| Srbija i NATO
|
|
Prvi koraci
Protivno rasprostranjenom uverenju, Alijansa se ne bavi isključivo vojnim pitanjima. NATO je nastao kao vojni savez, ali vremenom dobija sve više elemenata međunarodne političke organizacije za konsultacije o bezbednosnim pitanjima. Srbiji mogu biti posebno zanimljive teme vezane za razvoj vojne industrije, istraživanja i tehnologiju, standardizaciju, skladištenje oružja, upravljanje vazdušnim prostorom...
Piše: dr Branislav Milinković
Od trenutka kada je predsednik Boris Tadić, 14. decembra prošle godine, potpisao Okvirni dokument Partnerstva za mir (PzM), Srbija je svoje odnose sa NATO-om podigla na viši institucionalni nivo, što se vrlo brzo osetilo u sedištu organizacije u Briselu. Počeli smo da dobijamo mnoštvo dokumenata i informacija vezanih za aktivnosti Alijanse i stekli pravo da učestvujemo u komitetima NATO-a onda kada se sastaju u formatu Saveta za evroatlantsko partnerstvo (EAPC). Tako smo, ubrzo posle faze intenzivnog lobiranja za ulazak u PzM, koja je trajala do Samita NATO-a u Rigi (novembar 2006), ušli u fazu detaljnijeg upoznavanja sa konkretnim mogućnostima koje su nam se otvorile.
Savet za evroatlantsko partnerstvo je osnovni forum Partnerstva za mir, koji za jednim stolom okuplja 26 zemalja članica NATO-a i 23 zemlje članice PzM-a. Radi se, dakle, o ukupnom broju od 49 zemalja – manje od UN-a, više od EU-a, uporedivo sa članstvom u OEBS-u ili Savetu Evrope. Sastanci EAPC-a organizuju se na različitim nivoima, pri čemu se bar jednom godišnje okupljaju ministri spoljnih poslova, ministri odbrane i načelnici generalštabova. Sastanci ambasadora se održavaju svakog meseca. Na prvom ovogodišnjem ambasadorskom sastanku održanom 10. januara srdačno je pozdravljen prijem Srbije, BiH i Crne Gore u PzM, dok je drugi ovogodišnji sastanak, održan 14. februara, bio posvećen unapređivanju političkih konsultacija između članica i partnera.
Političke konsultacije
Na mogućnost da učestvuje u PzM-u i EAPC-u Srbija je zaista čekala veoma dugo, ali je, izgleda, do toga došlo u izuzetno zanimljivom trenutku razvoja unutar NATO-a. Naime, u protekle dve-tri godine mogli su se čuti komentari da sastanci EAPC-a gube na atraktivnosti, postaju predvidljivi i bez dovoljno sadržaja, te da kao takvi ne doprinose kvalitetnim političkim konsultacijama članica i partnera. Otuda je oživljavanje čitavog koncepta NATO partnerstva, koje pored zemalja članica PzM-a obuhvata i saradnju sa zemljama Mediterana, Zaliva i državama koje učestvuju u operacijama NATO-a, postalo jedna od glavnih političkih tema tokom 2006. godine.
Kao rezultat ovih rasprava, na Samitu u Rigi doneta je, između ostalog, odluka da se u narednom periodu razviju politički potencijali EAPC, da se unaprede političke konsultacije sa partnerima i da se, shodno tome, prilagodi proces EAPC-a (članovi 12. i 13. deklaracije). To što su na istom samitu donete odluke da se prime tri nove članice i da se pristupi unapređivanju političkog dijaloga članica i partnera mnogi ocenjuju kao dobru priliku za oživljavanje rada u okviru EAPC-a.
Posle Rige su otpočele rasprave o tome kako u svakodnevnu praksu pretočiti odluke Samita. Upravo ovoj temi bili su posvećeni redovni godišnji simpozijum PzM-a, koji se održava svake godine krajem januara, i februarski sastanak EAPC-a. Mnogo je ideja u opticaju: ustanoviti listu tema za redovne debate, uvesti konsultacije sa grupom partnera koji pripadaju istom regionu ili se zanimaju za određenu oblast saradnje, organizovati raspravu sa partnerima pre rasprave zemalja članica, kako bi se i partnerima omogućilo da predstave svoje viđenje... Ovo se, pre svega, odnosi na pitanje kako na pravi način uključiti partnere koji učestvuju u operacijama NATO-a, ali ima značaja i za širi kontekst konsultacija. Nesporno je da odluke NATO-a isključivo donose članice Alijanse. Međutim, čini se da i među njima jača svest da je u određenim pitanjima razborito uključiti partnere u fazu preliminarnih konsultacija.
Šta ovo znači za naše buduće učešće u PzM-u? Svakako nam pruža dobru priliku da iskoristimo nove modalitete konsultacija za predstavljanje naših prioriteta i promociju naših stavova. Koliko nam to može pomoći u vezi s Kosovom i Metohijom? Sam ulazak u PzM je ojačao spoljnopolitički položaj Srbije, pa i našu argumentaciju u odbrani pokrajine. Naime, Okvirni dokument Partnerstva za mir, koji bi trebalo da obavezuje sve članice i partnere, nedvosmisleno se poziva na osnovne principe međunarodnog prava sadržane u Povelji UN-a i Završnom aktu iz Helsinkija. Pored toga, dobijamo mogućnost da našu argumentaciju adekvatno plasiramo u formatu u kojem su prisutne i najuticajnije zapadne zemlje i Rusija. Međutim, valja biti realan i uočiti da u definisanju budućeg statusa pokrajine dominantnu ulogu imaju Kontakt grupa i Savet bezbednosti UN-a. Uloga NATO-a ostaje ključna na planu bezbednosti. Otuda, za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji od velikog značaja može da bude dalji razvoj saradnje Vojske Srbije i KFOR-a.
Oblasti saradnje
U proteklih nekoliko nedelja učestvujemo i u radu Vojnog komiteta, Političko-vojnog upravljačkog komiteta, Komiteta za planiranje u slučaju vanrednih okolnosti, Komiteta za javnu diplomatiju, a pripremamo se za učešće i u svim drugim komitetima i oblastima rada NATO-a. Neke od ovih komiteta prate diplomate i oficiri koji su stacionirani u Briselu, ali postoji i velik broj komiteta u kojima zemlje predstavljaju civilni ili vojni eksperti koji na sastanke u Brisel dolaze iz zemlje.
Protivno rasprostranjenom uverenju, Alijansa se ne bavi isključivo vojnim pitanjima. Tačno je da je NATO nastao kao vojni savez, ali i to da vremenom dobija sve više elemenata međunarodne političke organizacije za konsultacije o bezbednosnim pitanjima. Najveći broj komiteta bavi se političkim i odbrambenim pitanjima. Nama mogu biti posebno zanimljive teme vezane za razvoj vojne industrije, istraživanja i tehnologiju, standardizaciju, skladištenje oružja, upravljanje vazdušnim prostorom...
Naravno, od posebnog značaja ostaje pomoć koju nam NATO može pružiti u reformama sistema odbrane. U ovoj oblasti saradnje već imamo dosta iskustva zato što se najveći deo dosadašnje saradnje sa NATO-om (tri ciklusa posebnog programa, tri fonda namenjena uništavanju viška oružja i pružanju pomoći oficirima koji su ostali bez posla, redovni sastanci Grupe Srbija – NATO za reformu sistema odbrane) može podvesti pod ovu kategoriju. Sada nam se otvaraju još veće mogućnosti za obučavanje naših oficira u školama NATO-a, učešće naših vojnih stručnjaka na vežbama Partnerstva za mir i praćenje komiteta koji se bave ovim pitanjima iz čega bi trebalo da proizađe još veća korist.
Ima, međutim, dosta komiteta koji se bave pojedinim civilnim temama koje se prepliću sa odbrambenom politikom, bilo zato što tretiraju planiranje u slučaju vanrednih okolnosti ili što se bave novim vidovima pretnji poput terorizma, širenja oružja za masovno uništenje ili ekološkim izazovima. Otuda NATO posvećuje dosta pažnje sistemima infrastrukture kao što su gasovodi ili telekomunikacije, planiranju u oblasti hrane i poljoprivrede, industrijskom planiranju, ekološkim i energetskim pitanjima, naučnim projektima u službi jačanja bezbednosti ili medicinskoj saradnji.
NATO tako podržava pojedine naučne projekte radi rešavanja ekoloških ili energetskih pitanja od čega korist mogu imati naučni instituti, ali i širi krugovi stanovništva. Kao primer neka posluže projekti posvećeni ekološkim aspektima upravljanja Prespanskim jezerom, uništavanju toksičnog raketnog goriva u Azerbejdžanu, olakšavanju internet komunikacije u Centralnoj Aziji ili proučavanju psiholoških aspekata terorizma.
Predstojeći izazovi
Prvi korak koji bi trebalo da preduzme nova vlada jeste da usvoji konačnu verziju tzv. Prezentacionog dokumenta na kojem su do sada radili stručnjaci ministarstava spoljnih poslova i odbrane. Osnovni cilj ovog dokumenta jeste da predstavimo Alijansi kako vidimo svoje učešće u PzM-u i da odredimo oblasti saradnje za koje smo posebno zainteresovani. Na osnovu naše ponude zajedno sa NATO-om utvrđujemo tzv. Individualni program partnerstva u kojem se preciziraju buduće aktivnosti. Sledi i otvaranje Misije pri NATO-u i njeno popunjavanje diplomatama, oficirima i stručnjacima za pitanja odbrane. Da bismo mogli da otvorimo stalnu misiju u sedištu NATO-a, kao što su učinile ostale zemlje partneri, potrebno je da potpišemo sporazum o razmeni bezbednosnih informacija sa NATO-om. Što pre se učine svi ovi koraci, brže će se osetiti prednosti od našeg čvrščeg integrisanja u evroatlantske strukture.
Autor je ambasador Srbije pri NATO
ANTRFILEI:
NATO i PzM – osnovni podaci
Širenje NATO-a: od 12 do 26 članica
1949: Belgija, Britanija, Danska, Francuska, Holandija, Island, Italija, Kanada, Luksemburg, Norveška, Portugal, SAD
1952: Grčka i Turska
1955: Savezna Republika Nemačka
1982: Španija
1999: Češka, Mađarska, Poljska
2004: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija.
Pet članica NATO-a nisu članice Evropske unije:
Island, Kanada, Norveška, SAD, Turska
Šest članica Evropske unije nisu članice NATO-a:
Austrija, Finska, Irska, Kipar, Malta, Švedska
Akcioni plan partnerstva (MAP): Albanija, Hrvatska, Makedonija
Članice Partnerstva za mir (23):
Albanija, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Finska, Gruzija, Hrvatska, Irska, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Makedonija, Moldavija, Rusija, Srbija, Švajcarska, Švedska, Tadžikistan, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan
Primljeni u Partnerstvo za mir:
26.1.1994. |
Rumunija |
27.1.1994. |
Litvanija |
2.2.1994. |
Poljska |
3.2.1994. |
Estonija |
8.2.1994. |
Mađarska |
8.2.1994. |
Ukrajina |
9.2.1994. |
Slovačka |
14.2.1994. |
Letonija |
14.2.1994. |
Bugarska |
23.2.1994. |
Albanija |
10.3.1994. |
Češka |
16.3.1994. |
Moldavija |
23.3.1994. |
Gruzija |
30.3.1994. |
Slovenija |
4.5.1994. |
Azerbejdžan |
9.5.1994. |
Finska |
9.5.1994. |
Švedska |
10.5.1994. |
Turkmenistan |
27.5.1994. |
Kazahstan |
1.6.1994. |
Kirgistan |
22.6.1994. |
Rusija |
13.7.1994. |
Uzbekistan |
5.10.1994. |
Jermenija |
11.1.1995. |
Belorusija |
10.2.1995. |
Austrija |
15.11.1995. |
Makedonija |
11.12.1996. |
Švajcarska |
1.12.1999. |
Irska |
25.5.2000. |
Hrvatska |
14.12.2006. |
Bosna i Hercegovina |
14.12.2006. |
Crna Gora |
14.12.2006. |
Srbija |
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|