| Šta o PzM i NATO kažu naši strateškI papiri | |
Puno članstvo u NATO dugoročni cilj
“Srbija i Crna Gora opredeljena je za članstvo u međunarodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno za priključenje Programu ‘Partnerstvo za mir’ i NATO-u, shodno demokratski izraženoj volji građana, kao i drugim evropskim i evroatlantskim integracijama...
Srbija i Crna Gora je zainteresovana za uspostavljanje potpune institucionalne saradnje sa NATO-om, pre svega za priključenje Programu “Partnerstvo za mir”, što je jedan od prioriteta njene spoljne politike. Ostvarenju tog prioriteta podređene su težišne aktivnosti na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu. Priključenjem tom programu, Srbija i Crna Gora želi da, kao aktivan partner, učestvuje u kreiranju savremene bezbednosne politike evroatlantskog prostora i da doprinese jačanju regionalne i međunarodne bezbednosti. Očekuje se da se aktivnim učešćem Srbije i Crne Gore u Programu “Partnerstvo za mir” umanje opasnosti od spoljnog ugrožavanja bezbednosti; ojača sposobnost za efikasne odgovore na savremene izazove, rizike i pretnje bezbednosti; ubrza započeti procesi integrisanja u evroatlantske strukture; unapredi transparentnost u planiranju odbrane; ostvari demokratska i civilna kontrola vojske, i razviju kapaciteti za zajedničko delovanje u sistemu kolektivne bezbednosti. Priključenje tom programu omogućilo bi paralelan razvoj interoperabilnosti i primenu standarda NATO-a kao sastavnog dela reforme sistema odbrane.”
Bela knjiga odbrane državne zajednice SCG, april 2005.
“Priključenje Partnerstvu za mir omogućiće Republici Srbiji značajne prednosti na političkom, ekonomskom, bezbednosnom i vojnom planu, i obezbediće miran i stabilan razvoj društva u celini, a Vojsci će pružiti priliku za dalje profesionalno usavršavanje, međunarodnu promociju i spoljnopolitički doprinos interesima države. Uspostavljanje čvršćih institucionalnih veza sa NATO-om predstavlja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta zemlje, a punopravno članstvo dugoročni cilj...
Ključni momenat unapređenja stanja bezbednosti predstavljaće uključivanje Republike Srbije u NATO, PzM, i uspostavljanje drugih oblika saradnje sa NATO-om. To će omogućiti unapređenje ukupne stabilnosti Republike Srbije.”
Strateški pregled odbrane (nacrt), jul 2006.
Tranzit NATO trupa
Sporazum o tranzitu trupa NATO-a preko teritorije tadašnje Srbije i Crne Gore radi sprovođenja mirovnih operacija u regionu potpisali su ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer 18. jula 2005. godine, a ratifikovala Skupština SCG 4. novembra iste godine. Ovakve ili vrlo slične sporazume NATO je sklopio sa svim ostalim članicama Partnerstva za mir preko čije teritorije su prebacivane njegove trupe, i oni regulišu tehničke aspekte tranzita kao što su rute koje će biti korišćene ili procedure najave tranzita.
Osnovni razlog za sklapanje sporazuma sa SCG bila je potreba da se olakšaju uslovi za nesmetano delovanje KFOR-a, posebno u slučajevima kad je potrebno njegovo jačanje, kako bi odgovorio na nasilje poput onog iz marta 2004. godine. Tranzitni sporazum predviđa da se svi detalji implementacije preciziraju tzv. tehničkim aneksima čija je izrada u završnoj fazi.
Radi primene ovog Sporazuma, u Beogradu je 18. decembra 2006. godine ustanovljena Vojna kancelarija NATO-a koja će, u saradnji sa našim vlastima, a pre svega sa Ministarstvom odbrane, regulisati sva praktična pitanja tranzita. Ova kancelarija će, takođe, pružati pomoć radu Grupe za reformu sistema odbrane Srbija–NATO.
EF
Kako postati član NATO
“Studija o proširenju NATO-a” (iz 1995) od novih članova zahteva pre svega poštovanje Vašingtonskog ugovora (kojim je NATO osnovan 1949. godine), da bi oni:
– svoje napore ujedinili zbog kolektivne odbrane i očuvanja mira i bezbednosti; sve međunarodne sporove rešavali mirnim sredstvima; uzdržavali se od pretnje silom ili upotrebe silom na način suprotan ciljevima Ujedinjenih nacija;
– doprineli razvoju mirnih i prijateljskih odnosa, jačajući svoje slobodne institucije;
– održali efikasnost Saveza tako što će deliti uloge, rizik, odgovornost i dobrobiti koji proizlaze iz zajedničkih bezbednosnih ciljeva.
Politički uslovi
Svaka država-pretendent na NATO članstvo mora da ispuni dve grupe političkih uslova. U prvu spadaju:
– demokratski poredak, lične slobode, vladavina prava;
– pokazana privrženost i poštovanje normi i načela OEBS-a, uključujući rešavanje etničkih sukoba, spoljnih teritorijalnih i drugih sporova mirnim sredstvima;
– opredeljenje da se stabilnost i dobrobit postižu kroz ekonomske slobode, socijalnu pravdu i odgovornost za okolinu;
– uspostavljena odgovarajuća demokratska i civilna kontrola odbrambenih snaga.
U drugu grupu političkih uslova spadaju:
– prihvatanje NATO-a kao zajednice sličnih nacija, udruženih zbog kolektivne odbrane i očuvanja mira i bezbednosti, tako da svaka nacija doprinosi bezbednosti i odbrani, na dobrobit svih nacija;
– privrženost načelima, ciljevima i aktivnostima Okvirnog dokumenta programa Partnerstvo za mir, kao i drugih ključnih dokumenata NATO-a;
– privrženost načelu konsenzusa kao osnove jedinstva i donošenja odluka u Savezu;
– puno učešće u konsultacijama i odlučivanju Saveza o političkim i bezbednosnim pitanjima;
– učešće u radu organa Saveza, plaćanje obaveza…
Vojni uslovi
Vojni uslovi za prijem novih članova su sledeći:
– sposobnost da se vojno doprinese “kolektivnoj odbrani i novim misijama Saveza”;
– prilagođavanje standardizaciji, pre svega u oblasti operacija, administracije i materijala;
– postupanje u skladu sa više od 1200 ugovora i dokumenata.
EF
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|