| Vojska Srbije na putu u NATO | |
Prilagođavanje već počelo
Vojska Srbije (VS) već se nalazi u procesu prilagođavanja NATO-u. Od leta 2006. godine sprovodi se reorganizacija na svim nivoima po uzoru na rešenja iz NATO-a, a slede promene u sistemu obuke i školovanja, procedurama u rukovođenju i komandovanju, nabavke novih tehničkih sredstava itd. To se doduše čini bez oslonca na jasan i jedinstven stav državnog vođstva o mogućnosti da Srbija zatraži prijem u članstvo NATO-a
Piše: Aleksandar Radić
Vojska Srbije se od leta 2006. godine kreće u pravcu NATO-a uglavnom kroz promene odobrene u Ministarstvu odbrane (MO) i Generalštabu (GŠ). Posle osamostaljenja Crne Gore i poslednje sednice zajedničkog Vrhovnog saveta odbrane održane 2. juna 2006. godine, iz MO-a su obavestili javnost da su završili Nacrt strateškog pregleda odbrane – dokument kojim su definisane ambicije u razvoju i reformi oružanih snaga do 2010. godine, sa vizijom za period do 2015. Na listi strateških ciljeva bliske veze sa NATO-om navedene su kao proritetne, ali bez decidiranog navođenja namere da se zatraži ulazak u integraciju.
Tokom leta predstavnici MO-a i GŠ-a predstavili su nacrt predsedniku države, delu Vlade, parlamentarcima i stručnoj javnosti. Već na početnom koraku u reformi važan strateški dokument našao se pred formalnim zidom, jer su parlamentarna procedura usvajanja i rad na nizu drugih vitalnih dokumenata odloženi za vreme nakon izbora.
Vlada Srbije pokazala se uglavnom kao nezainteresovana za probleme VS-a, i čak zbog političkih blokada MO nije postao deo vlade. U neugodnom formalnom vakuumu, pod pritiskom nužnosti promena, MO i GŠ preuzeli su na sebe odgovornost preduzimanja reformskih poteza sa kursom ka NATO-u. Sada su u toku promene u organizaciji usklađene sa rešenjima primenjenim u većini članica NATO-a. Slediće reforma vojnog školskog sistema i obuke što će pratiti nov model profesionalne popune svim kategorijama profesionalnog osoblja.
REORGANIZACIJA: VS se odlučio na radikalan odmak od stare organizacije nasleđene iz hladnoratovskog vremena sa velikim brojem taktičkih jedinica i znatnim udelom pasivne rezerve. VS se prošle godine sastojao od preko 300 taktičkih jedinica ranga brigade i bataljona. Prema dvovidovskom modelu VS-a, u nizu promena pokrenutih 1. jula 2006. godine, do kraja juna 2007. godine u sastavu vida Kopnene vojske (KoV) ostaće šest brigada, a u sastavu Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (ViPVO) četiri jedinice ranga brigade.
Do kraja 2006. godine reorganizovane su jedinice pod direktnom kontrolom GŠVS-a: Garda, Brigada veze, 224. centar za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva i Centralna logistička baza.
Komanda KoV-a sredinom 2007. godine imaće četiri vidovske brigade (1. brigadu sa komandom u Novom Sadu, 2. brigadu u Kraljevu, 3. brigadu u Nišu i 4. brigadu u Vranju), elitnu svrstanu u Specijalnu brigadu sa komandom u Pančevu, Mešovitu artiljerijsku brigadu u Aleksincu, rečnu flotilu u Novom Sadu i četiri samostalna bataljona direktno podređena vidovskoj komandi (bataljon veze, bataljon ABHO i dva bataljona vojne policije). Po mobilizaciji u sastavu KoV-a razvijaće se osam teritorijalnih brigada pasivne rezerve. Obuka svih specijalnosti KoV-a sprovodiće se u Centru za obuku sa sedištem u Požarevcu i sedam regionalnih centara za obuku.
U ViPVO-u sredinom 2006. godine nalazilo se 11 jedinica ranga brigade i puka i 5 samostalnih eskadrila i bataljona. Reorganizacija je počela 15. novembra 2006. godine formiranjem 204. avijacijske baze (u Batajnici) u kojoj su integrisane letačke i logističke jedinice. Takav model koriste članice NATO-a i već su ga prihvatile sve susedne države. Integracijom i smanjenjem snaga rasformirane su dve komande ranga brigada-puk i tri eskadrile. Ove godine u ViPVO-u biće formirane 98. avijacijska baza sa komandom na aeodromu Lađevci, 250. raketna brigada PVO-a i centar Vazdušnog osmatranja javljanja i navođenja u Beogradu.
Komande svih nivoa od proleća 2005. godine organizovane su u skladu sa modelom NATO-a sa funkcionalno organizovanom administrativnom linijom označenom brojevima po jedinstvenom standardu. U novoj seriji promena, od početka ove godine, skraćenice koje definišu rang organa izvedene su iz engleskih termina. Tako je na primer u GŠ-u umesto oznake G sada usvojeno J od Joint – zajednički, u KoV-u su odeljenja označena sa L – Land forces – KoV, u ViPVO-u su oznake sa A od air force – vazd. snage. Reorganizovani GŠ ima deset uprava – J-1 za ljudske resurse, J-2 za obaveštajne i izviđačke poslove, J-3 za operativne poslove, J-4 za logistiku, J-5 za razvoj, J-6 za telekomunikacije i informatiku, J-7 za doktrinu i obuku, J-8 za finansije i J-9 za civilno-vojnu saradnju. Posebna Uprava za vojno-policijske poslove nema standardnu slovno-brojčanu oznaku. Tih deset segmenata sadržano je i u dve vidovske komande, ali na nižem rangu odeljenja.
Paralelno sa reorganizacijom smanjuje se brojno stanje VS-a koje će sa 62.000 formacijskih mesta u 2006. godini do kraja ove godine biti smanjeno za 55 odsto tj. na 27.000, i do 2010. godine na ciljnih 21.000 ljudi u oružanim snagama. Smanjenje ljudstva treba da prema planovima MO-a i GŠ-a poboljša kvalitet obuke i rast standarda osoblja. Struktura troškova sada se smatra vrlo lošom jer se čak 75 odsto budžeta troši za plate, 20 odsto za operativne namene i samo pet odsto za investicije. VS namerava da promeni te odnose na razmeru 50:30:20. Tek tada otvoriće se prilika za poboljšanje obuke i modernizaciju.
STANJE TEHNIKE: Borbeni sistemi VS-a gotovo su u potpunosti nasleđeni od bivše Jugoslovenske narodne armije i u međuvremenu su modernizovani samo u retkim izuzecima. U proteklih desetak godina uglavnom su nabavljana sredstva iz programa modernizacije pešadije. Jedinice su donedavno koristile za obuku ili čuvale u konzerviranom stanju ogromne količine tehnike u odnosu na moderne standarde. Deo sredstava proizveden je još u vreme Drugog svetskog rata.
U naoružanju KoV-a od sredine 2007. godine ostaće samo borbeni sistemi procenjeni kao perspektivni tj. relativno savremeni u odnosu na inventar oružanih snaga u regionu. Od 676 tenkova na teritoriji Srbije, koliko se navodi u prijavi OEBS-u za 2006. godinu, prema Bečkom dokumentu ‘99 u naoružanju je ostalo 212 M-84 i podeljeni su između četiri bataljona. Drastično su redukovani potencijali artiljerije, u kojoj su od 509 oruđa na teritoriji Srbije (ne računajući 252 minobacača 120 mm) u listu perspektivnih ušla 173 oruđa. U VS-u će ostati samo četiri diviziona samohodne haubice 122 mm 2S1 Gvozdik, četiri diviziona višecevnih lansera raketa 128 mm M-77 Oganj, tri diviziona haubica 152 mm M-84 Nora i kao oruđa najvećeg dometa tri višecevna lansera 262 mm M-87 Orkan dometa do 50 kilometara. Viškovi tehnike ponuđeni su na prodaju ili uvršteni u strateške rezerve.
ViPVO ima ozbiljne probleme sa tehnikom jer su poslednje nove letelice predate jedinicama pre 15 godina. Parada lovaca dežurnih u sistemu PVO održava se na aerodromu Batajnica sa zastarelim lovcima MiG-21bis. Na papiru ViPVO ima 31 MiG-21, ali stvarno stanje iznosi manje od deset aviona. Samo pet aviona MiG-29 mogu se smatrati relativno modernim, ali nijedan od njih nije poleteo od proleća 2004. godine. Jurišna avijacija ima 23 Orla i 25 Galebova G-4, ali većina ne leti i čeka na remont. Izviđači dele probleme kolega iz drugih vrsta avijacije i mogu da lete na samo nekoliko od 10 Orlova i 3 MiG-21. Slaba tačka su mogućnosti prevoza vazdušnim prostorom, jer su sada svedene na jedan avion An-26 i par helikoptera Mi-8.
Prvi pokušaj Vlade Srbije da direktno pomogne poboljšanje stanja u VS-u odnosi se na vanbudžetsko finansiranje sa 35 miliona evra hitnih potreba remonta u ViPVO. Sa ruskom firmom RSK MiG 23. decembra 2006. godine ugovoren je remont četiri aviona MiG-29. Oni će dobiti nove navigacijske uređaje potrebne prema standardima međunarodne avijacijske organizacije ICAO. Iako je reč o avionima izrađenim u Rusiji, oni se mogu koristiti čak unutar sistema PVO NATO-a pod uslovom da se ViPVO naknadno odluči za ugradnju uređaja za identifikaciju svoj-tuđ u standardu NATO-a. Poljaci su avione MiG-29 osim za odbranu svog vazdušnog prostora koristili i u namenskoj misiji NATO-a za patroliranje u vazdušnom prostoru pribaltičkih država.
Problem remonta helikoptera Mi-8 predstavlja simbol potrebe da VS podmiri različite zadatke – namena tih letelica daleko je šira od vojnih potreba jer se one mogu koristiti za službu traganja i spasavanja (STS), pružanje pomoći u slučaju elementarnih katastrofa, većih nesreća, kao pomoć privredi države. VS-u su potrebne za obezbeđenje vertikalnog manevra, naročito u slučaju stvarne potrebe za angažovanjem gotovih snaga i za sanitetsku evakuaciju. U programu Partnerstvo za mir transportni helikopteri su nezaobilazni deo vežbi. U međunarodnim misijama oni su vitalan deo podrške snaga na stranom terenu. Pride, iako ruska letelica, Mi-8 predstavlja važan deo borbenih potencijala u Avganistanu i Iraku za NATO i čak za američke snage. Dakle, višestruki razlozi i interoperabilnost sa NATO-om idu u korist Mi-8. Vlada namerava da finansira remont pet primeraka, a MO želi da nabavi opremu za STS i letenje u složenim meteorološkim uslovima i noću.
Sličan višefunkcionalan model može da se primeni u većini drugih ambicioznih poduhvata u tehničkoj modernizaciji VS-a. Jedan od ozbiljnih problema su zastarela sredstva veze od najniže taktičke jedinice do strateškog nivoa. Svaki novi uređaj može da se kao i MI-8 koristi za VS, šire nacionalne potrebe, učešće u Partnerstvu za mir i međunarodnim misijama i u NATO-u.
MEĐUNARODNE MISIJE: Uloga VS-a u međunarodnoj podeli poslova sada predstavlja nedorečenu oblast – u odbrambenim strukturama težište se stavlja na političke dobitke koji će se potencijalno ostvariti slanjem ljudi u inostranstvo, ali u Vladi premijera Vojislava Koštunice dominirale su političke partije usmerene na lokalne potrebe. U javnom životu Srbije vrlo su prisutne pristalice ideje da pripadnici VS-a ne treba da se uključuju u tuđe ratove i krize dok se strane snage nalaze na Kosovu. Prema novom Ustavu Srbije, slanje profesionalaca VS-a u inostranstvo mora da odobri zakonodavna vlast. Na osnovu odobrenja iz vremena državne zajednice, VS u misijama Ujedinjenih nacija ima posmatrače i medicinski tim. U organizaciji centra za mirovne misije VS-a, u inostranstvu i na domaćem terenu održani su kursevi za mirovne misije i obučene su prve ad-hoc formirane jedinice. Procena mogućnosti VS-a u ljudskim i materijalnim resursima i finansijske podrške države ograničava potencijalno učešće u međunarodnim misijama na sastav ranga čete.
Pokazalo se da je ljudstvo VS-a zainteresovano za zagranične misije, i bez prikrivanja najčešće to obrazlažu većim platama. Trenutno, osim nedostatka političke podrške za odlazak na put, jedinici VS-a potrebna su moderna sredstva veze i motorna vozila.
Učešće u Partnerstvu za mir podrazumeva izbor niša tj. užih oblasti u kojima VS ima poseban interes da razvija svoje mogućnosti. Načelno to su sanitetska služba, ABHO, inžinjerija, vojna policija i specijalne snage. Svojim programima će MO i VS definisati ambicije uglavnom prema finansijskim resursima. Na putu ka NATO-u troškovi potreba za dostizanje određenog nivoa kvaliteta obuke postaće uslovljeni procenom uloge Srbije u združenim odbrambenim potrebama.
PERSPEKTIVE: MO i VS samostalno, bez većeg mešanja Vlade Srbije, sprovode promene koje barem u pogledu organizacije predstavljaju pripremu za učešće u aktivnostima programa Partnerstvo za mir i dugoročno preuzimanje obaveza u NATO-u. Reorganizaciju prati smanjenje brojnog stanja. Nedostatak novca i čvrstih strateških planova ograničava dubinu reformi posebno u domenu tehničke modernizacije jer budžet ne može da podmiri jednovremenu zamenu velike količine zastarelih sredstava ratne tehnike uz povećanje standarda profesionalnog osoblja.
Međunarodna saradnja na sadašnjem nivou razvoja odnosa VS-a sa NATO-om ne determinira povećanje troškova, jer se program Partnerstvo za mir zasniva na dobrovoljnosti učešća, ali približavanje NATO-u predstavljaće obavezu da se poveća ulaganje u delove VS-a izabrane za nišu Srbije u integraciji.
Autor je vojni analitičar
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|