Miraz
siromašnih rođaka
Nove
clanice dogodine ce povecati EU za 60 miliona žitelja,
ali ce joj smanjiti BDP za citavih 10 procenata po
glavi stanovnika.
Evropska unija, "ekskluzivni klub" nekih
od najbogatijih zemalja na svetu i najvece svetsko
tržište (vece od SAD ili Japana), sa više od 375 miliona
stanovnika, na putu je da se promeni. Naime, kad 1.
maja 2004. godine osam bivših komunistickih i dve
sredozemne ostrvske zemlje postanu punopravne clanice
Unije, ona nece samo dobiti "u miraz" novih
šezdesetak miliona žitelja. Zemlje koje postaju deo
evropske elite znatno su siromašnije od svojih zapadnih
suseda (primera radi, bruto domaci proizvod - BDP
- svih deset novih zemalja clanica manji je od BDP-
a jedne Španije) i njihovim ulaskom BDP Evropske unije
pašce za citavih 10 procenata po stanovniku! Niko
u ovom trenutku sa sigurnošcu ne može reci kakav ce
uticaj ovo istorijsko proširenje ostaviti na ekonomiju
buduce "dvadesetpetorke".
Prednosti
stupanja deset novih zemalja u Evropsku uniju su mahom
politicke, pre svega imajuci u vidu stabilnost kontinenta
u svakom pogledu, ali, kratkorocno gledano, ekonomska
strana proširenja je prilicno drugacija. Naime, samo
Kipar i Slovenija imaju BDP po stanovniku koji može
da se meri sa drugim (manje razvijenim) državama clanicama
Evropske unije. Letonija, ili, recimo, Poljska, ekonomski
su, medutim, prilicno nespremne za uclanjenje u porodicu
evropskih naroda.
Sadašnje
proširenje Evropske unije nije istorijsko samo zbog
konacnog uklanjanja politickih granica koje su se
pre svega desetak godina protezale sredinom kontinenta,
vec je i najvece koje ce se ikada dogoditi, ali i
ekonomski najteže po EU. Kada sagledamo prethodna
proširenja i uocimo promene u makroekonomskim indikatorima
svake nove, proširene evropske zajednice, vidimo da
su te promene retko bile negativne, naprotiv. Poslednje
proširenje na Austriju, Finsku i Švedsku je dobar
primer kako BDP i standard stanovništva na nivou Unije
rastu nakon proširenja. Slican je i slucaj proširenja
na Veliku Britaniju i Dansku. Širenje najprestižnije
evropske organizacije na manje razvijene zemlje do
sada se dešavalo samo sa jednom (Grcka) ili dve zemlje
(Portugalija i Španija).
Šta
ovo sve znaci za nas i za naš region ? "društvo
iz zadnje klupe", kako bi nas neki nazvali? Evropskoj
uniji ce, ocigledno, biti potreban odredeni, ne tako
kratak period da konsoliduje svoju unutrašnju ekonomiju
i tržište pre nego što se upusti u novu avanturu proširenja.
Prostim
uvidom u statistiku može se zakljuciti da smo ne samo
poslednji na spisku za proširenje, vec i ekonomski
najnerazvijeniji region starog kontinenta. Cinjenica
je da ono što Srbija i Crna Gora proizvede za celu
godinu, Nemacka napravi za svega par dana! Jasno je
da naša zemlja ne može dostici ekonomski nivo razvijenosti
sadašnje petnaestorice u dogledno vreme, ali nam ostaje
da sve svoje snage usredsredimo ka napretku i razvoju
domacih privrednih potencijala. Ukoliko to dobro uradimo,
imacemo svakako bolje šanse da se u skorije vreme
nademo unutar Evropske unije.
Autor
je koordinator projekata u BeCEI
