Nezavisnost i ekonomija

Privredni rast uz rizike

Kosovska privreda nema neki veliki uticaj na kretanja u regiji, ali pogoršanje bezbednosti zbog kosovske krize moglo bi da ima značajne negativne posledice, pre svega po srpsku privredu

Piše:Prof Vladimir Gligorov

            Privreda Kosova je mala i ono što se sa njom događa ne može da ima neke značajne posledice po privredu regije. Pored toga, reč je o području koje se ne nalazi na nekom značajnom putu, pa i zbog toga ništa ili veoma malo zavisi od samog Kosova. To, naravno, ne znači da od privredne saradnje sa Kosovom nema koristi, ali ona zavisi od toga da li se kosovska privreda oporavlja ili ne, jer samo u prvom slučaju mogu se očekivati izgledni investicioni ili trgovački poslovi. Najvažniji uticaj na privredu regije ima rizik po bezbednost koji proističe iz stanja na Kosovu i njegovog odnosa sa drugim zemljama u regiji, i u tom smislu, privredne posledice sadašnje krize sa Kosovom daleko prevazilaze njegov privredni značaj.
Najnovije ocene o privrednom razvoju Kosova su pozitivnije nego što su bile u prošlosti. Smanjenje strane pomoći u nekoliko prošlih godina je dovelo od privredne stagnacija, pa i do pada privredne aktivnosti. Najnovije ocene MMF-a kao i prognoze mogu se naći u Tabeli 1. Dakle, posle više godina stagnacije, privreda Kosova je krenula putem rasta za koji se očekuje da bude održiv.

Tabela 1 Kosovo: osnovni podaci
		2004.	2005.	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
BDP milioni evra		2271	2207	2273	2378	2472	2550	2657
BDP rast		2,0	-1,0	3,1	3,5	4,4	4,2	4,8
inflacija, godina na godinu	-1,4		-1,4	1,5	2,9	-0,4	-1,1	-0,7
budžet – prihodi, odsto BDP	26,9		28,5	31,3	36,5	33,0	33,2	33,3
budžet – rashodi, odsto BDP	33,0		31,6	27,7	30,0	33,7	37,0	37,4
pomoć, milioni evra		375	386	343	352	291	228	168
doznake, milioni evra	219		273	352	398	460	521	596

       Najvažniji izvori rasta su domaća potrošnja i rastući izvoz. Po svemu sudeći, privatni sektor doživljava ekspanziju, posebno mala i srednja preduzeća. Izvoz takođe raste snažno, mada sa veoma niske osnove: deset je puta veći nego 2001. Ovo se takođe ogleda u žustrom rastu kredita, od preko 25 odsto godišnje u 2006. i 2007, što je slično razvoju koji se može zapaziti i u drugim zemljama u regiji. Rast je takođe povoljno uticao na fiskalni sektor, budući da rastu i javni prihodi.
Javna potrošnja je pod kontrolom, mada pre svega usled smanjenja javnih ulaganja. Usled toga, budžet opšte države je iskazao višak u 2006. i 2007. (Tabela 1) Srednjoročno posmatrano ne očekuju se veći fiskalni deficiti, bar ne takvi da ne bi bili karakteristični za zemlju koja ima velike potrebe za javnim ulaganjima. Ova konsolidacija fiskalnog sektora je imala povoljan uticaj na inflaciju i cene su bile stabilne ili je čak dolazilo do deflacije u poslednjih nekoliko godina. Izvesno ubrzanje inflacije je zabeleženo prošle godine, pre svega usled rasta cena hrane. Dakle, makroekonomska stabilnost je ostvarena i čini se da je održiva, bar kada je reč o cenama i o fiskalnoj ravnoteži.

Zavisnost od strane pomoći

       Postoji saglasnost među posmatračima da je privatizacija doprinela ovom pozitivnom privrednom razvoju. Efikasnost privatnih preduzeća je poboljšana, a budžetski su se troškovi smanjili usled zatvaranja neodrživih firmi. Finansijski sistem je nastavio da se oporavlja, a liberalizacija trgovine, koju je donela CEFTA, bila je od koristi izvoznoj privredi. Poboljšanje se može zapaziti i po stalnom rastu doznaka kojima se, pored potrošnje, podstiče i razvoj građevinarstva i malih i srednjih preduzeća. Doznake su bile i jesu veće od strane pomoći, bar od onog njenog dela koji se potroši u zemlji. Takođe, porastao je i priliv stranih ulaganja, a očekuje se da strani investitori nastave da pokazuju zanimanje za Kosovo. Uglavnom je rastao sektor usluga, ali zapaža se i izvestan rast industrije, a poboljšava se i poljoprivredna proizvodnja.
To ne znači, međutim, da je sadašnji privredni razvoj u potpunosti održiv, posebno ako se uzme u obzir dalje smanjenje strane potrošnje i podrške. UNMIK procenjuje da bi BDP mogao da se smanji čak za sedam odsto ukoliko bi se njihove operacije sasvim obustavile. Naravno, ukoliko bi se samo smanjivale, kao što se smanjuju već više godina, posledice bi bile umerenije. Tek, smatra se da je to glavni izazov pred kojim će se naći Kosovo posle proglašavanja nezavisnosti. Takođe, u ovim razmatranjima nisu uzete u obzir domaće i međunarodne reakcije na uspostavljanje nezavisnosti.
Uopšteno govoreći, ukupna privredna situacija mogla bi da se oceni kao teška, posebno ako se uzme u obzir visoka stopa nezaposlenosti, uprkos rastu proizvodnje, i visoki deficiti u razmeni sa inostranstvom, jer izvoz pokriva uvoz tek sa oko 10 odsto uprkos skorašnjem rastu izvoza. Ipak, neravnoteže na tržištu rada su svakako najveći privredni problem, što važi i za ostatak regiona, na primer za Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Većina izveštaja govori o stopi nezaposlenosti od oko 40 odsto (44,9 odsto po anketi radne snage iz 2006), dok je stopa zaposlenosti prilično niska, posebno kod žena i omladine. S obzirom na to da je reč o dugoročnim neravnotežama, poboljšanje društvene i političke stabilnosti sugeriše da ne bi trebalo da postoje problemi u sprečavanju destabilizacije usled postepenog smanjivanja strane podrške.        Dakle, pregled privrednog razvoja Kosova sugeriše da su glavni problemi trgovina i ulaganja, dok se čini da se fiskalna stabilnost može održati, bar na srednji rok.
Kosovska privreda u velikoj meri zavisi od doznaka iz inostranstva i od strane pomoći, kao što se vidi iz Tabele 1, ali je velika i zavisnost od spoljašnjih tržišta. U Tabeli 2 se može videti da su najznačajniji trgovački partneri Srbija i Makedonija. Štaviše, značaj regionalnih partnera raste i to kako na strani uvoza tako i na strani izvoza. Usled toga, za kosovsku je privredu veoma značajno regionalno tržište, više potencijalno nego trenutno, jer njegova dostupnost određuje mogućnost rasta izvoza.

Tabela 2

Kosovo: najvažniji trgovački partneri
odsto od ukupnog	Uvoz	Izvoz	Uvoz	Izvoz
	2005.	2005.	2006.	2006.
Evropska unija	34,1	36,7	30,0	25,8
Nemačka	10,7	10,6	9,4	3,6
Italija	4,3	10,2	4,0	11,4
Grčka	3,8	9,8	4,0	3,5
Slovenija	4,8	2,2	4,3	4,1
Srbija	13,2	14,5	14,6	18,9
Makedonija	19,0	19,2	19,7	8,8
Hrvatska	2,2	1,6	2,1	1,0
Crna Gora	0,6	1,3	1,4	2,0
Bosna i Hercegovina	1,6	6,1	1,4	4,6
Turska	7,4	1,8	7,4	1,5
Albanija	1,6	10,3	1,8	11,4
Ukupno, 000 evra	1157492	56283	1305879	110774
Izvor: zvanična statistika

Pad izvoza na Kosovo je takođe najveća potencijalna šteta eventualnih prekida privrednih odnosa. To bi najviše pogodilo Srbiju, dok bi druge zemlje od toga mogle da imaju i korist, ukoliko bi se njihov izvoz na Kosovo povećao. Gubitak Srbije bi mogao da bude oko 200 miliona evra godišnje, budući da je tek nešto veći registrovani izvoz. Moglo bi se očekivati da bi se neformalna trgovina nastavila, no njen nivo je teško oceniti.

Bezbednosni rizik i izgubljena dobit

            Daleko najveći efekat po privrede regiona imao bi eventualni povećani rizik bezbednosti. Ukoliko bi se uspostavilo neprijateljstvo između Srbije i Kosova, ulaganja i u jednu i u drugu privredu bi stradala. Već sada je vidljivo da Srbija nije među značajnijim ulagačima. Strana ulaganja u banke, telekomunikaciju i u sektor rudarstva i energije su uglavnom iz zemalja Evropske unije. Ta bi ulaganja mogla znatno da se povećaju, a srpska je privreda u povoljnijem položaju od drugih da u tome odigra značajnu ulogu.
No, iz političkih i razloga bezbednosti do toga ne samo da ne dolazi, nego rastu rizici ulaganja u samu Srbiju, s obzirom na rast političkog i regionalnog rizika. Tako bi kriza oko Kosova najveći negativan uticaj mogla da ima na srpsku privredu, preko smanjenja ulaganja u Srbiju. Budući da je njoj potrebno oko pet milijardi evra godišnje da bi finansirala deficit na tekućem računu platnog bilansa, eventualno smanjenje priliva stranih finansijskih sredstava bi moglo da dovede do privredne krize. Ona bi neminovno imala posledice i po zemlje koje su značajni trgovački partneri Srbije – Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a štete bi imali i drugi koji su uložili u srpsku privredu.

Autor je istraživač Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije

Evropski forum br. 01-02. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 895 od 28. februara 2008.

home povratak