| Hronologija evrobalkanskih integracija | |
Decembar
4. decembar – U Sarajevu su evropski komesar za proširenje Oli Ren i premijer BiH Nikola Špirić parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Bosne i Hercegovine i Evropske unije.
10. decembar – Posle četiri meseca novog ciklusa pregovora o budućem statusu Kosova, pod vođstvom “Trojke” Evropske unije, nije postignuta nikakva saglasnost Beograda i Prištine.
14. decembar – Evropski savet je zaključio da je posle neuspešnih pregovora o statusu Kosova postojeće stanje neodrživo. Šefovi država i vlada država članica dodali su da je Evropska unija spremna da igra vodeću ulogu u učvršćivanju stabilnosti u regionu i u primeni rešenja koje će definisati budući status Kosova, između ostalog i kroz slanje misije evropske bezbednosne i odbrambene politike i kroz doprinos međunarodnoj civilnoj kancelariji kao delu međunarodnog prisustva. Evropski savet je zadužio Savet evropske unije za opšte poslove i spoljne odnose (tj. šefove diplomatije) da odrede detalje misije i datum njenog slanja.
20. decembar – Osam država članica Evropske unije, primljenih 2004. godine (Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija) ušlo je u Šengensku zonu.
26. decembar – Skupština Srbije je u posebnoj Rezoluciji zaključila da bi slanje predložene misije Evropske unije na Kosovo predstavljalo “akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog identiteta i ustavnog poretka Srbije”. U istom dokumentu Skupština takođe nalaže Vladi Republike Srbije da “međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje”. Isto tako, “zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije 1999. godine bez odluke Saveta bezbednosti do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO ‘konačan organ’ vlasti u ‘nezavisnom Kosovu’, Narodna skupština Republike Srbije donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka o tom pitanju”.
Januar
1. januar – Slovenija je od Portugala preuzela predsedavanje Evropskom unijom, na period od sledećih šest meseci. Malta i Kipar su počele da koriste evro kao svoju valutu, i tako se pridružile evro zoni u kojoj je sada sa njima ukupno 15 država. Finska je postala predsedavajuća Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.
– Na snagu je stupio Sporazum o viznim olakšicama između Srbije i EU, na osnovu kojeg će građani Srbije po olakšanoj proceduri i po jeftinijoj ceni dobijati vize u ambasadama članica EU. Određene kategorije (studenti, naučnici, poslovni ljudi, umetnici...) biće oslobođene plaćanja viza.
29. januar – Evropska unija ponudila je Srbiji da 7. februara sa njom potpiše prelazni sporazum, umesto Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SPP). Holandija i Belgija su se suprotstavile potpisivanju SPP-a zbog izostanka pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, pa je kratak politički sporazum ponuđen umesto toga, kao znak dobre volje Unije da nastavi saradnju sa Srbijom.
30. januar – Potpredsednik Evropske komisije Franko Fratini, nadležan za pravosuđe, slobodu i bezbednost, započeo je u Beogradu dijalog o bezviznom režimu putovanja za građane Srbije. Fratini je kazao da je "preuzeo rizik da kaže da bi vize mogle biti ukinute 2009. godine", ali da se ne zna kada će se to dogoditi budući da postoji niz uslova koje Srbija treba da ispuni, a koji se pre svega odnose na bezbednost granica.
Februar
3. februar – U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji Boris Tadić je, zalažući se i za nastavak saradnje sa Evropskom unijom i protiv nezavisnosti Kosova, pobedio Tomislava Nikolića.
4. februar – EU je po ubrzanom postupku usvojila dokument "Zajednička akcija", o pravnoj, koncepcijskoj i finansijskoj osnovi za slanje misije na Kosovo.
7. februar – Oli Ren, komesar za proširenje EU, predložio je da Unija sa Srbijom ipak potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je ranije odbijala zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom. Prema ovom najnovijem Renovom predlogu, zamišljenom da prekine nesporazume Beograda i Brisela, kao i da omogući dalju evropsku integraciju Srbije, “haški uslov” bi Srbija morala da ispuni kasnije, tokom ratifikacije Sporazuma u državama članicama Unije. Na ovaj način bilo bi skinuto sa dnevnog reda pitanje potpisivanja političkog sporazuma o opštim načelima saradnje sa Srbijom. Ni ovaj najnoviji predlog zvanični Beograd nije mogao da prihvati, zbog nesloge u Vladi Srbije, u kojoj se tome potpuno suprotstavlja predsednik Vlade i ministri iz DSS-a i NS-a.
16. februar – Savet ministara Evropske unije doneo je odluku da se pokrene "Misija vladavine prava EU na Kosovu – EULEX Kosovo", koja će postati operativna posle prelaznog perioda od 120 dana. Misija EU na Kosovu imaće oko 2000 članova, i to 1400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja.
17. februar – Skupština Kosova proglasila nezavisnost ove bivše srpske pokrajine. To je izazvalo ogorčenje i proteste u Srbiji čija je Vlada još ranije poništila tu odluku, a Skupština je učinila isto 18. februara. U narednim danima mnoge države – između ostalih i iz Evropske unije – počele su da priznaju novu državu, a Srbija je počela da iz tih zemalja povlači svoje ambasadore na konsultacije.
18. februar – Usled nedostatka konsenzusa o priznanju Kosova unutar Evropske unije, šefovi diplomatije članica Unije zaključili su da će “države članice odlučiti o svojim odnosima sa Kosovom u skladu sa nacionalnom praksom i međunarodnim pravom”.
20. februar – Specijalni izaslanik Evropske unije za Kosovo Piter Fejt zvanično je počeo misiju na Kosovu.
21. februar - Narodna skupština Republike Srpske donela je rezoluciju kojom
ne priznaje i ne prihvata jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i ističe da ukoliko veći broj zemalja članica UN-a, pre svega EU, prizna Kosovo, onda parlament RS ima pravo da raspiše referendum o svom državno-pravnom statusu.
Evropski forum br. 01-02. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 895 od 28. februara 2008. |
|