa zemljama u tranziciji u mnogome je olakšana
potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini sa nekoliko naših
najvećih partnera iz te grupe. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Srbija i Crna Gora još uvek nisu u potpunosti iskoristile
potencijal tržišta EU za plasman svojih proizvoda i usluga. Posle
očekivanog regulisanja trgovinskog statusa buduće državne zajednice
prema EU, značajno će ojačati uloga naših tradicionalno izvoznih
grana, a pre svega tekstilne industrije. Takođe, za očekivati je i
da se promene uslovi finansiranja naših izvoznika, s obzirom na sve
jači bankarski sektor, te da se unaprede oblici saradnje privrednika
naše zemlje sa EU, i da se prevaziđu klasični oblici trgovine, što
bi u krajnjem slučaju trebalo da dovede do porasta direktnih
investicija iz EU u našu zemlju. |
|
|
|
|
|
|
|
|
I
struktura uvoza je povoljnija u slučaju EU, jer tu preovlađuju radno
intenzivni proizvodi i usluge, dok u uvozu iz zemalja u tranziciji
dominiraju energenti. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Srbija i Crna Gora inače predstavljaju malo tržište za EU, te
je na nama da dajemo inicijative i da se trudimo da povećamo i
pojednostavimo saradnju. Mi zauzimamo 69. mesto na listi zemalja od
kojih EU uvozi, i 49. mesto na listi izvoznih destinacija EU.
Jugoslovenski izvoz čini svega 0,1 odsto uvoza EU, a naš uvoz iz EU
čini 0,3 odsto njenog ukupnog izvoza. |
| |
|
|
|
|
|
|
| Struktura i dinamika spoljne trgovine Republike
Srbije |
u milionima $ |
|
Januar - Novembar |
| |
| |
Izvoz |
Uvoz |
| |
2001 |
2002 |
Indeks |
2001 |
2002 |
indeks |
| Ukupno |
1550,2 |
1876,9 |
121,1 |
3905,7 |
4997,0 |
127,9 |
| Razvijene
zemlje |
766,6 |
871,0 |
113,6 |
1831,3 |
2555,8 |
139,6 |
| Od
čega EU |
720,0 |
819,5 |
113,8 |
1519,6 |
2123,5 |
139,7 |
| Zemlje u
razvoju |
89,4 |
87,3 |
97,7 |
234,7 |
317,5 |
135,3 |
| Zemlje u
tranziciji |
694,2 |
918,6 |
132,3 |
1839,7 |
2123,7 |
115,4 |
| |
Izvoz |
Uvoz |
| Zemlje |
2001 |
2002 |
Indeks |
2001 |
2002 |
Indeks |
| Nemačka |
215,7 |
222,1 |
103,0 |
499,7 |
668,7 |
133,8 |
| Ruska
Federacija |
72,6 |
80,7 |
111,1 |
620,2 |
689,7 |
111,2 |
| Italija |
250,8 |
275,3 |
109,8 |
372,3 |
503,4 |
135,2 |
| Bosna i
Hercegovina |
219,9 |
294,5 |
133,9 |
110,4 |
115,7 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Izvor:
Republički zavod za statistiku, saopštenje ST12, decembar
2002. | |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Veće direktne investicije se tek
očekuju |
|
|
Nakon reintegracije naše zemlje u većinu svetskih i
regionalnih organizacija i inicijativa, uspostavljanjem
povoljnijeg makroekonomskog okruženja, kao i "ponovnim"
otpočinjanjem procesa privatizacije, značajno je porasao
interes firmi i banaka iz EU da investiraju u našu zemlju.
Ovde se pre svega radi o strateškim investitorima, koji ne
žele samo da zarade na razlici između kupovne i prodajne cene,
već da u našu zemlju prenesu tehnološka i upravljačka znanja,
kako bi omogućili razvoj proizvodnje i podizanje nivoa usluga
za potrebe domaćeg, ali i šireg stranog
tržišta. |
|
|
Od do sada privatizovanih 12 preduzeća kroz tendersku
prodaju strateškom partneru, šest je prodato firmama iz EU. Na
ovaj način ostvaren je prihod od prodaje od gotovo 150 miliona
evra, sem toga, svi ovi kupci su se obavezali da će i dalje
investirati u kupljene firme. Nekoliko firmi iz Akcijskog
fonda je takođe prodato kompanijama iz EU. Pravi efekti
stranih direktnih investicija će se, međutim, osetiti tek onog
trenutka kada tzv. "investicije sa ledine" (engl. greenfield
investments) budu dominantne u strukturi ulaganja.
|
|
|
Značaj dosadašnjeg investiranja iz zemalja EU u našoj
zemlji ilustruje podatak da su ukupne strane direktne
investicije u Srboju i Crnu Goru u 2001. godini inosile oko
165 miliona evra. |
|
| Donacije i krediti |
|
|
Evropska Unija je već 3. januara ove godine uplatila
pomoć našoj zemlji u iznosu od 30 miliona evra. To je prvi deo
od ukupno 130 miliona, koliko je EU izdvojila za pomoć Srbiji
i Crnoj Gori za 2003. godinu. Od ovog iznosa 75 miliona su
nepovratne donacije, dok je 55 miliona u formi povoljnih
kredita. Ova sredstva su namenjena strukturalnom
prilagođavanju naše zemlje i u tu sumu nisu uključena sredstva
koja se plasiraju kroz zajedničke fondove i preko drugih
međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija, zatim kroz
Pakt za stabilnost i ostale inicijative i projekte.
|
|
|
Ukupan iznos pomoći EU koji se plasira kroz CARDS
budžet u 2002. godini je bio 350 miliona evra (za teritoriju
SR Jugoslavije, uključujući i Kosovo). |
|
|
Za 2003. godinu je planirano da se za našu zemlju
izdvoji 305 miliona evra (što je neznatno više od polovine
ukupno raspoloživih sredstava EU za pomoć celom regionu).
Poređenja radi, planirana pomoć za 10 zemalja kandidata za
ulazak u EU iznosi 3 milijardi evra godišnje.
| |
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Struktura
i razvoj izvoza Srbije, januar - novembar, milioni
dolara | |
|
|
|
Struktura
i razvoj izvoza Srbije, januar - novembar, milioni
dolara | |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| |
