| Posle ulaska Srbije u Partnerstvo za mir | |
Šta dalje
Na kojim dokumentima se zasniva dalja saradnja Srbije sa NATO-om i učešće u njenim programima
Piše: potpukovnik Robert Kordik
Potpisivanjem Okvirnog dokumenta 14. decembra 2006. godine, Republika Srbija je postala članica NATO programske inicijative pod nazivom Partnerstvo za mir (PzM). Time je zemlja, sada formalno, postala deo jedne, za nas nove dimenzije bezbednosti, u svetu poznate kao “kooperativna bezbednost”. Iako se u domaćoj javnosti pristupanje PzM-u posmatra uglavnom sa političkog aspekta, za reformu sektora bezbednosti, a posebno sistema odbrane kao njegovog dela, ovo ima izuzetan značaj.
Srbija (SCG) je u periodu od 2004. do 2007. godine saradnju sa NATO-om i partnerskim zemljama ostvarivala kroz tri ciklusa takozvanog Prilagođenog programa saradnje sa NATO-om (Tailored Co-operation Programme). Od februara 2006. godine otpočela je sa radom i Grupa Srbija (SCG) – NATO za reformu odbrane (Serbia-NATO Defence Reform Group – DRG) koja je i od strane Ministarstva odbrane Republike Srbije i od strane NATO-a potvrđena kao snažan mehanizam za podršku implementaciji ciljeva reforme i dostizanju većeg stepena saradnje Srbije u evroatlantskoj bezbednosnoj zajednici.
Prezentacioni dokument
PzM se realizuje kroz programe, planove, mehanizme i praktične aktivnosti. Svaki od njih se prilagođava državi članici na osnovu ciljeva koje sama sebi postavlja. U skladu sa suverenim pravima i nacionalnim interesima Srbija određuje sadržaj partnerske saradnje u Prezentacionom dokumentu (Presentation Document). On se, načelno, sastoji od tri celine: prva je politički okvir – temelj partnerskog odnosa, drugu čine oblasti saradnje, a treću snage i resursi za Program “Partnerstvo za mir”.
Nacrt Prezentacionog dokumenta su zajednički već pripremili Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane Srbije. Dokument na kraju usvajaju najviši organi vlasti Srbije i dostavljaju NATO-u. Time praktično počinje konkretnije učešće Srbije u PzM-u.
Individualni program partnerstva
Na osnovu Prezentacionog dokumenta izrađuje se dvogodišnji Individualni program partnerstva (Individual Partnership Programme) koji se ažurira na godišnjem nivou. Program je, kako i samo ime kaže, za svaku zemlju specifičan. On precizira kako očekivanja Srbije tako i očekivanja NATO-a od zajedničkih aktivnosti u PzM-u.
Aktivnosti zajednički finansiraju zemlje NATO-a i PzM-a. Srbija bira one aktivnosti koje želi da sprovede iz oko 20 oblasti Radnog plana evroatlantskog partnerstva (Euro-Atlantic Partnership Work Plan – EAPWP). Te aktivnosti podrazumevaju zajedničku obuku, vežbe, kurseve, seminare, simpozijume... Radni plan predstavlja svojevrstan katalog aktivnosti kojih ima oko dve hiljade. Trenutno smo u procesu priprema za izradu prvog Individualnog programa partnerstva za Srbiju.
Proces planiranja i revizije
Radi izgradnje sposobnosti za učešće u zajedničkim vežbama i potencijalno u operacijama UN-a i Partnerstva za mir pod vođstvom NATO-a, ali isto tako i radi usmeravanja reforme sopstvenog sistema odbrane prema savremenim zahtevima u odgovoru na bezbednosne izazove i rizike, potrebno je da se Srbija uključi u Proces planiranja i revizije (Planning and Review Process – PARP). PARP se realizuje kroz međusobne konsultacije i pomoć NATO-a zemlji partneru u formatu 26 NATO + 1 zemlja partner.
Proces obuhvata oblasti kao što su: politika odbrane, demokratska kontrola oružanih snaga, odnos prema PzM saradnji i finansijsko i ekonomsko planiranje. PARP je jedini instrument PzM-a koji je predviđen Okvirnim dokumentom i koji obavezuje NATO da pomaže zemlji partneru u planiranju. NATO angažuje oko 40 odsto svojih kapaciteta planiranja odbrane za potrebe PARP-a. Sa simulacijom ovog procesa već se otpočelo kroz Grupu Srbija – NATO za reformu odbrane, a pristupanjem Srbije PzM-u stvorili su se i praktični uslovi za punu primenu ovog izuzetno važnog mehanizma PzM-a. Dovoljno značajno, za partnere koji razvijaju svoj Strategijski pregled odbrane, korišćenje PARP-a direktno podupire njihove napore u sprovođenju ovakvog zahtevnog procesa u sopstvenoj reformi sistema odbrane.
Modernizacija i interoperabilnost
Na samitu NATO-a u Pragu 2002. godine pokrenut je Individualni akcioni plan partnerstva (Individual Partnership Action Plan – IPAP) u nameri da se pomogne zainteresovanim partnerima u reformi i modernizaciji struktura bezbednosti i odbrane intenzivnijim oblikom saradnje. IPAP omogućava partnerima da, zajedno sa NATO-om, uspostave opseg ciljeva reforme prema kojima će NATO obezbediti savet i pomoć. Na ovaj način, IPAP ide dalje od IPP-a, omogućavajući više fokusirane aktivne konsultacije, namenjene zemljama koje imaju političku volju i sposobnost da prodube svoj odnos sa NATO-om.
Za razliku od većine drugih mehanizama, IPAP je fleksibilan i usmeren na konkretne probleme koji mogu biti predočeni jednako od strane partnera ili NATO-a. Ovaj mehanizam PzM-a nastao je na bazi iskustava iz Akcionog plana za članstvo (Membership Action Plan – MAP) i posebnog programa saradnje između NATO-a i Ukrajine, a načelno je namenjen partnerima regiona južnog Kavkaza i centralne Azije. Poglavlje IPAP-a o pitanjima odbrane i bezbednosti se, skoro u potpunosti, primenjuje kroz PARP. Srbija može koristiti ovaj plan – koji se sprovodi kroz 18-omesečne cikluse i predstavlja narednu fazu u unapređenju odnosa sa NATO-om – u postizanju ciljeva reforme odbrane.
Učešće u navedenim mehanizmima omogućiće Vojsci Srbije da obezbedi željeni nivo interoperabilnosti, tj. nivo sposobnosti da zajedno sa NATO-om realizuje obuku, vežbe i druge poverene misije i zadatke.
Sporazumi sa NATO
Jedan od osnovnih sporazuma koji Srbija treba da zaključi po ulasku u PzM jeste Bezbednosni sporazum sa NATO-om, koji je neophodan kako bi naša zemlja mogla da ostvari pristup poverljivim podacima u NATO-u, imajući u vidu da nam je veliki deo potrebnih informacija i podataka nedostupan zbog svoje bezbednosne klasifikacije u NATO-u. Značaj zaključenja Bezbednosnog sporazuma između Srbije i NATO-a je višestruk i predstavlja standardan korak u PzM-u. Time se stvaraju uslovi za unapređenje konkretne saradnje u oblasti bezbednosti između Srbije i NATO-a, kao što su: otvaranje Misije Republike Srbije u Sedištu NATO-a, školovanje pripadnika VS-a, pripadnika snaga bezbednosti i administracije u NATO ustanovama, vojnotehnička saradnja, zajedničke vojne i policijske vežbe, itd.
Vrsta i kvalitet informacija koje bi u ovakvim uslovima bile dostupne predstavnicima Srbije predstavljale bi značajnu osnovu za unapređenje procesa reforme sistema odbrane i bezbednosti Srbije uopšte. Kako je Ministarstvo odbrane (MO) nosilac ove aktivnosti, nakon izražene obostrane inicijative za zaključenje ovakvog sporazuma, na sastancima Radnog tima MO-a identifikovani su osnovni problemi u primeni Sporazuma. Neophodnim usklađivanjem domaćih zakona, zajedno sa administrativnim aneksima Sporazuma, definisali bi se dodatni aranžmani i formirala infrastruktura za tehničku realizaciju i primenu Bezbednosnog sporazuma.
Važnost usaglašavanja Zakona o tajnim podacima na državnom nivou (donošenje neophodno pre potpisivanja Sporazuma), kao i formiranje Zajedničkog radnog tela Republike Srbije, koje će raditi na zaključenju i primeni Bezbednosnog sporazuma sa NATO-om, opredelila je Grupu Srbija – NATO za reformu odbrane da tu problematiku uvrsti u svoj rad kroz jedan od svojih radnih stolova. Intenziviranje aktivnosti za formiranje Zajedničkog radnog tela Republike Srbije je u toku, nakon čega bi trebalo da uslede i prvi rezultati u saradnji sa NATO-om po ovom pitanju.
Drugi važan sporazum koji Srbija treba da zaključi jeste Sporazum o statusu snaga NATO/PzM (poznat pod nazivom SOFA – Agreement among the States parties to the North Atlantic Treaty and the other States participating in the Partnership for Peace regarding the status of their forces). SOFA sporazum je jedan od praktičnih uslova za aktivno učešće u PzM-u, ali njime se pored tranzita NATO/PzM trupa reguliše i status privremeno stacioniranih NATO/PzM snaga za potrebe sprovođenja zajedničkih vojnih vežbi. Takođe, na ovaj način se regulišu privilegije i imuniteti naših snaga i njihovo učešće na vojnim vežbama ili boravak na teritoriji članica NATO/PzM. Usaglašavanje i potpisivanje svih dokumenata koji regulišu status pripadnika oružanih snaga pri učešću na zajedničkim vojnim vežbama kod nas i na teritoriji država članica NATO/PzM biće regulisano potpisivanjem ovog sporazuma. Sporazum još nije u zvaničnoj proceduri, ali se po formiranju Vlade Republike Srbije planira sa aktivnostima na njegovom zaključenju.
Misija Republike Srbije pri NATO
Osnovni cilj Misije Srbije pri NATO-u jeste da predstavlja Srbiju u ovoj organizaciji i njenom Programu “Partnerstvo za mir”, da održava i proširuje saradnju između Srbije sa NATO zemljama, zemljama PzM-a, NATO službama i NATO strategijskim komandama i školama. Zadaci koji se ostvaruju u postizanju cilja Misije su sledeći:
– priprema i organizacija dijaloga između Srbije i NATO-a po principu 26 NATO zemalja + 1 (Srbija);
– konsultacija sa NATO i PzM zemljama i NATO strukturama u oblasti reformi odbrane Srbije;
– predstavljanje Srbije i učešće u radu radnih tela PzM-a, kao što su Savet za evroatlantsko partnerstvo, Vojni odbor evroatlantskog partnerstva i brojni drugi;
– koordinacija aktivnosti Srbije u PzM-u, itd.
Misiju načelno čine politički deo (Ministarstvo spoljnih poslova), odbrambeni deo (Ministarstvo odbrane) i vojni deo (Generalštab). Pored toga, po izboru mogu biti upućeni i oficiri i podoficiri Vojske Srbije u Štabne elemente partnerstva komandne strukture NATO-a, da rade zajedno sa svojim kolegama iz NATO i PzM zemalja. Predstavnici Ministarstva odbrane i Generalštaba VS-a već su u ovom kratkom periodu od pristupanja Srbije PzM-u aktivno učestvovali na pojedinim sastancima odbora, pododbora i radnih grupa PzM-a u Sedištu NATO-a u Briselu, a u toku je i izrada budućeg izgleda Misije koja će biti upućena Vladi Republike Srbije po njenom formiranju.
Ciljevi i priotiteti
Ovde nisu navedeni svi mehanizmi i sporazumi PzM-a već samo deo onih prioritetnih koje će najverovatnije Srbija da primenjuje u narednom periodu (1-2 godine). Primena navedenih mehanizama PzM-a u praksi pokazala je da je interoperabilnost snaga prvi među jednakim ciljevima PzM-a. Najveći oslonac ovakvom procesu predstavlja Proces planiranja i revizije(PARP), kao potvrđena najjača funkcionalna alatka PzM-a, koji obuhvata pored razvoja interoperabilnosti i razvoj snaga partnera za sopstvene bezbednosne potrebe.
Karakter savremenih međunarodnih odnosa je takav da saradnja i uzajamnost delovanja kroz kooperativnu bezbednost postaju sve potrebnije u oblikovanju međunarodne, ali i nacionalne bezbednosti. Program “Partnerstvo za mir” i ostali procesi integracija u evroatlantskoj regiji i šire bez sumnje tome znatno doprinose.
Autor je zastupnik načelnika
Odeljenja za saradnju sa NATO
u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju
Sektora za politiku odbrane Ministarstva odbrane Srbije
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|