Beograd, 21. maj 2003

SAOPŠTENJE

Evropska Komisija Zapadnom Balkanu predlaže novo Partnerstvo za Evropsku Integraciju

Evropska Komisija je danas usvojila Predlog za Savet ministara i Evropski Parlament o Zapadnom Balkanu i evropskim integracijama. Ovaj Predlog predvidja obogaćenje sadašnje politike prema regionu elementima uzetim iz procesa proširenja, jačajući krajnji cilj proširenja članstva EU zemljama Zapadnog Balkana. Sadašnji okvir odnosa sa regionom, Proces stabilizacije i pridruživanja, ostaje kamen temeljac politike prema zemljama Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Srbija i Crna Gora), ali nova dimenzija se otvara kroz dodavanje elemenata koji su se pokazali uspešnim sa zemljama kandidatima za članstvo u EU. Oni uključuju uvodjenje Partnerstva za Evropsku Integraciju, ojačano podrškom u izgradnji institucija, kroz "twinning" program i pojačanu tehničku pomoć, poboljšanu političku saradnju i mogućnost da zemlje Zapadnog Balkana učestvuju u nekim programima Zajednice. Ovaj Predlog je zamišljen kao doprinos samitu Evropska Unija – Zapadni Balkan, koji će se održati u Solunu 21. juna.

Komesar za spoljnopolitičke poslove , Kris Paten, je rekao: "Mapa Evropske Unije neće biti potpuna dok zemlje Zapadnog Balkana ne budu u nju uključene. Ostalo je još mnogo posla: reformisanje ekonomija, standardi državne uprave i i demokratija regiona ostaju glavni izazovi – uz stalnu bitku protiv korupcije i borbu protiv organizovanog kriminala. Ono što predlažemo danas pokazuje da će EU učiniti sve što može da ovim zemljama pomogne u pripremama, a naša želja da ih jednog dana vidimo kao članove je stvarna".

Evropska Komisija predlaže intenziviranje Programa za stabilizaciju i pridruživanje kroz seriju konkretnih mera:

· Uvodjenje Partnerstva za Evropsku Integraciju. Inspirisani fazom koja prethodi sadašnjem Proširenju, ova partnerstva bi identifikovala prioritete za akciju u pripremama za bližu integraciju sa EU. Partnerstva bi se oslanjala na godišnje izveštaje već pripremljene pod Programom za stabilizaciju i pridruživanje radi identifikovanja ciljeva u kratkom i srednjem roku, a ovi prioriteti bi se odrazili na finansijsku pomoć EU. Od učesnika se očekuje da izrade Akcione planove sa jasnim kriterijumima za praćenje napretka

· Pojačana podrška u izgradnji institucija. Praksa koja je pokazala svoju vrednost u pripremi sadašnjeg proširenja Unije, trebalo bi da se proširi i na Zapadni Balkan. Detaširanje državnih službenika iz zemalja članica EU u svojstvu savetnika ("twinning" programa) u institucijama zemlje domaćina već je počelo u Albaniji i Hrvatskoj i očekuje proširenje na ostale zemlje regiona. Kancelarija za razmenu informacija o tehničkoj pomoći (TAIEX) osnovana kao deo strategije pred proširenje radi obezbedjenja ciljane tehničke pomoći državama kandidatima u izjednačavanju njihovih sistema sa sistemom Zajednice, treba da počne sa radom na Zapadnom Balkanu.

· Poboljšana politička saradnja. Zemlje Zapadnog Balkana treba pozvati da se priključuju deklaracijama EU, zajedničkim stavovima i drugim odlukama u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

· Ekonomski razvoj. Većina tarifa za uvoz u EU proizvoda poreklom sa Zapadnog Balkana je ukinuta. Da bi povećala izvozne mogućnosti regiona i unapredila ekonomski rast, Evropska komisija predlaže proširenje sistema pan-evropske dijagonalne kumulacije porekla na zemlje regiona čim ispune neophodne uslove. Posvećenost zemalja Zapadnog Balkana principima Evropske Povelje o malim preduzećima poboljšaće poslovnu klimu za mala i srednja preduzeća.

· Vladavina zakona, saradnja u pravosudju i unutrašnjim poslovima. Komisija predlaže razvitak dijaloga sa zemljama regiona radi identifikovanja ciljeva na osnovu kojih bi se napredak mogao utvrditi, naročito u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

· Proširenje učešća u relevantnim programima Komisije, uključujući obrazovne programe.

· Pojačana regionalna saradnja i demokratija. Zemlje Zapadnog Balkana treba ohrabriti da preuzmu inicijativu u regionalnoj saradnji čime će biti ohrabrene da razviju konkretne oblike saradnje u oblastima kao što su parlamentarna kooperacija, povratak izbeglica, trgovina i investicije, energija, transport i infrastruktura.

Za dodatne informacije kontaktirati:

Aleksandar Djordjević, Predstavnik za odnose s javnošću, Delegacija Evropske komisije, tel: ++381 11 367 24 11.

Delegacija Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori je zvanično predstavništvo izvršnog tela Evropske unije.