| Hronologija evrobalkanskih integracija | |
Novembar 2006.
29. novembar – Šefovi država i vlada NATO-a pozvali su na samitu u Rigi Srbiju, Crnu Goru i BiH da se pridruže programu Partnerstvo za mir, ali su od Srbije i BiH zatražili punu saradnju sa Haškim tribunalom.
30. novembar – U Briselu je održana ministarska konferencija o viznim olakšicama, nakon koje je počela prva runda tehničkih pregovora o viznim olakšicama, a 4. decembra i o readmisiji.
Decembar 2006. |
5. decembar – Finski parlament je ratifikovao novi Ustav Evropske unije, pa je Finska tako postala 16 zemlja koja je to uradila.
6. decembar – Evropska unija produžila je mandat Evropskoj agenciji za rekonstrukciju za još dve godine, do 31. decembra 2008.
11. decembar – Ministri spoljnih poslova Evropske unije su, na predlog Evropske komisije, suspendovali osam od ukupno 35 poglavlja iz pregovora o pristupanju Turske Uniji. Time su pregovori delimično zamrznuti, jer Turska nije otvorila sve luke i aerodrome za brodove i avione Republike Kipar, kao što je obećala prilikom započinjanja pregovora sa Unijom, u oktobru 2005.
18. decembar – U Beogradu je otvorena Vojna kancelarija za vezu sa NATO-om, sa francuskim generalom Janikom Asetom na čelu.
19. decembar – Šefovi država i vlada država jugoistočne Evrope potpisali su u Bukureštu sporazum CEFTA (Centralnoevropska zona slobodne trgovine).
Januar 2007.
1. januar – Bugarska i Rumunija postale članice Evropske unije koja sada ima 27 umesto ranijih 25 članica, sa ukupno 493 miliona umesto dosadašnja 463 miliona stanovnika. Slovenija je ušla u tzv. evrozonu, odnosno postala je 13. članica EU-a koja koristi evro kao nacionalnu valutu. Nemačka je od Finske preuzela predsedavanje Evropskom unijom na sledećih šest meseci, to jest do kraja juna 2007. godine.
– Evropska unija objavila je da su njene dve “borbene grupe” postigle “puni operacioni kapacitet” i da su potpuno spremne za nove vojne akcije, nakon dve uspešne nove misije u toku 2006. godine, u Libanu i Kongu. Svaka od ove dve borbene grupe ima hiljadu i po ljudi iz dve ili tri zemlje članice. Evropska unija tvrdi da oni mogu da budu poslati na deset dana u bilo koji deo sveta, posle jednoglasne odluke o tome, na misiju “upravljanja krizom”. Slanje borbenih grupa obavljaće se “po pravilu” na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, ali i samo na osnovu odluke Evropske unije.
18. januar – U Beogradu je održana druga tehnička runda pregovora Srbije i Evropske komisije o zaključenju Sporazuma o viznim olakšicama i Jedinstvenog sporazuma o readmisiji. Konstatovan je značajan napredak u ovim pregovorima koji su otpočeli mesec i po dana ranije i izražena je nada da će za zaključenje sporazuma biti dovoljno da se održi još samo jedna runda pregovora.
21. januar – Na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije najviše mesta u Skupštini osvojila je Srpska radikalna stranka (81), a za njom slede Demokratska stranka (64), koalicija Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija (47), G17 plus (19), Socijalistička partija Srbije (16), koalicija okupljena oko Liberalno demokratske partije (15), Savez vojvođanskih Mađara (3), koalicija Lista za Sandžak (2), a po jedno mesto osvojile su Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline i Romska partija.
24. januar – Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u Strazburu rezoluciju o Kosovu, iz koje je izbačen ključni pasus o uslovnoj nezavisnosti kao rešenju koje pruža najviše šansi za mir i stabilnost Kosova i regiona.
31. januar – Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte zatražila je od Evropske unije da ne nastavi pregovore o pridruživanju sa Srbijom dok Beograd ne preda optužene za ratne zločine.
- Evropska komisija je utvrdila veze sa Balkanom i Turskom kao jedan od pet saobraćajnih prioriteta.
Februar
2. februar – Izaslanik generalnog sekretara UN-a Marti Ahtisari predstavio je svoj “Sveobuhvatan predlog za rešenje statusa Kosova” u Beogradu i Prištini.
5. februar – Bosna i Hercegovina je, pre ostalih država Zapadnog Balkana, zaključila sve tehničke pregovore sa ekspertima Evropske komisije o ublažavanju viznog režima.
7. februar – “Trojka Evropske unije” (ministar spoljnih poslova Nemačke Štajnmajer, visoki predstavnik EU-a za spoljnu i bezbednosnu politiku Solana, komesar za proširenje Ren) razgovarala je u Beogradu s najvišim srpskim političarima o pregovorima o Kosovu i sa Evropskom unijom, kao i o formiranju nove vlade u Beogradu.
8. februar – Komesar EU-a za proširenje Oli Ren kritikovao je u Skoplju makedonske vlasti zbog zastoja u reformama i nedostatka volje za potpunu primenu Ohridskog sporazuma.
9. februar – Četiri meseca posle parlamentarnih izbora, Bosna i Hercegovina je konačno dobila vladu, sa Nikolom Špirićem na čelu. U Savet ministara BiH ušli su predstavnici sedam partija, Srbi su dobili mesto premijera, kao i portfelje unutrašnjih poslova i ekonomije, Bošnjaci – ministre spoljnih poslova, bezbednosti, odbrane i ministra za izbeglice, a Hrvati se nalaze na čelu ministarstava za finansije, pravdu i saobraćaj. Četiri dana kasnije premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će radije pristati na to da BiH ne postane članica Evropske unije nego na reformu policije (tj. ujedinjavanje na nivou zemlje) što treba da bude završeno do početka marta, kako bi BiH mogla da računa na skorije potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
12. februar – Ministri spoljnih poslova Evropske unije podržali su plan Martija Ahtisarija za budući status Kosova i ponovili da je “Srbija dobrodošla u Evropsku uniju” nakon uspostavljanja pune saradnje sa Haškim tribunalom. Politički lideri u Srbiji pozvani su ovom prilikom da, nakon parlamentarnih izbora od 21. januara, “brzo formiraju vladu posvećenu reformama i evropskoj budućnosti”.
– Šefovi diplomatija zemalja članica EU-a susreli su se istog dana sa svojim kolegama iz država Zapadnog Balkana, kao i sa turskim ministrom spoljnih poslova, u okviru redovnog Foruma EU – Zapadni Balkan.
13. februar – Vlada Srbije i Evropska komisija održale su u Beogradu sastanak Unapređenog stalnog dijaloga, posvećen reformama u oblasti životne sredine, saobraćaja i energetike.
15. februar – Narodna skupština Republike Srbije odbacila je Predlog specijalnog izaslanika GSUN-a Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije, jer – dajući Kosovu atribute suverene države – krši osnovne principe međunarodnog prava i ne uvažava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.
– Savet Evropske unije osnovao je Agenciju EU-a za osnovna prava. Agencija je nastala transformacijom Evropskog monitoring centra za rasizam i ksenofobiju, sa sedištem u Beču.
Evropski forum br. 1-2. Objavljeno kao dodatak nedeljnika Vreme br. 842 od 22. februara 2007. |
|