| Reč po reč
|
|
Dolazi li “kosovska Oluja”
“Suština Ahtisarijevog plana je nesumnjiva. To je u osnovi plan koji otvara put nezavisnosti Kosova, čime se krše suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, koje Ahtisari uopšte ne pominje.” (Boris Tadić, predsednik Srbije, “Politika”, 15. 2. 2007)
“Srbija je uverena da raspolažemo najjačim mogućim oružjem za sve dalje razgovore koji će se odvijati u Beču. To nepobedivo oružje čine pravo i pravda. Zato su zaludni svi pritisci i besmislene su sve ponude i sve ono što neki nazivaju ‘šargarepama’ kako bi Srbija odustala od ovih principa. Jednostavna istina glasi: za Kosovo ne postoji nadoknada. Ići ćemo u Beč da objasnimo da je Srbija spremna na svaki razuman kompromis i dogovor sa svakim ko poštuje načela na kojima je ustrojen međunarodni poredak.” (Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije, “Politika”, 15. 2. 2007)
“Ukoliko Kosmet dobije nezavisnost, kosovski Srbi će na to reagovati proglašenjem nezavisnosti na severu pokrajine i niko to neće moći da spreči. Naša pozicija je uvek bila da nema promene granica i podele, ali teško da će iko u Srbiji moći da se suprotstavi odluci severnih opština. To će biti velika opasnost za srpsko stanovništvo južno od Ibra, ali ako albanskoj strani bude dopuštena nezavisnost, Srbi koji na severu pokrajine čine većinu, svejedno će odmah reagovati, i proglasiće samostalnost. Ovo bi bilo izuzetno loše rešenje. Albanci bi mogli dobiti zeleno svetlo za nasilan prodor, sličan onom u Hrvatskoj 1995. prilikom vojnih akcija Oluja i Bljesak, pa bi posledica bila masovni egzodus Srba južno od reke Ibar.” (Oliver Ivanović, srpski političar sa Kosova, “Glas javnosti”, 1. 2. 2007)
Zatvaranje “crne rupe” na Balkanu
“Treba biti umereni optimista kada je reč o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Nakon Solunskog samita Evropska unija ispoljava jasan stav da treba zatvoriti ‘crnu rupu’ na Balkanu, kao što je ovih dana učinio NATO, otvaranjem vrata Srbiji za uključivanje u Partnerstvo za mir. Pretpostavljam da će EU i dalje posmatrati događanja na Balkanu, ali to ne znači da za nas postoji neki kraći put. Moramo da naučimo da ‘prečice’ ne postoje, mada je presedan učinjen u slučaju Grčke, koju je svojevremeno Žiskar d’Esten na brzinu uveo u EU. Za ostale potencijalne članice postoji brzo ili sporo ispunjavanje uslova i Srbija je u tom pogledu hendikepirana. Ali u takvoj poziciji su i ostale države Balkana (BiH, Albanija, Makedonija). Reč je o nerazvijenim državama koje će morati da ulože veći trud da bi uverile EU da više nisu slabe, da imaju unutrašnje kapacitete i sposobnost za sprovođenje reformi i približavanje evropskim standardima.” (Dr Mihailo Crnobrnja, saradnik Ekonomskog instituta, “Danas”, 4. 12. 2006)
“Srbija ima ogroman politički, ekonomski i intelektualni potencijal i uveren sam da će vaša zemlja, jednom kada ispuni uslove, nastaviti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i, zahvaljujući svom institucionalnom kapacitetu, nadoknaditi izgubljeno vreme i nastaviti napredak ka EU.” (Oli Ren, komesar za proširenje Evropske unije, “Blic”, 31. 12. 2006 – 2. 1. 2007)
Švedski sto
“Da smo pre tri ili pet godina ušli u ovaj program, sada bismo bili članovi NATO-a. A u NATO-u se o svemu odlučuje konsenzusom. To bi značilo da bismo ravnopravno diskutovali o Kosovu i na našu stranu bi sigurno stale zemlje poput Španije. S obzirom na to da su pregovori o statusu Kosmeta pri kraju, samo će nam ispostaviti račun koji sigurno neće biti totalno nepovoljan po nas, ali da smo članica NATO-a, mogli bismo da dobijemo daleko više nego što ćemo sada dobiti.” (Vladan Živulović, predsednik Atlantskog saveta u Srbiji, “Blic”, 30. 11. 2006)
“Za razliku od članstva u NATO-u, Partnerstvo za mir je kao švedski sto, po sistemu – uzimajte samo ono što vam se dopada. Za vojsku to znači učešće u regionalnim i svetskim paketima, ali generalno, to je potvrda da je naš vojni sistem usklađen sa svetskim standardima.” (Bojan Dimitrijević, savetnik predsednika Srbije, “Blic”, 30. 11. 2006)
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|